Piše Milenko Vasović: Njih čuva policija, a nas?

Kolumne 21. jun. 202111:33
Podeli:
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Juče smo u direktnom TV prenosu videli kako dve hiljade policajaca glumi povrće, kako su se mnogi od njih pretvorili u začin glavnom jelu i kako im je drago zbog toga. Kuvari to nazivaju garnirung. Tolika sila je bila potrebna da ukrasi još jednu promociju Delikatesa kakav svet nije video.

Zašto je Srbija osuđena da svake godine gleda pandursku ceremoniju. Da bi se divila „hrabrosti“ vođe ili zato što se u svakoj policijskoj državi demonstrira sila. Da li ste videli da se, na primer u Holandiji, prelepoj zemlji, radi nešto slično? To je svojstveno samo diktaturama.

Žao mi je tih policajaca koje vlast zavarava najavom povišica i kojekakvim lažnim patriotskim govorima. Njihov život je podjednako težak kao i svih građana Srbije čije se pare nemilice troše na ovakve i slične gluposti. Kao, mi do juče nismo znali ko čuva red i mir, dok nam Delikates to nije otkrio.

Nije ovo tekst protiv policije, već protiv onih koji od nje prave pretorijansku gardu, ličnu prćiju, pariju za zastrašivanje neistomišljenika. Zapravo vođa nam je juče pokazao silu koja čuva vlast, njihove tajkune, kumove, braću… njihova skrivena vlasništva nekretnina, banaka, medija i ostalih kompanija.

Na toj ceremoniji samo su nedostajali huligani – mada ne treba isključiti i tu mogućnost, pa da predstava bude kompletna. Svi na jednom mestu.

Gde je ta „sila“ kad treba da zaštiti narod, recimo sirotinju iz nekog zabitog sela pored Bora. Iz Metovnice. To je ono mesto gde su nekakvi kineski radnici iz kompanije Ziđin uznemiravali maloletne devojčice. Tada je „sila“ nemoćna i nevidljiva. Mogu da uzmu izjave, a to što te devojčice više ne smeju da izađu bez pratnje starijih nikoga nije briga. Sem njihovih roditelja.

To je slika Srbije u kojoj nema sigurnosti. A ona, ta sigurnost se ne donosi helikopterima, ni govorima pred kamerama. Više bi tim ljudima iz Metovnice značilo da znaju kakvi su to ljudi, ti kineski radnici kojih ima nekoliko hiljada u njihovoj blizini.

Da li je tačno da među njima ima i robijaša koji kaznu odrađuju u Srbiji? Kakvi su to radnici koji ne smeju da se kreću nikuda sem po seoskim šumama. Zar Srbiji nije dosta što imamo svoje kriminalce. Ako nisu osuđenici zašto im je ovde takav tretman – robijaški. To je sramota za sve nas.

Ne daj bože da se desi pljačka, silovanje ili ubistvo. Ko će bitio odgovoran? Policija neće, već onaj što je dogovorio takve aranžmane. I što se pravi da problem ne postoji.

Kaže onaj što je preoteo sva zakonska ovlašćenja od gospođice Brnabić (koja prima platu na sramotu svih nas) da nam treba jaka policija. Možda njemu i bratiji, građanima treba efikasna i pristojna. Čiji šefovi ne rade za kojekakve Belivuke.

Uzgred, kakva je policija najbolje pokazuju policijske stanice i gužve u njima. I izgled tih zgrada, naravno. Usred Beograda ima takvih u kojima se čoveku gadi da uđe, paučina, prašina, polomljena stakla, klozeti smrde, slavine…

Bilo bi lepo da ministar policije uz kamere doktora Žeksa i razdeljak Milomira malo zađe u te prostore. Ne može se prava slika stanja skrivati „svečanim defileom“ i blokiranim delovima grada.

A vođa bi mogao da se priseti Miloševića. I njemu je policija bila važnija od lekara, nastavnika, seljaka… Tek toliko o vrednostima i bezbednosti

Komentari

Vaš komentar