Kada odlaze najveći, svet zastane, srce se stegne, a nebo se otvori da primi velikana, kazao je danas glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić na komemoraciji kolegi Žarku Lauševiću u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Među brojnim kolegama i prijateljima od Žarka Lauševića, koji je preminuo 15. novembra u 63. godini, oprostio se i Dragan Bjelogrlić.

– Žarka sam voleo da gledam, da čitam, da sa njim radim, a najviše od svega – voleo sam s njim da pričam – priznao je Dragan Bjelogrlić na komemorativnom skupu Lauševiću,  u JDP-u.

Poslednji razgovor s Žarkom, kako se prisetio Bjelogrlić, dogodio se pre samo mesec dana u bolnici na Bežanijskoj kosi.

– Pričali smo dugo i polako. O glumi, istoriji, verama, naciji, pravdama i nepravdama… O svemu. Svi ti razgovori, bilo u Spužu ili u Njujorku, uz piće ili kafu, odisali su gospodstvenom diskrecijom, bez zadiranja u sagovornikovu intimu. Poslednji, beše pre mesec dana, na terasi tvoje bolničke sobe. Bio je topao dan, jeli smo teletinu. Ti Anita i ja pričali smo dugo i polako. Nismo ni primetili da nas je sustigla noć. Rekao sam ti da mi je to najlepši dan posle dugo vremena. A, nisam znao da će mi biti najlepši dan u životu – priznao je Bjelogrlić.

Dragan Bjelogrlić Foto: Amih Hamzagić/Nova.rs

Žarko je, kako je kazao, bio jedinstven. No, neprestano se saplitao o krhku i tananu dušu.

– Kroz takav život, Žarko je suvereno nosio ulogu tragičnog junaka jednog zlog vremena. Radio je to kao i sve, dostojanstveno, muški i ljudski. Ipak, njegova tanana duša to više nije mogla da izdrži. Podlegla je ranama i otišla da nađe svoj mir. Poslednja slika – Ti stojiš na terasi bolnice, i dalje si lep… Rekao si: „Vidimo se Bjelo“. Vidimo se Žare, u nekom boljem svetu, ako zaslužim da stojim pored tebe – kazao je na kraju, maltene u suzama, Dragan Bjelogrlić.

Bonus video: Ko je bio Žarko Laušević

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare