Piše Sara Radojković: Moje virtuelno uskrsenje

Iskreno, nisam sigurna kada se sve ovo desilo. Valjda je jedna stvar vodila ka drugoj. Došla je Korona, a ja sam rešila da se oduprem porivu da u egzistencijalnom strahu ostanem zaglavljena na loše plaćenom poslu na kome me ne poštuju. Rešila sam da nastavim dalje, pa makar morala da izmislim posao kojim ću se baviti, makar morala sama sebi da ga stvorim. Pored toga, rešila sam da postanem i ozbiljna žena. Ako čitate kolumne Maje Uzelac, jasno vam je šta to znači. Dakle, nema više zazncije, došao je kraj mom milenijalskom oplakivanju sveta u kome gledam boomere sa visine ali se opirem zoomerskim trendovima koji niču kao pečurke. Na kraju krajeva, nema više ni priče o tome kako nam ekrani gutaju realnost, kako smo otuđeniji, kako smo navučeni i teledirigovani (mislim nije da nismo, ali nije ni da to tako mora da bude), kako srljamo u propast a virtuelni svet nam na glavu stavlja ružičaste naočare u kome je savršena slika obale dok su izlivanja nafte ostale kropovane u offu.Od trenutka u kome sam rešila da postanem „ozbiljna žena“ koja će svako strano telo ili prepreku pretvoriti u alat kojim će doći do cilja, tehnologija je postala moj novi najbolji prijatelj. Na kraju krajeva, da je internet bio ovako divalj i kreativan dok sam prolazila kroz egzistencijalne krize dvadesetih godina osećala bih se mnogo manje usamljeno. Ove nove generacije su genijalne, započele su mnoge važne teme od kojih je jedna i mentalno zdravlje. I ne da nije tabu tema nego se o tome prave prilično gotivni Insta reels-i. Osećate se teledirigovanima? Pa to je samo zato što ste u borbi između platforme i vas u tome ko će koga više iskoristiti, poklekli i prebrzo kliknuli na opciju allow. Da, sve te aplikacije će na kraju dobiju allow ali je jako važno znati šta je to što dajemo i još važnije da li je ono što dobijamo za uzvrat dovoljno vredno. U tehnologiji, inovacija, moja nekada najomraženija reč u univerzumu, ali dakle, inovacija je stalni zahtev. Ne mogu vam obećati da će sve zauvek biti sjajno i da stvari neće skrenuti u distopijicu, ali vam mogu reći da pomoću nje zapravo sami sebi možete stvoriti posao ukoliko se malo ohrabrite i ugušite sve te kočničarske glasove koji vam govore – ovo nije za mene. Jeste, tehnologija je, za sada za svakoga, mama i dalje navijam za tebe, i tu trenutnu ali i opasnu „demokratičnost“ treba iskoristiti. Evo me, opet koristim alarmantne reči i vezujem tehnologiju sa opasnošću. Mislim, realni da budemo, čovečanstvo je u opasnosti sve dok smo u strasnom zagrljaju sa kapitalizmom kojem omogućavamo vlažne snove slobodnog tržišta bez ikakvih zakonskih normi i primesa socijalne pravde. Glupo je sve što ne valja svaljivati na telhnologiju. Ako smo već usvojili kapitalizam kao takav, ne vredi opirati se. Treba ostati otvoren. Jer ta otovrenost, kao i uvek, ima mnoge prednosti. Biti fobičan, u odnosu na bilo šta, znak je regresije. Biti otvoren, sa druge strane daće vam priliku da u istom timu na poslu budete zajedno sa ljudima sa svih kontinenata i raznorodnih kulturoloških porekla, a da se nikad niste uživo upoznali. Kada ste otvoreni prema bilo čemu, neminovno je da prizovete promenu u vaše dvorište. Da, promena je pomalo zastrašujuća ali promena je uzbudljiva i zavodljiva, dozvoljava vam lepote novog, čistog, belog lista a zatim postavlja izazov pred tebe – hajde sad ispočetka kao da nikad ništa nije postojalo, ali sa svim iskustvom prethodno utisnutim u tebe. Na kraju krajeva, evo stiže nam Uskrs koji slavi jednu od najvećih promena i transformacija koje su se ikada desile. Ne kažem da bi Isus danas radio na tome da se svaki reeboot operativnog sistema ili bilo koje artificijalne inteligencije nazove Vaskrsenjem, ali sam prilično sigurna da kao progresivan tip, ne bi imao ništa protiv. Na kraju, ljudi koji su primili novu veru koju je on propovedao morali su pre svega biti dovoljno otvoreni ka inovacijama i novim misaonim konceptima.