Biblija srpskih podela: Sve o Ćosićevom „Vremenu zla“

Kultura 27. okt. 202122:41 > 23:47
Podeli:
Foto: Aleksandar Letić, Maja Ilić/Epa

“Vreme zla” nije danas toliko čitano, svakako ne onoliko koliko je bilo 80-ih i 90-ih godina. Ali mislim da će serija sigurno to promeniti i da će obnoviti interesovanje za Dobricu Ćosića, kao što je to uradila i serija “Koreni”. Mada, interesovanje za njegove knjige kod ljudi koji čitaju i koji se bave književnošću ne jenjava, kaže za Nova.rs profesor srpske književnosti na Filološkom fakultetu, Predrag Petrović.

Serija “Vreme zla” koja je u ponedeljak počela da se prikazuje na televiziji Nova S, bazirana je na romanu „Vernik“, a kroz reminiscencije zalazi i u knjige „Grešnik“ i „Otpadnik“, koje su sve zajedno deo trilogije pod nazivom “Vreme zla”.

Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo „Grešnik“, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima „Otpadnik“ (1986) i „Vernik“ (1990) nastavlja se Ćosićeva saga porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena uz rekonstruisanje političkih trenutaka.

Knjiga Vreme zla i Dobrica Ćosić Foto: Promo, EPA/MAJA ILIC

Glavni junaci, Petar Bajević i Bogdan Dragović, svedoci su i učesnici unutrašnjih previranja u Komunističkoj partiji Jugoslavije neposredno pred početak Drugog svetskog rata. Odlika Ćosićevog pisanja je korišćenje unutrašnjeg monologa kroz koji saznajemo misli i osećanja likova.

Ideologija i politika

Predrag Petrović, profesor srpske književnosti na Filološkom fakultetu, kaže za Nova.rs da kada se gleda u kvalitativnom smislu ova trilogija se nalazi posle romana kao što su “Koreni” ili “Vreme smrti”.

– “Vreme zla” ima svoje domete, ali ovde se Ćosić više suočio sa pitanjima politike i ideologije, i to je zahtevalo izvesnu promenu u kompoziciji i koncepciji likova, pa je to na neki način doprinelo da možda umetnički i književni kvalitet ne bude kao u “Korenima” ili “Vremenu smrti”. Idejni i ideološki momenat je u ovim romanima možda izraženiji na uštrb književnog i umetničkog kvaliteta. To je istorijsko-epska freska, što je danas jako retko. Roman koji daje pogled na sve aspekte jedne epohe. Na politiku, na ideologiju, umetnost, književnost… To je impresivno. Romani takvog obima se danas manje pišu.

Predrag Petrović Foto:privatna arhiva

Porodična saga

Dobrica Ćosić je poznat po tome što je dosta pisao o Katićima, bio je opsednut porodicom kao nekada Tolstoj ili danas Džonatan Frenzen. Predrag Petrović dodaje da Ćosićev opus predstavlja svojevrsni roman reku ili porodičnu sagu.

– To je nešto što je bilo karakteristično pogotovo za književnost 19-og ili početka 20. veka. Jedan od poslednjih takvih velikih romana su “Budenbrokovi” Tomasa Mana. I Ćosićeva koncepcija je tradicionalna i romaneskna, gde se iz generacije u generaciju prati sudbina porodičnih junaka u određenim istorijskim i političkim okolnostima.

Vreme zla
Foto: Promo/Aleksandar Letić

Tragizam srpskih podela

Petrović kaže da se i u “Vremenu zla” vidi ta podela u srpskom društvu na nacionalne i patriotske linije u odnosu na komunističku liniju, na levicu i desnicu. Ovde je to vrlo izraženo.

– Ćosić ovde insistira na tragizmu naših podela. On je u jednom svom intervjuu baš povodom romana “Vreme zla” inistirao na tome da je 20. vek bio neka vrsta tiranije laži.

Da su svi ti ideološki koncepti i sve te ideološke radikalne zaslepljenosti, dovele do velikih tragedija. On u ovim romanima pokušava da predstavi da se i na jednoj i na drugoj strani postoji zaslepljenost, i da na strani desnice i levice postoje podele. To se u romanima “Vreme zla” pogotovo vidi u sudbini Bogdana Dragovića ili Ivana Katića, kojima jesu bliske te levičarske komunističke ideje, ali i unutar levice postoje sukobi i podele na staljiniste i trockiste. Te podele će se nastaviti i posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, na primer. Ćosić daje impresivnu sliku tragedije tih podela, koje su izgleda neminovnost 20. veka.

Vreme zla
Foto: Promo/Aleksandar Letić

Petrović smatra da će serija “Vreme zla” doprineti da u široj čitalačkoj publici Dobrica Ćosić ponovo bude prisutan.

– Od svih njegovih romana nesumnjivo najviše se čita “Vreme smrti” i ono je doživelo novo izdanje, naravno zbog godišnjice Velikog rata. Dok “Vreme zla” nije toliko čitano, svakako ne onoliko koliko je bilo 80-ih I 90-ih godina. Ali mislim da će serija sigurno to promeniti i da će obnoviti interesovanje za Ćosića, kao što je to uradila i serija “Koreni”. Interesovanje za njegove knjige kod ljudi koji čitaju i koji se bave književnošću ne jenjava. U SANU će 1. novembra biti veliki skup posvećen romanima Dobrice Ćosića – zaključuje Petrović.

Dobrica Ćosić lik u svom romanu

Zanimljivo je da se i sam Dobrica Ćosić pojavljuje u romanu “Vernik” kao književni lik, što je kuriozitet i neobičan književni postupak za to vreme, pa čak i danas.

Jedan od glavnih likova u romanu Ivan Katić piše u svom dnevniku:
“Flober je u pismu nekom beznačajnom piscu napisao ‘Vi ste napisali loš roman. Ali ne tugujte zbog toga dragi prijatelju. Loši romani su najbliži istini o ljudima i društvu. Sumnjam da se može verovati da će Dobrića Ćosić, taj samouvereni tvorac Bogdana Dragovića, poverovai uzornom i racionalnom Gistavu Floberu.“

Bonus video: Nada Šargin – Kako smo snimali „Vreme zla“

Komentari

Vaš komentar