Bakir Izetbegović je prebrojao lovce i dronove, Vučić je juče od 11 do 12 "odratovao" sa Albancima u direktnom TV prenosu, Kurti bi da silom menja registarske tablice Srbima, javio se i Ante Gotovina da brani Hrvate u Bosni, Vladimir Đukanović "vaskrsava" Srpsku Krajinu, još traju odjeci Srebrenice, za koji dan će obeležavanje Oluje... Idealan predtekst za novo puštanje zle krvi i jedan novi balkanski mini-rat, nismo se ovde tukli već više od dve decenije, vakat je da se izinventarišu dugovi i opet povade noževi u svrhu naplate.
Parafraziraću jednog pametnog čoveka koji je rat definisao kao stanje u kojem se mladi ljudi, koji se međusobno ne poznaju i ne mrze se, ubijaju na zapovest staraca koji se dobro poznaju, mrze se, ali se ne ubijaju.
Zaista, bilo bi najracionalnije, najpraktičnije i najpravednije da oni to reše između sebe, a da nas ostale malo ostave na miru kao posmatrače njihovih megdana, ali to se nikad nije desilo, niti će se desiti.
Setimo se kako su ona dva komunistička apartčika, Milošević i Tuđman, sve pijući rujno vino u salonima Karađorđeva, crtali karte i delili teritorije, dok su na frontovima krvarile hiljade mladića, starci bežali iz zapaljenih domova, u zbegovima se rađali siročići i buduće topovsko meso nekih novih zlih staraca.
U toj podeli jasna su pravila: oni su tu da seju mržnju, naše je da žanjemo znoj, krv i suze; oni drže zapaljive govore, mi gorimo; oni će da se junače i svađaju, mi ćemo da se bijemo i ginemo; oni će posle da se dogovaraju oko plena, mi ćemo da sastavljamo kraj sa krajem i pitamo se za koga smo to i za šta dali nogu ili oko; oni će da se mire po belosvetskim prestonicama, a nama će ostaviti lopate da kopamo nove rovove; oni nama nisu potrebni, ali ne možemo da ih se rešimo, mi njima jesmo…i tako unedogled.
Balkanskim poglavicama ne odgovaraju ni uređene države ni autentičan mir, stanje povišene borbene gotovosti je idealan ambijent za njihovu vladavinu. Oni vladaju zastrašivanjem – što svog, što susednih naroda, truju nas, svako sa svoje strane granice, smišljeno i proračunato. Ta žgadija i davaoci tuđe krvi decenijama opstaju generišući nestabilnost i surevnjivost, njihovi mediji nisu tu da informišu nego da drže povišenu temperaturu i, po potrebi, dolivaju ulje na vatru.
Njima normalnost i stabilnost zvone na uzbunu, oni su jedni drugima idealni neprijatelji, međusobno se ispomažu i nabacuju lopte i ne bi me iznenadilo da sve ove svinjarije zajednički osmišljavaju kao jedan dobro uigran tim. Nije u njihovom interesu da se Miloš i Besim ili Zvonko i Hamdija sprijatelje i sarađuju, oni su tu da ih, za slučaj da ovi pomisle kako i nije loše da batale mržnju i okrenu se realnom životu, podsete i ubede da se „onom“ nikako ne sme verovati, kako se Srbin/Hrvat/Albanac/ Bošnjak samo „ukurvio“ i da će nam prvom prilikom zabiti nož u leđa. Ovde se mržnja i strah od drugog seju, gaje i održavaju kao najneophodniji uslov i garant opstanka na vlasti, na njima galopiraju jahači naše apokalipse i dok je njih ovakvih istinskog mira (i pomirenja) biti neće. Zato i oni koje naslednik izetbegovićke dinastije prebrojava kao lovce, nisu to. Oni su, kao i ostali u balkanskom rezervatu, lovina i to, ponajpre, onih koji bi da ih prebroje i postroje.
BONUS VIDEO Ranko Pivljanin o imovinskim kartama policijskih čelnika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare