Košta istina, ali ni laž nije jeftina? Režimska tabloidna imperija je, prema istraživanju portala Raskrikavanje tokom prošle godine iz budžeta Srbije, po raznim osnovama, dobila gotovo milion evra. U isto vreme na njihovim naslovnim stranama objavljeno je blizu hiljadu lažnih, neproverenih ili neutemeljenih vesti. Račun kaže: hiljadu evra po jednoj laži.
Državna subvencija obmane, proizvodnje iskrivljenih ogledala, skretanja tema, pravljenja dimnih zavesa i potemkinovih kulisa, blaćenja ljudi koji različito misle, plasiranja propagandnih dubara i ostalih nepočinstava, u stvari, najmanje će nas koštati u novcu. Milioni su spiskani na tolike besmislice, korupciju i promašene projekte tako da ovo dođe kap u moru u sistemu „helikopterisanja“ budžetskih sredstava, ali je zato šteta ovih „ulaganja“ nemerljiva i grana se u toliko pravaca da joj je posledice teško sagledati.
Da krenemo od notornih laži koje bi, kao iznimke, bile podložne sumnji i razotkrivene, ali kada se jedna ista neistina multiplikuje i u beskonačnost ponavlja sa
desetine naslovnih strana (plus televizije na istom zadatku), taj desant lomi kritički pristup čitaoca/gledaoca i menja njegovu autonomnu poziciju u tumačenju onoga što je pročitao.
Hiljadu puta ponovljena laž ne postaje istina, ali se kao istina može doživeti. I kada do tog čitaoca, izbombardovanog lažima, nekako i dođe istinita informacija ona ne potire laž, već samo pravi konfuziju u njegovoj glavi i on više nije u stanju razdvojiti tačno od netačnog, što i jeste krajnji cilj ovog medijskog terora.
Poenta je napraviti lobotomisanu publiku kojoj se, uz malo truda i vešte manipulacije, uvek može prodati rog za sveću.
Laž je i preventivna pretnja za sve one koji bi svedočili istinu, ali se povlače, jer im se šalje poruka da će ih takav poduhvat debelo koštati i da ih čeka topli zec posle kojeg će moći samo da čupaju perje iz katrana kojim će biti poliveni i zasuti.
Naporedo sa lažima sa tabloidnih stranica jašu poluinformacije, dezinformacije, poluistine, konfabulacije.., ceo jedan arsenal medijske municije različitog kalibra sa ciljem da konzumenta, već dovedenog u stanje informativne kome, kriminalnim rečnikom kazano, dotuku i „overe“. Zato su kiosci štampe postali nevoljne ispostave te toksične medijske deponije treša koji, s obzirom da je obilato dotiran, nema potrebe da vodi računa ni o ekonomskoj računici, još manje o profesionalnim načelima i društvenoj odgovornosti. Oni nisu ni napravljeni, niti plaćeni da rasvetle i prosvetle, već da zatamne i zamagle. Njihov kredo i njihova funkcija je izvan novinarstva i njegovog kodeksa, oni su samo maskirani u formu novina, portala ili televizijskih kanala kako bi i na taj način stvorili još jednu lažnu sliku nekakvog „informativnog“ sistema.
I nije njihov krajnji cilj da se veruje lažima i propagandnim dosetkama koje plasiraju, već da se ni u šta više ne veruje. Upravo takav ambijent obezbeđuje neslućene mogućnosti političkoj kasti, koja ih takve plaća našim novcem, da imaju beskrajni prostor za manipulaciju i neutemeljena obećanja i suluda snatrenja. Otud oni Vučićevi „kreativni“ pristupi stvarnosti gde će, primera radi, privredni rast biti veći za „jedan, dva i po, pa i tri odsto“, da će za nešto biti odvojeno „milijardu, milijardu i
po, dve milijarde evra“, a da će plate biti veće za „godinu, dve, najduže za tri“… Može mu se, jer su ti mediji napravljeni upravo da ga ne drže ni za reč, ni za
rok. Zato on na njima ne štedi, ali zato oni štede njega.
BONUS VIDEO Pivljanin: Sve što je van pohvala i pozlata, vlast vidi kao neprijateljstvo
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare