0
Jubilarni 60. Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ otvoren je sinoć u Užicu, ovogodišnjoj Prestonici kulture, a domaćini su odigrali prvu predstavu “Putujuće pozorište Šopalović” Ljubomira Simovića, u režiji Milana Neškovića.
Od osnivanja do danas, u gradu na Đetinji, ova smotra organizuje se šesti put a Narodno pozorište Užice domaćin je posle 20 godina.
– Šezdeset godina je nešto što izaziva poštovanje, nešto što dokazuje da ovo društvo i te kako prepoznaje pozorišnu umetnost kao konstitutivni element. Nekada je to malo bolje, nekada malo lošije ali u svakom slučaju pozorište opstaje. Opstaje od svog osnivanja, već toliko vekova, ostajaće i nadalje zato što je pozorište urođeno u čoveku – rekao je na svečanom otvaranju Festivala predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije Spasoje Ž. Milovanović.
Festival je zvanično otvorio član Gradskog veća Užice zadužen za kulturu, Ratko Trmčić. Naglasio je zadovoljstvo grada i građana Užica što je domaćin ovog prestižnog festivala te naglasio da ovaj događaj otvara predstava pozorišta domaćina, po tekstu najpoznatijeg Užičanina, akademika Ljubomira Simovića.
– Večerašnje izvođenje “Putujućeg pozorišta Šopalović”, predstave koja je nedavno premijerno izvedena baš u okviru Ere Kulture u našem gradu, i više je nego dostojan uvod i početak ovako važnog susreta. Grad Užice je uvek podržavao kulturno delovanje, svestan činjenice da sve ono što se čini i u šta se ulaže, ostaje u zaostavštini našim naraštajima kao najvrednije nasleđe. Kultura nije samo posmatranje već i učestvovanje i delovanje – rekao je, između ostalog, Trmčić.
Tako je „Putujuće pozorište Šopalović“ podiglo festivalsku zavesu a Užičani su, neki i iznova, uživali u tekstu svog Simoviće i izvedbi svog teatra. Nakon prestave selektor festivala i prvi čovek užičkog pozorišta Zoran Stamatović, podsetio je da je sve počelo od predivnog teksta Ljubomira Simovića i želje da ga čitaju onako kako bi on želeo.
– Dramaturškinja Jelena Mijović je sa njim imala dobar kontakt i na pola rada smo znali da smo to postigli. Na prvoj probi sam, kao direktor, za reditelja imao samo jedan zahtev: „Čitajte Ljubomira Simovića“. Imam osećaj da smo to postigli, da imamo čisto pozorište – kazao je Stamatović.
Na konstataciju voditelja Okruglog stola Zorana Maksimovića, da je ozbiljan zadatak igrati Ljubomira Simovića sa saznanjem da je još dvadeset puta insceniran na našim scenama i stotinak puta u svetu, te da je velika odgovornost, poduhvat i rezultat, glumci su imali svoje obrazlaganje.
– Izuzetno cenim ovaj festival, pamtim njegove početke. Drago mi je što Užičani igraju Simovića. Ko bi to bolje radio od užičkog ansambla sa užičkim piscem? Sve što je Ljuba Simović napisao bilo je maestralno, čast je igrati u svakom njegovom komadu – rekao je Slobodan Ljubičić, koji igra Vasilija Šopalovića, a Igor Borojević, kao Drobac, dodao je:
– Svaka uloga je novo iskustvo. Neke idu lakše, neke teže. Što je kamen spoticanja veći, možda uloga bude bolja.
Dejan Maksimović, kao Filip Trnavac, istakao je da je osećao i strah i odgovornost.
– Bilo je teško ne razmišljati o rezultatu, savladati misli. Pitao sam se da li sam dostojan toga kao glumac. Uloga je prilično specifična, ne viđamo često ovakve likove, liči na Hamleta. Mislim da je to jedna od najvećih uloga za glumca mojih godina u svetskoj literaturi – iskreno je ispričao Maksimović, a Tijana Karaičić Radojičić, kao Simka, se nadovezala:
– Priželjkivala sam ovakvu ulogu. Simka je, kao i ja, sa ovog podneblja. Taj mentalitet mi je jako blizak i samo sam čekala da progovorim kroz nju.
Andrijana Simović, kao Sofija Subotić, napomenula je da je jako bilo važno da glumce po svemu odvoje od građana Užica – po načinu govora, ponašanja, oblačenja.
– Eto, ja nisam iz Užica, došla sam 2007. godine. Koliko god volite grad, uvek postoji neko ko će reći „ti si dođoš“. Taj osećaj mi je pomogao u gradnji lika, bio je jedna od polaznih tačaka.
Glumica Vanja Kovačević, kao Jelisaveta Protić, otkrila je da je njena polazna tačka bila podmlađena Jelisaveta i da je prošla proces od odbijanja do prihvatanja ove uloge, baš zbog te intervencije. Takođe, dodala je da je rediteljeva darovitost da u tekstu pronađe novo čitanje.
Dragana Vranjanac, kao Tomanija i Ema Muratović kao Dara, naglasile su da su bile tandem, pomagale jedna drugo i od dva lika su napravile jedan. A Ivana Pavićević, koja tumači Ginu, je podsetila da im je Nešković rekao da nema dobre predstave bez partnera koji su zajednica. Za Hadži Nemanju Jovanovića, koji igra Blagoja Babića, Simović u svojim dramama ima momenat progledavanja i kroz to duhovno progledavanje likova su možda ioni uspeli da stvari pogledaju drugim očima.
Glumac Nikola Penezić, koji je ostvario lik Miluna je zaključio da je njegovj junak dobio priliku da vlada ovim gradom, priklonio se jačoj sili i drži konce u svojim rukama.
– Na njegov teren zatim dolaze ljudi koji pričaju o nekakvoj umetnosti koju ne razume. Svi mi se najviše plašimo onoga što ne poznajemo, a kada smo uplašeni onda smo i agresivni. Milun je baš takav, postaje veoma ljut, jer je uplašen.
Otvaranju festivala prethodilo je otvaranje izložbe posvećene glumcu Bati Živoinoviću „Bata u 90 slika“ čijem otvaranju su, pored urednice „Borbe“ i autorke izložbe Elena Stojanović kao i sin i unuka legendarnog glumca.
Druga predstava ovogodišnjeg festival koje će večeras biti izvedena u Užicu je “Ljudi bez grobova“ po romanu Enesa Halilovića, u režiji Stevana Bodrože, u koprodukciji Regionalnog pozorišta iz Novog Pazara i Beogradskog dramskog pozorišta.
Bonus video: Narodno pozorište u Nišu danas slavi 137. rođendan: Svečanost počela premijerom “Koštane“
