Gosti "Utiska nedelje" o povodu i cilju rata u Iranu: Pedro Sančez je smeo da kaže "ne" Trampu, jer za razliku od Nemačke, ne zavisi od SAD

Gosti autorke i voditeljke Olje Bećković ove nedelje su bili: Mirko Dautović, predavač i analitičar međunarodnih odnosa, Milan Krstić, vanredni profesor međunarodnih studija Fakulteta političkih nauka Univeziteta u Beogradu i Vukan Marković sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Kembridžu.

Emisija je otpočela vešću da je Iran odredio naslednika ubijenog ajatolaha Ali Hamnejia, kao i da se ime i dalje krije od javnosti.

"Verovatno se radi o sinu ubijenog vrhovnog vođe, kako bi zadržali kontinuitet i kako bi osoba koja je bila u vrhu moći i vlasti to i nastavila. Budući da je vrh Irana ubijen već u prvim danima, čak 40 ljudi u rezidenciji ubijenog Hamnejia, Iran je nastavio da funkcioniše jer ima izgrađen državni aparat", kazao je Dautović.

Na pitanje da li je cilj napada na Iran zaista bila samo promena režima, kao i da li je predsednik SAD verovao da će ubistvom Hamnejia i njemu bliskih 40 ljudi, uspeti to da završi ono što je zamislio, Vukan Marković je kazao da je Iran jedna od tri države Bliskog istoka koja imaju izgrađene sisteme i ne zavise od vođe.

"Za razliku od Saudijske Arabije ili Emirata, gde se vlast dvorski smenjuje među porodicama, Izrel i Turska su ustavne države, čiji su ustavi inspirisani francuskim. Postoji poredak, s kakvim se SAD nije ranije suočavao tokom svojih ratnih intervencija, kao na primer u Siriji... U Iranu da bi se smenio režim, mora se smeniti sistem. Ideja smene režima u Iranu, ne znači i smenu sistema, a ako to Amerikanci i Tramp nisu znali, onda je to verovatno najveća vest o ovom ratu dosad", kazao je Marković i dodao:

"Nejasno je šta sad SAD čekaju da bi proglasili pobedu, to jest šta su odredili kao cilj ove intervencije".

Sa druge strane Milan Krstić je ukazao da SAD i Izrael nemaju izvesno isti cilj u ovom ratu, jer što se Trampa tiče, kao jedan od mogućih ciljeva je i promena samo vlasti, odnosno dovođenja na vlast nekog ko bi bio saradljiviji, što je pak Izraelu neprihvatljivo.

"Različite izjave o ciljevima koje se često menjaju stvaraju dodatnu konfuziju, kao i kontradiktornost u koju upada Tramp svojim tvrdnjama da je već pobedio u ratu", kazao je Kostić.

Na pitanje da li je sve ovo dokaz da spoljnu politiku SAD zapravo vodi Izrael, Vukan Marković je istakao da je Tramp u osnovi nestalna i povodljiva osoba, koja u svom kabinetu ima veliki broj ljudi, od kojih svako zastupa svoje interese.

"Od fundametalista, do ministra odbrane, oko Trampa ima dosta problematičnih pojedinaca. Izrael ima ogroman uticaj, koji se još u kampanjama predsedničkim vidi. Svi kandidati bilo demokratski ili republikanski moraju da zauzmu proizraelske stavove", kazao je Dautović.

Trampova "izuzetnost"

"Tramp je opterećen istorijom i svojoj ulogom u istoj, a istovremeno istorija kao takva nije predmet njegovog interesovanja. Sa druge strane, pokušava da se izmakne od svog biračkog tela, koje je okupio upravo na programu da je gotovo sa svim ratovima. Posle samo tri meseca osetio se toliko sigurnim da pokrene jedan ovakav rat i da veruje da unutrašnju opoziciju može da prevaziđe", kazao je Marković i dodao:

"Izrael je upravo ovo želeo, to je jasno, ali kako je Tramp uspeo da se okrene za 180 stepeni za samo tri meseca, ostaje pitanje".

"Preventivni rat"

Osvrćući se na pitanje kršenja međunarodnog prava, koje su SAD pre nekoliko nedelja doslovno pogazile prilikom intervencije u Venecueli, te otmici predsednika Nikolasa Madura, Krstić je kazao da međunarodno pravo ne prepoznaje "preventivni rat", kakvim ga mnogim opisuju.

"Ne postoji pravo na takav rat, i sve to stvara krizu međunarodnog poretka. Reakcija Španije da ne dozvoli SAD da koristi njene baze je jedina principijalna koju bi trebalo da ima i čitava Evropa. To međutim ne znači da ni Španija, niti bilo ko ko pozdravlja ovakvu odluku i poziva se na međunarodno pravo, brani režim u Teheranu, niti radi protiv SAD", istakao je Krstić.

Na pitanje zašto ista reakacija nije stigla iz Nemačke, te zašto Fridrih Merc nije zauzeo isti stav kao Pedro Sančez, Dautović kaže da je razlog tome što Nemačka umnogome više zavisi od SAD nego Španija, kako zbog energetske stabilnosti, tako i zbog "nesposobne vojske i straha o ponovnog prodora Rusa u centralnu Evropu".