Piše Ranko Pivljanin: Debata i (de)batine: Čovek monologa se setio dijaloga

Ovaj predlog, posle svega što je njegov režim uradio za proteklih desetak meseci, ne računajući „minuli rad“ od dvanaest godina, deluje, u najmanju ruku, licemerno i neiskreno, na kraju i pokvareno i daleko je od stvarne želje za međusobnim razumevanjem i dogovorom koliko i predlagač od političkog poštenja, od ustavne i zakonske nadležnosti sopstvene funkcije i svesti o šteti koju je, samovoljom i koncentracijom vlasti u spostvenim rukama, napravio u društvu i državi.

Taj poziv liči na gest kafanskog siledžije koji celo veče verbalno maltretira goste, onda ih sa svojom bandom pretuče, da bi ih na kraju pozvao za sto da razgovaraju. O čemu bi studenti mogli da razgovaraju sa državnim nasilnikom i kako bi uopšte taj razgovor mogao da izgleda? Dijalog od kojeg se zaista nešto očekuje podrazumeva iskrenost, minimum uvažavanja dve strane i stvarnu želju da se dogovorom reši opšti problem.

Sa Vučićeve strane iskrenosti nema – postoji samo želja političkog predatora da se na ovaj način pokuša izmigoljiti iz velikog problema, dok ne osmisli nešto delotvornije, a uvažavanja nema ni sa jedne strane. Vučić potencijalne sagovornike gleda sa prezirom i besom i najrađe bi im polomio kičmu, oni u njemu prevaranta bez imalo stvarnog autoriteta koji je potrošio sve moguće kredite i čija reč više nema nikakvu težinu. Bio bi to razgovor dželata i žrtve sa ciljem da se pomogne dželatu koji bi svojim „sagovornicima“ oprostio što ih je tukao. Za početak, kako bi se on njima obratio?

- Gospodo teroristi, drago mi je što ste se odazvali mom pozivu!

- Uvaženi rušitelji poretka i države, srećan sam što vas vidim preko puta.

- Dragi zgubidani i ustaše, nadam se da ćemo imati kvalitetnu diskusiju!

- Poštovane duše prodane i plaćenici, počastvovan sam što mogu da vam se obratim u neposrednom razgovoru!

Nagomilalo se isuviše animoziteta i nepoverenja da bi neko mogao pomisliti kako bi taj razgovor imao ikakvog smisla, osim jeftine političke šarade koja bi bila obilato korišćena u režimskoj propagandi, a već se uveliko zloupotrebljava nakon što su studenti odbili debatu. „Blokaderi ne smeju na crtu Vučiću“, „Blokaderi odbili poziv jer nemaju plan i program“, „Blokaderi panično odbili Vučićev poziv“…, vrište tablodini naslovi i kajroni televizija. Da su, kojim slučajem, prihvatili, ne sumnjam da bi posle pisalo „Došla maca na vratanca“, „Vučić deklasirao blokadere“, „Vučić razobličio teroriste“...

Vučić, zapravo, ovim neiskrenim predlogom, pokušava nekoliko stvari: da uhvati vazduh i napravi tajm aut pred neke blic krig izbore; da obesmisli studentsku beskompromisnu borbu, relativizuje njihove zahteve i uruši im ugled i poverenje koje imaju u društvu; na kraju pravi alibi za pojačanje terora i policijske brutalnosti – ja sam im nudio da razgovaramo, oni su sami izabrali batine.
I on sam nije verovao da će mu se studenti odazvati, ali mu je bilo neophodno da baci još jednu kosku i nametne temu koja će, barem na neko vreme, skrenuti pažnju na sporedni kolosek i umrtviti proteste.

Vremena i smisla za razgovor odavno nema, ako ga je ikad i bilo u monopolizovanoj političkoj areni u kojoj je samoproklamovani cezar stvari rešavao dizanjem i obaranjem palca i koji više od decenije drži banku i odbija da sučeli mišljenje sa bilo kojim političkim oponentom.

Godinama sam izlazi u ring, sam broji runde i sam sebi podiže ruku na kraju meča i sada neko treba da poveruje kako se odjednom prodobrio i postao spreman da nekog sasluša i uvaži. Imao je dovoljno vremena i mogućnosti da na delu pokaže kako mu je stalo do ravnoteže, da relaksira tenzije i da se, prosto rečeno, opameti ali to, kako bi on rekao, nikada nije bila opcija. I kad je napravio haos i buku, od koje bruji u ušima i glavama, on se setio debate i dijaloga.

On i studenti više nisu društvo za prazno eglenisanje već politički protivnici i, kako su su mu lepo poručili, njihov razgovor sada može biti jedino na izborima. I da je Vučić siguran da ih može glatko dobiti ne bi mu ni palo na pamet da pravi predstavu sa debatom u pet do dvanaest.

Koliko god da je sati, kasno je!

BONUS VIDEO: Vucic pozvao studente na javnu debatu pred svim medijima