Ljubavno pismo Ingmaru Bergmanu: Odlazak na mitski Faro

Kultura 16. jul. 202117:32
Podeli:
Bergman Island
Rediteljka sa glumačkom ekipom na premijeri u Kanu Foto: EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER

Razneženi, uz poneku suzu, kritičari i publika izašli su pre neki dan sa projekcije filma "Bergmanovo ostrvo" (Bergman Island) na 74. Kanskom filmskom festivalu.

Dirnuti su bili ljubavnim pismom koje je na velikom platnu, u svom sedmom ostvarenju, „ispisala“ Bergmanu francusko-švedska rediteljka Mia Hansen-Leve. Film, koji je u takmičarskoj selekciji Kana, snimljen je na malom ostrvu u Baltičkom moru. Lokacija nije slučajno odabrana jer je baš na tom mestu veliki švedski sineasta snimio nekoliko svojih filmova, živeo na tom ostrvcetu, a tu 2007. i okončao život u 89. godini.

Ostvarenje sa Timom Rotom i Mijom Vašikovskom donosi priču o paru sineasta koji putuje na ostrvo Faro i doživljava da se granice između realnosti i fikcije prepliću. Švedsko-francuska rediteljka napravila je unikatnu odu velikanu kinematografije jer je još sa dvadesetak godina počela da gleda filmove Ingmara Bergmana, objasnila je za sajt „Sineeuropa“, i od tad je ljubav prema njemu nije napustila:

– Neke njegove filmove sam toliko puta gledala… Potom sam pročitala i njegovu autobiografiju „Magična lampa“ i znala sam da nešto želim da uradim. Zapravo moj film se „rodio“ i pre nego što sam ga smestila na ostrvo Faro. Imala sam ideju o rediteljskom-bračnom paru koji se susreće sa teškoćama, misterijama i snagom kreativnog procesa. Onom snagom koju sam pronalaziš u svojoj ranjivosti kada je postaneš svestan. Faro je već bilo neko mitsko mesto za mene, kao i za sve koji se dive Bergmanu. Kada je preminuo, organizovana je aukcija njegovih stvari. I taj susret Bergmana kao mita i stvarne osobe, bića posmatranog kroz objekte koje je posedovao, za mene je bila inspirativna. I onda sam čula da se tamo održava „Bergmanova nedelja“, i upoznala stvarni par, Gretu Gervig i Noaha Baumbaha koju se vratili odande pa se moj film iz ideje pretvorio u nešto opipljivo. A kada sam tamo otišla prvi put 2015, sve kockice su se sklopile – kazala je rediteljka.

Bergman sa suprugom Ingrid i prijateljima 1978. na ostrvu Faro. Foto: COLLSIOO ERIKSSON / AFP / Profimedia

„Tako delikatan film koji će vas kada ga vidite `proganjati`“, zapisao je u svom osvrtu kritičar američkog magazina „Valčr“. A „Bergmanovo ostrvo“ započinje putešestvijem na koje su se zaputili bračno-rediteljski par Kris (Viki Krips) i Toni (Tim Rot). Krenuli su najpre avionom, pa brodom na misteriozno i maltene pusto ostrvo Faro gde je u jednoj kućici sa plavom kapijom na kojoj se stajao natpis – „Privatni posed, čuvaj se psa“ živeo Ingmar Bergman, izopštivši se od sveta. Kučeta tu odavno nije bilo, čitavih tridesetak godina od kada je jedan jedini pas, miljenik Liv Ulman, otišao. Ali, taj natpis zapravo najviše govori o čoveku koji je lajtmotiv čitavog filma, čoveku koji se osamio želeći da se suoči sa svojim demonima.

I baš u toj „nedođiji“ održava se skup scenarista i pisaca, ali kako par stiže na ostrvo tako su sve vidljivije pukotine u njihovoj sopstvenoj bračnoj vezi.

Za početak, spavaju u istoj sobi u kojoj je sniman klasik „Scene iz bračnog života“, a kućepazitelj im odmah daje do znanja da je taj Bergmanov film izazvao “milion razvoda”. I umesto da ide na panel koji njen suprug treba da održi, Kris odlazi na drugu stranu, potom flertuje sa mladim Šveđaninom, a i Toni se distancira…

U svojim prvim danima na ostrvu par odlazi na večeru sa lokalcima i tu raspravljaju o Bergmanovom očinstvu „na daljinu“ – kako je bila krhka njegova veza sa devetoro dece koje je dobio sa pet različitih žena.

Bergmanova kuća na ostrvu Faro u kojoj je po sopstvenom izboru poslednjih decenija živeo potpuno sam. Foto: AFTONBLADET BILD / ANGELI/Profimedia

„Ne volim kada se umetnici koje poštujem ponašaju tako loše u privatnom životu“, konstatuje rediteljka Kris, bocnuvši tako sopstvenog supruga Tonija s kojim ima malu ćerku.

„Bergman je bio surov u svom privatnom životu, jednako kao i u svojoj umetnosti“, objašnjava joj lokalni kustos.

Ne mogu da se slože ni koji bi Bergmanov film trebalo da pogledaju, jer Toni mrzi „Sedmi pečat“, Kris obožava „Leto sa Monikom“ i želi da gleda „dobrog Bergmana“. U prevodu- to je „Fani i Aleksander“, ali što bi gledali film koji oboje znaju napamet…

Nikako Toniju nije jasno zašto je njegovoj supruzi tako teško da „iznedri“ scenario za svoj film. A baš na tom ostrvu njoj se odjednom ukazuje konačna ideja o filmu “Bela haljina” u kojoj rediteljka Ejmi, koju igra Mia Vašikovska, dolazi na Faro zbog ljubavi prema Bergmanovom opusu, ali i kako bi prisustvovala venčanju prijatelja sa koledža, i tu naleće na bivšu ljubav (Anders Danielsen Lie). Toni baš i nije zainteresovan za suprugin nalet nahadnuća.

Apsolutno sve nesavršenosti najednom izlaze na površinu.

Ingmar Bergman, kome je život bio obeležen nesrećnim detinjstvom, govorio je da u svojim filmovima prevashodno želi da prenese „emotivni doživljaj“. A „Bergmanovo“ ostrvo, kao sudar stvarnosti i mašte, upravo je to-prepun emocija. Kreativnost, drugačije vrednovanje žene umetnika od muškarca, ljubav, intimni odnosi, prevara, sve ono što je kroz karijeru pratilo Ingmara Bergmana prisutno je i u ovom filmu, ali kroz prizmu junaka koje je ujedinila ljubav spram švedskog sineaste. I koje „proganja njegov duh“, kako je to zabeležio kritičar „Varajetija“, uz konstataciju:

„Kada odgledate film, biće vam drago što ste platili kartu do ostrva“.

U filmu unutar filma, onom koje glavna junakinja snima Ejmin odgovor na sećanje mladoženje kako su njegovi baka i deka stalno viđali Ingmara Bergmana u lokalnom dućanu i kako je bio „užasno neprijatan“ jeste:

„Možda, prosto nije voleo da ide u kupovinu“.

Komentari

Vaš komentar