Rukovodstvo Radio-televizije Srbije probalo je da sakrije od javnosti zapisnik s devete sednice Upravnog odbora održane juna prošle godine. U tom zapisniku nalaze se zaključci jedinog istraživanja o trošenju novca Javnog servisa koje je ovaj odbor sproveo.
Ta sednica je, između ostalog, bila posvećena problemu angažovanja privatnih produkcijskih firmi za proizvodnju programskog sadržaja koji RTS može samostalno da proizvodi. Međutim, zapisnik s nje Upravni odbor nije objavio javno, iako je zadatak Upravnog odbora da štiti javni interes u ovom medijskom servisu Srbije.
Iz dokumenata do kojih je prvi stigao portal „Pištaljka“ posebno se ističe da u mnogim projektima privatnih firmi učestvuju i zaposleni RTS-a, čime je „omogućen sukob interesa“ koji im „odobrava isključivo generalni direktor javnog servisa Dragan Bujošević„. U zapisniku s ove sednice navodi se da Upravni odbor zaključuje da se privatnim firmama plaća za proizvodnju sadržaja, iako RTS već ima plaćenu tehniku i ljudstvo da program proizvodi samostalno. U do sada skrivanom zapisniku navodi se i tvrdnja Biljane Carević, direktorke Poslovne jedinice Produkcija koja broji 688 zaposlenih, da „RTS apsolutno poseduje infrastrukturu za realizaciju svih navedenih projekata“, kao i da „od PJ Produkcija nije zahtevano da uradi analize isplativosti ili projekciju troškova za pomenute projekte“.
PROČITAJTE JOŠ:
Tvrdnje o sumnjivom trošenju para na Javnom servisu poslednjih dana u svim medijima uporno iznosi predsednik Upravnog odbora RTS Branko Klanšček.
Međutim, dokumenta koja su procurila u javnost pokazuju da je na UO RTS došlo do sukoba upravo između Klanščeka i Bujoševića, i to oko pitanja otkupa stranih filmova. Bujošević u odgovoru na izveštaj Upravnog odbora navodi da je Klanšček tražio da se od firme „MCF Megakom film“ Igora Stankovića otkupe filmovi u vrednosti od najpre milion evra, a kasnije 850.000 evra, ali da Bujošević nije pristao ni na jedan od ta dva iznosa.
Na kritike Upravnog odbora o sukobu interesa zaposlenih u RTS koji su angažovani u emisijama privatnih produkcija, Bujošević je odgovorio da je RTS dao novac i za festival čiji je umetnički direktor Branislav Klanšček.
„Zanima me šta bi predsednik Upravnog odbora (Klanšček) i ja odgovorili kad bi nas neko upitao da li je sukob interesa što je RTS potrošio oko 50.000 evra za Beogradsko proleće, čiji je umetnički direktor predsednik UO”.
Igor Stanković je, inače, direktor MTS dvorane u kojoj je održano Beogradsko proleće. On je odbio da govori za naš portal.
Dragan Bujošević nije odgovarao na pozive Nova.rs.
Branko Klanšček, s druge strane, najpre podseća da je zapisnik iz jula meseca prošle godine, a da se Bujošević tek 7. decembra oglasio.
„Bujošević, dakle, odgovara tek posle šest meseci. Piše da ga Upravni odbor tretira kao „gnjidu“, izražava se neprimerenim rečnikom. A zašto tek tad piše? Zato što tad na RTS kreće raskrinkavanje, kad ja počinjem da tražim dokumentaciju od Poslevne jedinice Produkcija, Finansija, kad tražim izveštaj od odgovornog urednika Dramskog programa o nepostojećoj emisiji „Jedan dobar dan“, koja je sad prerasla u krivičnu prijavu protiv njega i Olivere Kovačević„, napominje Klanšček u izjavi za naš sajt.
Osvrćući se na Bujoševićeve tvrdnje da je tražio od njega da se potpiše ugovor s kućom „MCF Megakom film“, Klanšek podseća da ova distributerska kompanija sarađuje s RTS-om poslednjih petnaestak godina.
„MCF Megakom film“ je do sada prodao RTS-u mnoge fimove. A ja Igora Stankovića poznajem tek godinu i po dana, jer je otkupio prava za Beogradsko proleće, kad smo pokušali da oživimo taj festival. I tvrdnja da ja sad posle 15 godina zajedničkog poslovanja protežiram Stankovića na RTS je potpuno besmislena. Stankoviću su se 2020. godine zahvaljivali u Drugom dnevniku RTS zato što im je omogućio da u noći dodele Oskara prikažu film „Parazit“. Dakle, posredi je budalaština“.
Govoreći o Bujoševićevoj tvrdnji da je sukob interesa što je RTS potrošio oko 50.000 evra za Beogradsko proleće, čiji je umetnički direktor predsednik UO RTS, naš sagovornik poručuje da bi generalni direktor trebalo da pokaže dokumentaciju da je opredeljen taj iznos.
„Najpre, ne radi se tu ni o kakvom novcu, kešu. Radi se o uobičajenom poslovanju ne samo RTS, već i svih drugih televizija. Dat je prostor za reklamu, u ovom slučaju milion dinara za reklamu Beogradskog proleća, a oni su zauzvrat dobili tri sata programa, pravo na direktan prenos i trajno sva autorska prava na izvođene pesme, a zatim i pravo da objavljuju te pesme. Dali su za to veče Revijski orkestar RTS, ali tu nema nikakvih para. Nikakav novac nije bio u igri“, objašnjava Klanšček.
Na Bujoševićevu napomenu da je Klanšček, kao umetnički direktor Beogradskog proleća i predsednik UO RTS, u sukobu interesa, naš sagovornik je odsečan u jednoj bitnoj stvari – nije zaposlen na RTS.
„Nijedan član Upravnog odbora nije zaposlen na RTS. Ja moram da radim i radim producentske poslove koje sam radio i pre nego što sam postavljen u UO RTS. Kao što se i moje ostale kolege bave svojim osnovnim poslovima, jedan je advokat, drugi književnik, treći ekonomista… A ako se već pominje sukob interesa, da li je Bojan Suđić u sukobu interesa kad diriguje Simfonijskim orkestrom RTS, a zaposlen je na RTS, a istovremeno je i umetnički direktor Bemusa i diriguje nekim koncertom na Beogradskim muzičkim svečanostima? Nije. Jer, umetnički direktor je više počasna funkcija. Dakle, nema sukoba interesa. Opet manipulacija i budalaština“, zaključuje Branislav Klanšček.
BONUS VIDEO: RTS – Javni servis, a poslovi tajni
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare