Koliko su dobili, a šta su izgubili Svetislav Goncić, Miki Manojlović i Lazar Ristovski time što su podržali vladajuću stranku.
“Trepni dva puta ako si otet”, poručivali su tviteraši Svetislavu Buletu Gonciću kada se prvi put na iznenađenje svih “autovao” da se priklonio Aleksandru Vučiću i naprednjacima. Iznenađenje nije bilo malo. Sličan je slučaj i sa legendama našeg filma i pozorišta, Mikijem Manojlovićem i Lazom Ristovskim. Velika imena, ali obojica su ipak završila kod bivšeg radikala i “vlasnika” države Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, i daju mu legitimitet da svakodnevno urušava demokratiju u zemlji koja ju je teškom mukom počela da stiče.
Bule Goncić, omiljeni dečak iz “Salaša u Malom ritu”, simpatični nesnađeni tinejdžer provincijalac u “Živeti kao sav normalan svet” ili urbani sanjar iz “Oktobar fest”, svima je bio drag lik. Miki Manojlović, svetski čovek, veliki glumac, jedan od najvećih naših ikad… Od “Grlom u jagode” preko “Oca na službenom putu”, pa do “Andergraunda”. On da bude na mračnoj strani i da sedi sa Vučićem? Nemoguće. Obožavana glumačka gromada Laza Ristovski, isti slučaj. Da ne pominjemo njegova ostvarenja u “Andergraundu”, “Belom odelu”, “Balkanskim pravilama”, predstavama “Dugo putovanje u Jevropu” i “Mala”…
Povodom ove teme, zagrebački novinar i publicista Boris Rašeta, kaže za Nova.rs , da mu se godinama po glavi mota rečenica iz „Turneje“ Gorana Markovića.
– „Ja sam samo glumac“, kaže jedan pripadnik trupe, zalutao na neprijateljsku teritoriju, vojnicima koji ga zarobljavaju. U stvari, to je citat iz “Mefista” Istvana Szabe, tu rečenicu izgovara glumac Gustav Grundgens, komunista, oportunista koji je pod Hitlerom nastavio veliku karijeru, ali se odrekao svojih političkih uverenja. Ovi ljudi ili likovi držali su se svog posla, a ipak su bili prozivani, pa čak i suđeni, zbog rada pod neprijateljskim režimom. Nisu bili doživljeni „samo“ kao umetnici, već kao kolaboranti ili neprijatelji.
Rašeta dodaje da glumac nije samo glumac.
– Glumac je i čovek, društveno i političko biće, i ima pravo na svoju opciju, ali mora biti svestan svih rizika koje izražavanje te opcije sobom nosi. Gubitak dela publike – a glumac po prirodi stvari želi imati što šire gledateljstvo – je nešto na što sigurno mora računati. U gora vremena, možda mora računati i na gubitak karijere ili glave. Mogu ih razumeti, naročito ako su usput i producenti i režiseri, kao Ristovski, koji je svakako genije, ali njihovo bi umeće bilo čistije bez politike. Ali kako god bilo, da parafraziram Ranka Marinkovića, iz Kiklopa – „tijelo glumca, uronjeno u politiku, gubi od svoje genijalnosti onoliko koliko je glumca politika istisnula iz njegova bića“.
Svetislav Bule Goncić je otišao najdalje u “uhlebljivanju”, jer je veoma angažovan kada su naprednjaci u pitanju. Od političkih spotova do učestvovanja u nadzornim odborima za kontrolu izbora. Najveća nagrada, pored ostalih, je stigla u vidu njegovog postavljanja za upravnika Narodnog pozorišta prošle godine. „Mislim da cilj mojih aktivnosti nije dobijanje bilo kakve funkcije. Na kraju krajeva, cilj svih nas na ovoj listi je da se unapredi život u Beogradu, a ne lična pozicija ”, rekao je Goncić objašnjavajući svoj politički angažman kada je bio na listi naprednjaka pred beogradske izbore 2018. Međutim, očito Bule jedno priča drugo radi.
„Vučić je za ovdašnju političku sredinu u odnosu na sve druge političke subjekte, aktivne i neke neaktivne, De Gol“, rekao je Miki Manojlović nedavno i izazvao negodovanje velikog dela ljudi koji su ga voleli. Ali realno, to nije veliko iznenađenje, naš veliki glumac je već dugo u dosluhu sa predsednikom.
Buzančić i Šerbedžija
– Sećam se dobro utiska kad sam glumca Borisa Buzančića ugledao kao HDZ-ovog gradonačelnika Zagreba – nije mi se to dopalo. Ipak, veliki je glumac i volim ga i poštujem i danas. Rade Šerbedžija i Josip Pejaković bili su uz Savez reformskih snaga Ante Markovića – i to mi se dopalo. Ali mnogima nije. Šerbedžija i danas plaća cenu svoje političke opcije, koja je bila jugoslovenska i levičarska – smatra Boris Rašeta.
„Ne znam imamo li većeg živog glumca od Mikija Manojlovića, verovatno ne. Ja sam ponosan na to što je taj čovek govorio slobodno, što je govorio iz svoje glave”, odgovorio je na komplimente Alaksandar Vučić glumcu po kojem se zove jedan avion Air Serbia.
Laza Ristovski je učestvovao u izbornoj kampanji Aleksandra Vučića i bio na listi SNS-a na poslednjim izborima u aprilu.
“Srbija je promenila svoje lice na bolje, postala je lepša i zdravija, ponosnija. On je vratio dostojanstvo Srbiji”, rekao je Ristovski tada o Aleksandru Vučiću.
Kada je pre nekoliko godina snimao film o Kralju Petru, poznati glumac je otvoreno je rekao da filma ne bi bilo da nije bilo Aleksandra Vučiča.
„Kad kažem podrška predsednika Vučića, nije on došao i dao mi pare, nego je u razgovorima sa RTS-om došlo dotle da RTS mora da stane iza toga“, otkrio je Ristovski.
Novinar Nedeljnika Branko Rosić, kaže za Nova.rs da svi umetnici koji se priklone Vučiću, to rade “za keš”.
– Nikad nisam imao idolatriju prema tim ljudima. Imamo glumce koji su uvek bili na svim binama, samo se menjaju zastave. I ti ljudi moraju da plate infostan kao i mi, mada, ja da sam glumac nikad se ne bih popeo na binu, čak i da mi “škripi” za račune – zaključuje Rosić.
Bonus video – Miki Manojlović Ako bih ušao u politku, verovatno bih bio predsednik države
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare