Belgija na putu da postane narko-država: Kokain preplavio ulice, sudije se kriju u sigurnim kućama

Jedan visoki sudija izjavio je da se Belgija suočava sa sve većim pritiskom organizovanih kriminalnih grupa, dok je njegov kolega ranije upozorio da država rizikuje da postane „narko-država“ u kojoj mafija stvara paralelnu strukturu moći.

Predsednik Apelacionog suda u Antverpenu Bart Viloks rekao je da je Belgija posebno ranjiva zbog ogromne luke u tom gradu, koja je jedna od glavnih ulaznih tačaka za krijumčarenje kokaina u Evropu. Kako je naveo u intervjuu za Gardijan, količina novca koja se obrće u trgovini drogom ogromna je i omogućava kriminalnim grupama da utiču na ljude kroz korupciju i mito.

„Novac koji se koristi za uticaj, korupciju i podmićivanje toliko je veliki da predstavlja stvarnu pretnju stabilnosti našeg društva“, upozorio je Viloks.

Prošlog oktobra sud u Antverpenu objavio je otvoreno pismo anonimnog istražnog sudije koji je upozorio da se Belgija sve više pretvara u narko-državu. U tom pismu navodi se da su mafijaške strukture duboko ukorenjene i da postaju paralelna sila koja ne izaziva samo policiju, već i pravosudni sistem.

Glavni tužilac za region Antverpena i Limburga Gvido Vermajren saglasio se sa tim upozorenjima, ističući da zemlja već sada postaje prostor u kojem su korupcija i pretnje sve prisutnije.

Prema podacima Europola, više od 70 odsto kokaina koji je 2024. godine stigao u Evropu prošao je kroz luke Antverpen i Roterdam. Ipak, kriminalne mreže sve češće koriste i manje luke kako bi izbegle kontrole. Većina droge dolazi iz Južne Amerike, pre svega iz Kolumbije.

U Belgiji je 2023. zaplenjena rekordna količina kokaina – čak 121 tona, što je dodatno podstaklo talas nasilnog kriminala. Tokom 2024. zaplene su pale na 44 tone, ali stručnjaci smatraju da to ne znači da je trgovina smanjena, već da kriminalci koriste sofisticiranije metode skrivanja droge i premeštaju operacije u manje luke.

Organizovane kriminalne grupe povezane sa trgovinom drogom sumnjiče se i za plan otmice belgijskog ministra unutrašnjih poslova 2022. godine, kao i za niz pucnjava koje su se dogodile u Briselu tokom 2025.

Visoki zvaničnici opisuju kriminal koji uključuje pucnjave, otmice, mučenja, pranje novca i druge oblike nasilja. Viloks upozorava da je problem ozbiljan i da je neophodno više ulaganja u ljude i resurse kako bi se država uspešno borila protiv ovakvih mreža.

Tužilac Vermajren naveo je i primer slučaja u kojem su kriminalci lučkom radniku ponudili više od 250.000 evra kako bi premestio samo jedan kontejner sa drogom. Oni koji odbiju saradnju često se suočavaju sa ozbiljnim pretnjama.

Radnici su dobijali pisma sa fotografijama svoje dece, a u nekim slučajevima kriminalci su napadali njihove kuće improvizovanim eksplozivnim napravama.

Kriminalne bande sve češće regrutuju i maloletnike. Deci od samo 13 godina plaćaju male sume novca kako bi provalila u luku i ukrala kokain iz kontejnera. Takođe, mlade ljude pokušavaju da ubace u lučki sistem – pomažu im da pronađu posao, a zatim ih primoravaju da rade za kriminalne grupe.

U martu 2024. policija je sprečila pokušaj četvorice naoružanih muškaraca da iz carinskog skladišta ukradu više od 1.500 tona zaplenjenog kokaina.

Kriminalne grupe sve češće pokušavaju da dođu i do poverljivih informacija o sudijama i drugim javnim službenicima. Policajci i bolničko osoblje ponekad su podmićivani ili zastrašivani kako bi otkrili lične podatke, uključujući kućne adrese sudija.

Zbog toga neki belgijski sudije moraju da žive u sigurnim kućama pod zaštitom. Jedan anonimni sudija proveo je čak četiri meseca na tajnoj lokaciji. „Odjednom morate da napustite svoj dom i porodicu i živite na mestu gde niko ne zna gde se nalazite“, opisao je Viloks težinu takvog života.

U isto vreme, pravosuđe se suočava i sa nedostatkom osnovne bezbednosne opreme. Na Apelacionom sudu u Antverpenu još uvek čekaju skenere za kontrolu torbi, iako je vlada obećala njihovu nabavku pre dve godine.

Sudije upozoravaju da pritisak može biti toliko jak da postoji opasnost da neko namerno napravi proceduralnu grešku kako bi izbegao donošenje presude u opasnim slučajevima. Viloks kaže da bi, ako se ovakva situacija nastavi, mnogi sudije mogli početi da izbegavaju rad na krivičnim predmetima iz bezbednosnih razloga.

Belgijski pravosudni sistem, prema upozorenjima sudija i tužilaca, nalazi se na ivici kolapsa nakon decenija nedovoljnog finansiranja. Na problem su ukazali i kroz kampanju „Pet do dvanaest“, kojom žele da upozore javnost na ozbiljnu krizu u pravosuđu.

Sudije su predložile oko 100 reformi – od boljeg obezbeđenja sudova i rešavanja prenatrpanosti zatvora do povećanja plata kako bi profesija postala privlačnija. Iako vlada priznaje da problem postoji, tužioci tvrde da konkretne mere još uvek izostaju.

Razmere kriminalnog podzemlja postale su jasnije kada su istražitelji u Belgiji, Francuskoj i Holandiji razbili šifrovanu komunikacionu mrežu Sky ECC. Skoro pet godina nakon prvih hapšenja, belgijske vlasti su objavile da je do sada osuđeno više od 1200 osoba, uglavnom zbog krivičnih dela povezanih sa drogom, nasiljem i korupcijom, dok je identifikovano gotovo 5000 potencijalnih osumnjičenih.

Ta istraga je tužiocima omogućila uvid u široku mrežu kriminalnih organizacija koje deluju od Dubaija do Južne Amerike. Kako je zaključio tužilac Vermajren – situacija je bila još gora nego što su vlasti u početku mislile.