Piše Ranko Pivljanin: Šešeljev rat protiv žena

Ovih dana je na jednoj opskurnoj televiziji, prirodnom staništu pisaca njegove provenijencije, izreklamirao nove/stare tomove kupusara sa uvredljivim naslovima koji se odnose na Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Mariniku Tepić i Aleksandru Jerkov. Nećemo ih reklamirati, samo ćemo konstavati da su njihovi naslovi dosledno u skladu sa potvrđenom tradicijom njegove "ni pas s maslom pojeo ne bi" poetike kojoj je osnova uvreda a potka kleveta. Đilas i Obradović su muškarci i valjda će naći neki način da piscu Šešelju adekvatno odgovore, ali naslovi koji se tiču gospođa Jerkov i Tepić, ne mogu biti samo problem ovih žena i njihovih sudskih tužbi protiv autora i traže džentlmensku arbitražu i barem usputnu psihološko-kritičku eksplikaciju na temu "žena u delima Vojislava Šešelja".Naime, ima Vojislav Šešelj neki ozbiljan problem sa ženama, samo što mu niko nije objasnio da se muke te vrste ne rešavaju njihovim vređanjem, nipodaštavanjem, opscenim prozivkama, agresijom i vulgarnim naslovima knjiga (ah, knjiga), već razgovorom sa odgovarajućim stručnjacima koji dugo i uporno čeprkaju po bespućima podsvesti dok ne dođu do mesta kurcšlusa koje može biti uzrok frustracije i svih devijacija koje iz nje proističu. Izgleda da je Vojvoda zakasnio za tu vrstu pomoći.Napad na funkcionerku Demokratske stranke i potpredsednicu Stranke slobode i pravde samo je još jedan u nizu Šešeljevih brutalnih ispada u kojima se na najprizemniji način obrušava i obračunava sa slabijim polom. Istim, neprikladnim i uvredljivim kvalifikativom koji mnogo više portretiše onog koji ga koristi nego onog kome je upućen častio je svojevremeno i hašku tužiteljku Karlu del Ponte, na meti su mu redovno članice organizacije Žene u crnom, a prošle godine se "biranim" rečima, koje takođe nisu za citiranje, obračunavao sa novinarkom Danasa Snežanom Čongradin.  Kada je u njenu odbranu ustala Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti,  odmah je postala meta otrovnog jezika radikalskog lidera koji se dao u potragu za "četničkim dobrovoljcem koji se nije kupao mesec dana" da gospođu nauči redu.Inače je, u tom svom obračunu sa ženama, sklon mobilizaciji svoje četničke armade koja se, bežeći od vode i sapuna, odmetnula u slobodne srpske septičke jame kako bi neprijatelju izašla na nos i pre nego što mu izađe na oči. Tako je i aktuelnoj potpredsednici vlade i ministarki građevinarstva Zorani Mihajlović  pretio celom četom ulaštenih bradatih "specijalaca", nudeći još neke usluge u skladu sa svojom izvitoperenom maštom i ogavnim smislom za humor.Retorika kojom se služu donosi samo njemu znanu satisfakciju i pogoduje isključivo uhu onih najostrašćenijih pripadnika njegove stranke koja je, inače i po drugim pitanjima, posvađana sa tolerancijom a u javnosti budi zgražavanje i nevericu da se neko tako može obraćati ženama. Problem je što se sve i završava na toj zgađenosti i preziru i bez ikakvih posledica po vlasnika otrovnog zmijskog jezika koji nastavlja njim da palaca, deleći okolo opskurne "komplimente" i šireći svoj mračni seksizam.Šešeljeve inhibicije spram ženskog roda bi bile samo njegov problem da ostaju u četiri zida i u krugu slušalaca i obožavalaca koji su voljni i spremni da sa njim podele tu muku, ali kad on njima vitla u javnom prostoru, trujući ga i zagađujući, onda postaju problem svih nas. Naročito u kontekstu činjenice da je taj čovek sa svojom radikalskom svitom ( iz koje se ispilelo ovo naprednjačko čudovište što nas je zaskočilo iz tog mraka i jaše već osam godina ) decenije presedeo u skupštinskim klupama, njenim odborima, participirao u vlasti. Kao idealno strašilo posađen je i okopavan u vreme Miloševićevog, a potom gnojen i zalivan od strane Vučićevog režima. Uvek se, po ovom ili onom osnovu, nalazila dežurna flaša infizije za održavanje u životu ovog političkog monstruma koji je oduvek služio tome da pored njega i oni najgori izgledaju kao vojska spasa i gandiji.Ovaj hodajući demanti pristojnosti i uljudnosti, nesporne inteligencije i još nespornije pokvarenosti, baštinio je politički fukarluk kao probitačnu i sigurica matricu za mobilizaciju društvenog taloga i marginalizovanih gubitnika, idealnih za manipulaciju i upotrebu. Izborno potentna masa bila je ubitačni buzdovan u Vojvodinim rukama koju je maksimalno koristio u reketiranju vlasti, obezbeđujući lagodan život i društvenu poziciju. Krah na poslednjim izborima učinio ga je nervoznim, ne samo zbog toga što su ga prozrele i verne sluge pa se osipaju ko ljuspe sa šišarke, već što sluti kako bi mu njegov najuspeliji učenik mogao otkazati usluge i učiniti ga nepotrebnim i suvišnim.Jer, kako to svih ovih godina pored Vojvodinog pisaćeg stola, raskošnog talenta i neiscrpnog nadahnuća da oplajvazi i raščereči, uporno prolazi "tema svih tema" – njegov otpadnik i aktuelni predsednik Srbije. Nemoguće da nema inspiracije, adekvatnog naslova, vremena i materijala da i o njemu ispiše neku hiljadu stranica. Pre će biti da nema para, a Vučić ih ima. I ako ovaj zavrne slavinu, za očekivati je da Vojvodino pero "ovekoveči" i njegovog bivšeg potrčka kod koga je, ironije li, sam kao potrčko prikrajio političku karijeru. Toliko o inspiraciji i književnom porivu ovog galamdžije i mrčitelja papira.