Nemačka postala "nestabilna za život"? Strani radnici masovno odlaze, evo zbog čega

Dugo je kvalifikovana migracija pomagala da nemačko tržište rada funkcioniše bez zastoja. Međutim, nova studija Ministarstva rada pokazuje da sve veći broj radnika iz EU, koji su došli zbog boljih poslova i plata, više ne želi da ostane dugoročno, što ponovo otvara pitanje može li Nemačka da popuni hronični nedostatak radne snage.

„Ne možemo sebi da priuštimo da izgubimo trećinu građana EU zbog loših uslova“, izjavila je u Berlinu komesarka Savezne vlade za integraciju, Natali Pavlik.

Ona je predstavila studiju Kancelarije za jednako postupanje EU koja ispituje razloge odlaska građana EU iz Nemačke. Iako zemlja beleži snažan priliv imigranata, između 400.000 i 700.000 ljudi godišnje, istovremeno je visok i broj onih koji odlaze, posebno među državljanima EU.

Studija pokazuje da značajan deo migranata iz EU napušta Nemačku u prve četiri godine boravka, što sugeriše da uslovi rada i života nisu dovoljno privlačni da bi ih zadržali dugoročno uključujući i građane susednih zemalja, prenosi Bizlife.

Slab „faktor privlačnosti“

Prema podacima Nemačkog ekonomskog instituta iz novembra 2025, nemačko tržište rada više ne predstavlja dovoljno snažan razlog za ostanak mnogih radnika iz EU, uprkos stalnom nedostatku stručnog kadra naročito u zdravstvu, građevini i javnoj upravi. U deset sektora sa najvećim manjkom procenjeno je da više od 260.000 radnih mesta ne može da bude popunjeno adekvatno kvalifikovanim kadrom.

Samo u zdravstvu nedostaje oko 46.000 radnika. „Zastoji u zdravstvenom sektoru dovode do dugih lista čekanja, dok manjak radnika u građevinarstvu usporava stambenu izgradnju“, navela je stručnjakinja instituta Valerija Kvispe.

Ona je dodala da je nestašica radne snage privremeno ublažena zbog slabe ekonomije, ali da to ne znači da je problem rešen.

Zbog toga je ciljano privlačenje kvalifikovanih radnika ključno. To podrazumeva uključivanje zaposlenih bez formalnih kvalifikacija u programe obuke i dodatnog obrazovanja, stvaranje podsticaja za duži ostanak na tržištu rada, kao i podsticanje dolaska kvalifikovanih stručnjaka iz inostranstva.

Migracije unutar EU

Građani EU uglavnom dolaze u Nemačku iz ekonomskih razloga boljih poslova, viših primanja, pravne sigurnosti i boljih uslova za porodicu i decu. Rumunija je i dalje najveća zemlja porekla među migrantima iz EU, a slede Poljska i Bugarska, zatim Italija, Mađarska i Španija.

Gotovo tri četvrtine imigranata iz EU dolazi iz zemalja koje punu slobodu kretanja u Nemačkoj imaju tek poslednjih 10 do 15 godina. Rumuni, Poljaci i Bugari čine 80% te grupe.

U 2024. godini imigracija u Nemačku pala je na najniži nivo od 2011. godine. Najveći pad zabeležen je kod državljana Hrvatske, Poljske i Bugarske. Neto migracija iz drugih zemalja EU 2024. iznosila je svega 38.735 ljudi, pad od 66,8% u odnosu na prethodnu godinu.

Zašto žele da odu

Značajan deo migranata razmišlja o povratku u matičnu zemlju, najčešće zbog visokih troškova života i osećaja nepripadanja. U kvalitativnim intervjuima mnogi su opisali Nemačku kao „nestabilno mesto za život“.

Više od trećine ispitanika (38,8%) izjavilo je da se ne oseća prijatno u Nemačkoj, dok je gotovo polovina (49,4%) prijavila diskriminaciju na poslu. Kao demotivišuće faktore naveli su i nefleksibilne uslove rada, nepriznavanje kvalifikacija i ograničene mogućnosti napredovanja u struci. Birokratija, posebno oko priznavanja diploma i administrativnih procedura, takođe je ocenjena kao veliki teret.

Studija zaključuje da bi bolja integracija na tržištu rada i stanovanja, kao i inkluzivnija kultura dobrodošlice, mogli da povećaju šanse da migranti ostanu.

Prema rečima Andree Nales, direktorke Savezne agencije za zapošljavanje, nedavni rast zaposlenosti u Nemačkoj dolazi isključivo od državljana van EU. „Zaposlenost među nemačkim državljanima naglo opada, pre svega zbog starosne strukture“, rekla je ona, dodajući da generacija bejbi-bumera odlazi u penziju.