Piše Milenko Vasović: Vučić vređa predsednika Srbije

Kolumne 02. nov. 202015:53
Podeli:
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Ode u drugu državu, ode na sahranu mitropolitu i priča o sebi. Niko ga to ne pita, ali on u podgoričkom TV studiju kaže da ga zovu peder, žvalavi, picousti... Pa zar nemade važnijh tema nego da se Crnogorcima žali? A hteo bi da brine o svim Srbima.

Nije mu ovo prvi put, jednom može da se omakne, ali ovo je već kontinuitet. Čim vidi kameru Vučić deklemuje kako ga zovu, lično sam tri putao slušao da ponavlja ova skaradna imena. Kao da ga savetuje neko ko baš želi da ga unizi.

Ima nešto u tom imenu koji ti narod nadene. Mitropolita, na čiju sahranu je otišao, narod je zvao „Đedo“. Nisu ga zvali „zlatousti“ jer on to jednostavno nije ni bio. Kad kažeš „Đedo“, onda je to neko tvoj, neko ko brine o tebi, ko pomaže.

Kralja Petra I Karađorđevića vojnici su zbog skromnosti zvali Čika Pera. Njegovog sina, jugoslovenskog kralja – Aleksandar Ujedinitelj. Onoga što je došao posle (Josip Broz Tito) mnogi su oslovljavali sa Drug Stari ili samo Stari. A onda smo dobili skandiranje „Slobo Sadame“, pa je došao „neobavešteni“ Koštunica… A onaj u Crnoj Gori se odaziva na Milo britva.

Neprijatno mi je i da ponavljam, ali ja nisam nikoga čuo da predsednika Srbije zove picousti, ni žvalavi. Sem Vučića koji to uporno ponavlja. Gde je on to čuo, u kakvom društvu se on kreće. Ili su mu to dojavili žbirovi. Oni svašta čuju, čak i ono što ne čuju.

Dobro i da su žbirovi ispravno snimili taj eho, pa treba li to iznositi na sva zvona, treba li svakom dežurnom vređalu pridavati toliki značaj? On kao da se hvali, kao da mu je drago što su imena grozna i groznija. Kao da uživa dok ih nabraja. A zapravo tom pričom skreće temu sa važnih pitanja – gde su naše pare, zašto ste pokrali izbore i slično.

Neću da se bavim seksističkim asocijacijama, ali kad vam neko kaže da ga zovu žvalavi morate se zapitati zašto? Drug Gugl kaže da žvalaviti znači „dugo pričati koješta, lupetati“. A može se naći i konkretan primer: „Dosta si žvalavio, daj da čujemo nešto valjano“.

Nije dobro da se „žvalavi“ pominje u bilo kom kontekstu kada je šef države u pitanju. Zamislite da nama dođe kakav evropski predsednik i krene da nas „informiše“ kako njega kod kuće zovu, na primer, mlatikur, plačko ili picousti. Šta bismo mi skučeni i obespravljeni pomislili. Da ima neko kome je i teže, ili da čovek vlastito dostojanstvo baca pod noge. I dostojanstvo funkcije.

Para uši kad neko za predsednika Srbije govori da je peder, žvalavi i picousti, makar to govorio i Vučić lično. Može tako da govori o predsedniku napredne stranke (mada je i to neukusno) ali onda to mora i da naglasi.

Sećam se, učiteljica Živana nas je učila da ne ponavljamo psovke i pogrdne reči. Dovoljno je samo da kažemo da je neko psovao, jer „ako ponavljamo isti smo kao i on“. To smo savladali u prvom razredu. I Vučiću bi pametnije bilo da se ne razmeće pridevima, jer narod će zaboraviti kontekst, a imena će ostati. I to će biti glavna odlika njega i njegove vladavine. A možda je i „zapisano“ da tako bude.

Komentari

Vaš komentar