Pod utiskom jutrošnje Đokovićeve pobede tvrdim da je Jelena Zorić brejknula naprednjačku mašineriju. Baš time što je primila orden iz Vučićevih ruku pred kamerama RTS. Tom scenom poslata je poruka neobaveštenom narodu da na N1 ne rade „izdajnici“. I da novinari koji profesionalno shvataju svoj posao ne rade protiv države. Naprotiv.
Šta Jelena treba odmah da učini, ako već nije – da uputi zahtev za intervju predsedniku Srbije. Pa neka njemu služi na čast ako ne želi da odgovara na pitanja novinarke kojoj je uručio državno odlikovanje. Dakle, treba da nastavi da radi svoj posao kao i do sada i ništa više.
I da se mnogo ne osvrće. Dežurnim kritičarima se ne može ugoditi, niti treba. Sećam se kako su svojevremeno razapinjali Bojanu Lekić što je primila nagradu Karić fondacije. A Bojana nije upamćena po tome, već po profesionalnom radu.
Primanjem ordena Jelena se nije svrstala u kolonu preletača, jer ona nije političar. I ne može biti nova Gordana Čomić. Odluka o tome da li će primiti priznanje je lični čin, a na nama je da to poštujemo. Verujem da je više puta odmerila, pre nego što je presekla. Da je postupila drugačije i to bi bilo ispravno, njena koža je u pitanju.
Svi koji tvrde da ju je Vučić zloupotrebio zarad sopstvene propagande, neka se zapitaju koga i šta Vučić nije zloupotrebio. I Jelenino odbijanje odlikovanja bi režimu dobro došlo za njihove konstrukcije. I na to koleginica Zorić i njeni kritičari ne bi mogli da utiču. Jednostavno, mašinerija čini svoje. Da je kojim slučajem i Aleksandar Obradović iz Krušika odlikovan, reakcije bi bile iste.
Pogledajte samo šta je nevladin Biro za sluđivanje javnosti učinio u slučaju Belivukove kriminalne grupe. Kriminalci koji su negovani pod skutom režima sada odjednom nisu njihovi. Vlast ih se odrekla a „analitičari“ i one bruke od poslanika ih na silu guraju u krilo opoziciji. Ubeđuju javnost da je Velja Nevolja proizvod Obradovića, Jeremića, Đilasa…
Inače, gledao sam uručenje priznanja i sledio se koliko je agenata BIA nagrađeno. Da li je iko u toj službi ostao bez ordena, a nema prosvetara, građevinaca… Proziva ih spiker, izlaze jedan po jedan, svi isti. Isti hod, iste frizure, mišići iz teretane, odela od istog majstora… Au, kao Korejanci, bože me oprosti. I to, recimo, “demokratska“ javnost nije registrovala.
Pa onda orden za Nemanjinog vajara, za čoveka koji (tobož) od nas krije cenu spomenika. Sama ta činjenica je dovoljna da mu se pošalje upitnik od tužioca, a ne da mu se uruči odlikovanje. Ili orden za Er Srbiju, firmu koja nas je ojadila. Zar se i zato daju odlikovanja. Zašto je onda izostalo priznanje za Telekom? I oni nas pelješe isto tako, ako ne i više.
Lično me je obradovalo odlikovanje koje je Srbija posthumno dodelila Džonu Frotingamu. Taj dobrotvor, Amerikanac dao je Srbiji, možda više nego iko ikada. Preračunato kao dva godišnja budžeta nekadašnje Kraljevine Srbije. Bili smo ga zaboravili, ponajviše zaslugom komunista.
Potomci Frotingama će nositi priznanje od države Srbije, ne od Vučića. Vučić će proći kao što i svaka nepogoda prođe. I za Jelenu važi isto što i za Frotingamove.
Pratite nas i na društvenim mrežama: