Ove namirnice gotovo da ne možete da izbegnete, a zovu ih "tihim ubicama" bubrega

Bubrezi neprestano rade kao filteri krvi, uklanjajući višak tečnosti i toksina. Međutim, ishrana u tome igra presudnu ulogu. Hronična bolest bubrega pogađa milione ljudi, a mnogi nisu ni svesni da je imaju. Dva glavna uzroka su dijabetes i visok krvni pritisak, koji se mogu držati pod kontrolom zdravim životnim navikama. Pažljivim izborom namirnica moguće je usporiti napredovanje bolesti. Kada su bubrezi oštećeni, gube sposobnost uklanjanja viška natrijuma, kalijuma i fosfora, što dovodi do njihovog opasnog nakupljanja u krvi i dodatnog opterećenja celog organizma.

So u prerađenim proizvodima

Jedan od najvećih neprijatelja zdravlja bubrega jeste prekomeran unos natrijuma. Visok nivo soli podiže krvni pritisak, stvarajući dodatni pritisak na osetljive krvne sudove u bubrezima. Iako mnogi vode računa o dosoljavanju hrane, pravi problem često leži u skrivenim izvorima natrijuma u industrijski prerađenim proizvodima.

Suhomesnati proizvodi, konzervirane supe, gotova jela i grickalice često sadrže alarmantno velike količine soli. Samo jedna porcija može sadržati značajan deo preporučenog dnevnog unosa od 2.300 miligrama natrijuma.

Kisela i ukiseljena hrana, poput krastavčića, takođe je bogata natrijumom. Zato je važno čitati deklaracije, birati sveže namirnice i koristiti začinsko bilje umesto soli.

Višak kalijuma i fosfora

Kalijum i fosfor su neophodni minerali, ali kod osoba sa oštećenom funkcijom bubrega njihov višak može postati opasan. Povišene vrednosti kalijuma, koji se nalazi u bananama, avokadu, paradajzu i krompiru, mogu izazvati poremećaje srčanog ritma.

Fosfor predstavlja još veću pretnju, naročito kada dolazi iz prerađene hrane, piše Večernji list. Gazirani napici sadrže fosforne aditive koje organizam lako apsorbuje, a višak fosfora u krvi može oslabiti kosti jer iz njih izvlači kalcijum. Mlečni proizvodi i integralni hleb takođe su bogati izvori fosfora, zbog čega se pojedinim pacijentima savetuje beli hleb umesto integralnog.

Šećer i aditivi

Šećer i ultraprerađena hrana predstavljaju indirektne, ali snažne pokretače oštećenja bubrega. Konzumiranje velikih količina šećera kroz zaslađene napitke i slatkiše doprinosi razvoju gojaznosti i dijabetesa, vodećih uzroka hronične bolesti bubrega.

Problem nije samo u kalorijama. Naučna istraživanja upozoravaju na opasnosti ultraprerađenih namirnica – industrijski proizvedene hrane pune aditiva, konzervanasa, veštačkih aroma, šećera, nezdravih masti i natrijuma. Takva nutritivno siromašna hrana povezuje se sa povećanim rizikom od razvoja bubrežnih bolesti.

Zato je okretanje celovitim, što manje prerađenim namirnicama jedan od najvažnijih koraka u očuvanju zdravlja bubrega.

Zaštita bubrega počinje na tanjiru

Zaštita bubrega počinje na tanjiru, a ključ je u umerenosti. Ograničavanje unosa soli, šećera, kao i hrane bogate kalijumom i fosforom, može značajno smanjiti opterećenje bubrega. Važno je naglasiti da pomenuto voće i povrće ostaje veoma zdravo za većinu ljudi. Ograničenja u ishrani zavise od stepena oštećenja bubrega i individualnih potreba svake osobe.

Zato je od presudnog značaja da se osobe kojima je dijagnostikovana bolest bubrega, kao i oni koji imaju povećan rizik od njenog razvoja, posavetuju sa lekarom ili nutricionistom. Samo stručnjaci mogu napraviti personalizovan plan ishrane koji će pomoći u očuvanju funkcije bubrega. Male promene u svakodnevnim navikama mogu imati ogroman dugoročni uticaj na zdravlje.