Šta su kriterijumi po kojima je komisija birala naslove, zapitali su neki od izdavača nakon što su objavljeni rezultati konkursa Ministarstva kulture za otkup publikacija za javne biblioteke 2021. godine, najavljujući i žalbe.
Na konkurs za otkup knjiga za biblioteke ove godine prijavilo se 149 izdavačkih kuća, kao i 55 organizacija i ustanova kulture. Pred komisijom je bilo 3.936 naslova, a za otkup je preporučeno 1.704 iz 128 izdavačkih kuća, 152 koje su predložile organizacije i 110 knjiga koje kao izdavač potpisuje neka od 19 ustanova kulture. Odnosno dvaput manje. Najviše naslova (239), kao i ranijih godina, predloženo je bibliotekama iz našeg najvećeg izdavača, „Lagune“, ali se verovatno prvi put dogodilo da čuvenom „zvezdicom“ (oznakom da su biblioteke obavezne da otkupe bar po jedan primerak) budu označeni finalisti Ninove nagrade za najbolji roman, a ne i sam laureat, u ovom slučaju „Kontraendorfin“ Svetislava Basare.
Zašto Basara nije obavezan?
To je odmah izazvalo u najmanju ruku nedoumice među čitaocima i izdavačima i ponovo otvorilo pitanja o kriterijumima kojima se rukovodila komisija, tim pre što među naslovima označenim zvezdicama nema ni nekih drugih knjiga nagrađivanih u prethodnoj godini.
„Slažemo se da je veoma neobično da nosilac najvažnijeg književnog priznanja u našoj zemlji ujedno nije i preporuka i obavezna literatura za svaku biblioteku. Velika je odgovornost na komisiji koja bira naslove, i želimo da verujemo da se rukode književnim motivima, iako sam odabir to ne potvrđuje uvek. Ipak, zvezdica nije smetnja da knjige budu tražene i čitane“, komentar je iz „Lagune“.
Nagrađene knjige bez zvezdica
Urednik izdavačke delatnosti Kulturnog centra Novog Sada Alan Bešić nakon objavljivanja rezultata rekao da je „blago rečeno zgrožen“.
– Kao obavezan primerak nije ušao „Kontraendorfin“ Svetislava Basare, nijedna knjiga iz „Povelje“, od Kulturnog centra kao obavezna za otkup ušla je samo knjiga Dejana Aleksića, a ništa Filip Žakote, ništa knjiga dobitnice Nagrade „Dušan Vasiljev“ Dragana Mladenović, nema Daneta Zajca za čiju je knjigu prevodilac Ivan Antić dobio najznačajniju prevodilačku nagradu kod nas „Miloš N. Đurić“. Dosta zvezdica je podeljeno, pa je makar jedan od kriterijuma trebalo da bude da su to nagrađene knjige. Nikada nije bilo da nije otkupljena knjiga dobitnika Ninove nagrade. Izdavač će te knjige prodati, to ne sumnjam, ali je pitanje njihove dostupnosti. Zgrozilo me je i to što nema Zebaldove „Vrtoglavice“ na spisku. „Plato“ ju je objavio prvi put kod nas i trebalo bi da bude književni događaj kad se pojavi bilo koji prevod ovog autora, to je nešto što se jednostavno mora otkupiti za biblioteke. A nije. Koji je kriterijum da neke knjige dobiju zvezdice, da ih neki izdavači dobiju za sve svoje knjige pesama, a najznačajniji izdavači poezije u zemlji jednu ili čak nijednu. Na tome se ne zarađuje, ali je ranije jedini normalan put bio da one stignu do biblioteka i da neko bar koliko-toliko podrži poeziju. Time se knjige poezije još više marginalizuju – ocenjuje Bešić.
Nije on, naravno, jedini ko je komentarisao listu preporučenih naslova. Polemika je nakon što budu objavljeni rezultati konkursa bilo i ranijih godina (prošle godine i sa optužbama za svojevrsnu cenzuru, kada su sa liste naknadno izbrisana tri naslova), a sada neki od izdavača upućuju i žalbe Ministarstvu, nezadovoljni načinom na koji je komisija sastavila listu.
Iz novosadske Akademske knjige prijavili su za otkup okruglo 50 naslova. Prepuručeno je njihova 33 izdanja, a zvezdica je stavljena uz devet, ali ne i uz „Političku naratologiju – ogled o demokratiji“ nagrađenu priznanjem „Nikola Milošević“, kao ni „Pišem ti priču“ Ljiljane Pešikan – Ljuštanović, nagrađene Vukovom i nagradom „Đorđe Jovanović“. „Lingvistički memoari“, nova knjiga najznačajnijeg domaćeg lingviste Ranka Bugarskog, nije čak ni među preporučenim naslovima.
Direktorka i glavna urednica Akademske knjige Bora Babić nije želela da bilo kakvu izjavu dok ne dobije zvanično objašnjenje komisije za otkup knjiga.
Predsednica petočlane komisije Slađana Ilić (članovi su još Nikola Kajtez, Ana Stišović Milovanović, Mirko Demić i Nebojša Lapčević) kaže da su „zaista nastojali da stave što veći broj naslova“, a da su tri spiska sastavljali „najdobronamernije i profesionalno“.
– Što se tiče toga da Basara nema zvezdicu, meni je bilo logično da će verovatno sve biblioteke naručiti to izdanje, iz prostog razloga što oni znaju da li njihovi korisnici čitaju dobitnika Ninove nagrade. Ne smatram da je Basara time na bilo koji način hendikepiran. Mi nismo njega ignorisali, on svakako može biti izabran u bibliotekama – kaže Slađana Ilić.
Na pitanje o drugim nagrađivanim autorima, predsednica komisije navodi da bi morala da proveri spisak, ali ističe da se, „na osnovu onoga što su izabrali, može zaključiti da se komisija trudila da naše značajne pisce uvaži, kao i naše značajne institucije i njihove značajne edicije“.
– Uvaženi su zaista značajni izdavači, sa dugom tradicijom, ali to ne znači da smo zato skrajnuli bilo koga. Imate tu romane Enesa Halilovića, Vladana Matijevića, Jovicu Aćina, Ljubicu Arsić… Razumem da je, kako god komisija odlučila, ova ili neka druga, postoje različita mišljenja, različite reakcije, to je potpuno normalno i ljudski. Uvek će neki biti zadovoljni, a neki neće. Ono što sigurno mogu da kažem, i odgovorno stojim iza toga, to je da su dobre knjige dobile našu podršku, što ne znači da nije bilo još knjiga za koje bismo se radovali da smo mogli da uvrstimo. Gledali smo da napravimo i neki vid ravnoteže, da budemo korektni prema različitim izdavačima – priča predsednica komisije.
Kakvi su kriterijumi
Alen Bešić primećuje da je u klasifikaciji u kojoj su ustanove kulture i nevladine organizacije u protekle dve godine ukupan predviđeni novac bio „značajno veći“ nego ove.
– A u tim klasifikacijama su ustanove koje objavljuju nekomercijalne knjige. To čak nije ni stvar raspodele novca i pomoći, nego stvar dostupnosti tih naslova čitaocima. Ukupni iznos privatnim izdavačima povećan je tako što je prebačen novac iz klasifikacija gde smo mi. Prošle godine smo imali četiri, pet zvezdica, a i naslovi bez njih išli su u 70-80 primeraka jer je bilo dovoljno novca. A sad su nas najstrašnije srezali. Ne znam da li ukupno u našoj kvalifikaciji ima četiri-pet zvezdica. „Povelja“, recimo, nije dobila nijednu, a to je najznačajniji izdavač poezije – kaže Bešić.
Predsednica komisije kaže da je i takve komentare, videla na društvenim mrežama.
– Komentarisalo se da je kategorija na kojoj se nalaze biblioteke, arhivi i druge slične ustanove ostao na neki način uskraćen. Zaista smo u razgovoru sa predstavnikom Ministarstva, koji je bio uvek tu kada je radila komisija, zamolili da napiše napomenu da bi ubuduće bilo dobro da se taj fond poveća da bi što više dobrih izdanja, a u tom katalogu ima sjajnih izdanja, bio zastupljen. Imate tu tri spiska, što će reći tri posebna fonda, za svaki spisak po jedan i ne postoji mogućnost da se novac preliva iz jednog u drugi. To, na kraju, nije naš posao. I kada imate ograničena sredstva, možete se kretati u suženom prostoru – navodi Slađana Ilić.
Među izdavačima ima i onih kojima nijedna knjiga nije odabrana. Na pitanje o kriterijumima kojima se komisija rukovodila, predsednica komisije navodi da je sve što su zapazili kod pojedinačnih izdavača navedeno u zapisniku predstavnika Ministarstva kulture.
– Bilo je i slučajeva da su knjige bile veoma loše opremljene u grafičkom i štamparskom smislu. Vi vidite da bi se ta knjiga posle pet korišćenja potpuno raspala. Ako imate iste te naslove kod drugih izdavača, a cena je pristojna, i o tome ćete povesti računa. Ne znam ko je od izdavača to komentarisao, ali cela procedura bi trebalo da bude okončana do 10. juna i tada ćemo svi mi pogledati još jednom zapisnik i revidirati kompletnu proceduru. To je potom pitanje za predstavnika Ministarstva koji je vodio sve te komentare i napomene u zapisniku. U zapisniku postoji sve crno na belo ako nekoga zanima. Znam da smo bili ekspeditivni i najdobronamerniji – zaključuje Slađana Ilić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare