Piše Ranko Pivljanin: Upotreba smrti

I dok se za medije, koji i postoje zato da nešto jave, može naći neko zrno opravdanja za brljotine povodom „preuranjenog“ objavljivanja vesti o patrijarhovom odlasku sa ovog sveta - slična stvar se događala i sa počivšim mitropolitom crnogorsko primorskim Amfilohijem - za političku konekciju na ovu smrt ne može biti ni razumevanja, ni opravdanja. Tačnost informacije iz tog „izvora“ nije dovoljna da pokrije problematični kontekst i konotacije u svetlu kojih je patrijarhova smrt postala samo još jedna platforma za političku samopromociju i osiono preuzimanje ingerencija koje prevazilaze nadležnost a, u krajnjem slučaju, kose se i sa dobrim ukusom.Naime, vest/informacija kojom je nepobitno objavljena smrt patrijarha Irineja stigla je jutros sa Instagram profila Predsednika Republike, a nakon što je sinoć otišao u Vojno medicinski centar na Karaburmi. Mi ne znamo da li je njegov sinoćni odlazak tamo bio motivisan najiskrenijom ljudskom potrebom da se oprosti od prvojerarha naše crkve - moguće i da jeste – ali prateći talambasi povodom te posete iz njegove tabliodne mašinerije ostavljali su opori ukus jeftine propagande. Jer, maltene, dok se automobili iz njegove pratnje još čestito nisu ni parkirali u dvorištu bolnice, mediji bliski režimu već su pod parolom „najnovije vesti“ javili o njegovom boravku ispred VMC-a „na ivici suza zbog patrijarhovog zdravstvenog stanja“. Ta „sinhronizovanost“, svakako nije bila produkt „ekskluzivnosti“ medija koji iz sekunde u sekund prati kretanje i rad predsednika države, već rečito propagandno sadejstvo, ono što se vojnom terminologijom zove podrška iz pozadine.A kada je, rano jutros, posle problematičnih licitiranja jeste umro/nije umro, stigla potvrda sa Najvišeg mesta u obliku Vučićevog oproštaja od patrijarha na Instagramu, ta mučna priča o upotrebi smrti dobila je svoje zaokruženje kao paradigma u kojoj je bilo svega, sem onoga što je obraćanje tim povodom trebalo da bude.Dakle, logičan i normalan redosled stvari povodom smrti patrijarha trebalo je da bude sledeći. Konzilijum lekara koji su ga lečili je u nekom trenutku konstatovao smrt. O tome su obavešteni ljudi iz Crkve i na njima je bilo da odluče kada i kako da javnost obaveste o smrti svog i našeg prvog pastira. Nakon toga je i Vučić, kao i bilo ko drugi, mogao da se oprašta gde i kako želi i hoće. Ovako, predsednik države je i u ovoj delikatnoj stvari preuzeo na sebe ulogu vrhovnog žreca koji obznanjuje smrt, zamenjujući i lekarski konzilijum i Sinod Srpske pravoslavne crkve. Ispalo je da patrijarhovo upokojenje nije moglo biti ni objavljeno, pre nego što on kaže amin.Na kraju krajeva, kada je se i u ovome našao kao neizbežna mirođija, barem je mogao to uraditi sa nekim minimum dostojanstva i osećaja za trenutak i delikatnost cele stvari pa je njegov kabinet mogao izaći sa adekvatnim saopštenjem ili je, u krajnjem slučaju, mogao pribeći svojoj omiljenoj disciplini – televizijskom obraćanju javnosti.Umesto svega, on je to uradio u vidu posta na društvenoj mreži i to onoj specijalizovanoj za selebriti sadržaje na kojoj objavljuje fotografije na kojima se predstavlja u situacijama „hinjene normalnosti“ – jede lubenice na terasi, gibanicu u helikopteru ili igra šah sa svojom partijskom služinčadi.Vučić je,dakle, i ovom prilikom poslao poruku kako je on gospodar života ali i smrti, uspevajući da jednu osetljivu stvar obesmisli i sa stanovišta mere i dostojanstva.Zato u svetlu ovog njegovog najnovijeg nezgrapnog trpanja tamo gde mu nije mesto, medijski gafovi oko patrijarhove smrti deluju kao dečija igra i derivat poslovične novinarske brzopletosti, nestrpljenja i želje za prokletom ekskluzivom. Nije za opravdanje, ali donekle može da se razume. (U krajnjoj liniji, postoji velika verovatnoća da je „prerana“ vest o patrijarhovoj smrti i bila istinita, ali ona je bez zvanične potvrde bila samo „neproverena glasina“).Za Vučićev „klizeći“ u nadležnosti lekarske struke i crkvene vlade, opravdanja nema. Razmere jednog i drugog lešinarenja su neuporedive i po namerama i po šteti koju su proizvele. Počivšem patrijarhu hvala i slava, uz molbu da oprosti što se i povodom njegove smrti krstimo i desnom i levom rukom.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram