13
Taman sam se spremao da promenim naše zlatno doba za neko evropsko bronzano ili američko kameno, kad se oglasi tehnički ministar finansija Mali ( jeste Mali ali je tehničar) i saopšti da je srpska ekonomija najbolja u Evropi. I šta ću, vratim pasoš u fioku, pocepam garancije i avionsku kartu i rešim da ostanem u blagostanju. Što da od gotovog, naprednoog, savršenog, prosperitetnog i obećavajućeg pravim veresiju i rizikujem sa propalim zapadnim ekonomijama koje posrću na klecavim kolenima, dok srpska blista živeći svoje zvezdane trenutke.
Stvarno, zna li iko iz ove nesrećne vlasti šta je sramota, ima li tamo ijednog obraza koji može da pocrveni, makar i kad se primakne usijanoj peći; može li iko od njih da otvori usta a da masno ne slaže; može li da izgovori tri prosto proširene rečenice a da ne budu teška manipulacija i obmana; imaju li oni ikog u svom bližem i daljem okruženju koji živi od minimalca, prosečne plate ili penzije ili su i njih sve finansijski obezbedili pa ni odatle ne može da im dopre vapijući glas sirotinje kojoj je kraj meseca dalji od Grenlanda i koji u sastavljanju kraja sa krajem gule sopstvene uši krpeći pozadinu? Da li zaista misle kako ceo narod sisa vesla koja im redovno doniraju, da više niko od nas ne ume da sabere dva i dva i da ćemo se svi još nekoliko njihovih mandata – dok ne obezbede čukununučad, izbrišu, koliko mogu, prljavi trag opljačkanog novca i ostave dovoljno da nekim naslednicima, sličnim njima ( samo se takvi i regrutuju tri decenije) mogu platiti adekvatan reket u zamenu za tužbe na dnu tužilačkih i sudskih fioka i slobodu da oteto na miru troše – ćutati i gledati svoja posla. Ona posla koja će njihovi statističari u državnom zavodu izmišljati kroz nezapamćeni rast zaposlenosti, dok u stvarnosti to zavisi najviše od ljudi koji bezglavo beže iz zemlje a oni ih skidaju sa biroa i, u pravljenju čuvene statističke sarme, knjiže kao novozaposlene. Zajedno sa onima kojima je mladost prošla na birou pa su pokupili knjižice i digli ruke i od posla i od života i tako doprineli „rastu zaposlenosti“.
U redu, imaju milion i po-dva onih koje su dresirali da više veruju onome što vide na televiziji nego u frižideru ili novčniku, ali šta ćemo sa nama ostalima koji još uvek koristimo sopstvene oči i mozak i svedočimo besprozornoj obmani koju nam poturaju kao neupitnu istinu? Koja li je granica do koje te neko može praviti budalom a da se miriš sa tim, povlačiš i puštatš da stvari idu pored tebe, nauštrb budućnosti svoje dece? Hoćemo li ih sve odškolovati i poslati da menjaju pelene ostarelim Nemcima, nadniče po Austriji i leče ljude po norveškim i švedskim zabitima?
O čemu i kome priča dr Mali dok citira izveštaj MMF-a koji „rediguje“ prognoze o padu naše ekonomije sa minus tri na minus 2,5, a evo samo što nije minus jedan odsto, da bi tabloidi izvukli naslov „Srpska ekonomija je najbolja u Evropi“? Moguće da gospodin Mali sa ovakvim ekonomskim naučnim pristupom može još jednom da doktorira, ali bi morao da objasni tu „najbolju evropsku ekonomiju“ milionima ljudi u ovoj zemlji kojima se ekonomska stvarnost nimalo ne podudara sa ovim srpskim „privrednim bumom“.
„Otpornost“ srpske privrede na pandemični udar ne znači ništa onima koji primaju minimalac od 30.000 hiljada dinara, sedam hiljada dinara manji od minimalne potrošačke korpe. Da joj, možda, aplaudiraju oni sa prosečnom platom od 60.000 kojima je prosečna potrošačka korpa iznad 70.000 dinara? Možda da se šapicama u grudi udaraju penzioneri sa prosečnom penzijom od 28.000 dinara ili umirovljeni poljoprivredni sa 12 000 dinara?
U okviru još jednog Potemkinovog sela i raspršivača prašine i magle zvanog „Srbija 2025“ naši polit-ekonomski stratezi maštaju o dupliranju plata za pet godina. Kao odgovor citiraću profesora Ljubomira Madžara koji je argumentovano obrazložio da bi za ostvarenje tog sna, bio potreban rast društvenog proizvoda od 14 odsto godišnje i da tako nešto „do sada nije viđeno pod kapom nebeskom“. Možda doktor Mali i njegov politički patron znaju nešto što čuveni profesor ekonomije ne zna, ali bi bio red da njega pouče a svoja znanja i dostignuća podele sa nama. U krajnjem slučaju, dodeljuje se i Nobelova nagrada za ekonomiju, ako izmakne ova za mir u svetu. Koga, bre, lažete i stvarno, da li vas je imalo sramota?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare