Pripremite se. Većina onoga što vas je nerviralo pre i tokom vanrednog stanja biće nastavljeno i kada mere Vlade budu ukinute. Vraćamo se u život, ako je to život, u kome su slobode ustupile mesto strahovima a ucene, pretnje i nemoral nametnuti kao model ponašanja.
Ponovo ćemo slušati kako najgori drže lekcije o poštenju, bestidnike koji govore o pristojnoj Srbiji, licemere koji prozivaju ljude od časti i integriteta. Gledaćemo bezočne napade na one koji drugačije misle. Sve da bi se izbegla suštinska rasprava o pitanjima – gde su pare, zašto ne funkcioniše pravosuđe, šta je plan za Kosovo, zašto cveta korupcija…
Vlast u Srbiji je vrlo spremno dočekala pandemiju – da ustoliči stanje koje traje već godinama, u kome se krši Ustav, gaze institucije, a zakon selektivno primenjuje.
Za vanredno stanje mi smo pripremani od 2012. kada su naprednjaci preuzeli državu u svoje ruke. Počelo je forsiranjem bezazlene sintagme – „prvi potpredsednik Vlade“.
Već tada se PPV pitao za sve, gurnuvši u stranu premijera. Više se niko i ne seća te kovanice koja je označavala adresu na kojoj stanuje moć. A što bismo i znali ko je danas PPV, kad i PV predstavlja samo figuru. Inaugurisano je stanje u kome odlučuje samo jedan čovek.
#related-news_0
Ko god da je taj „jedan“, makar bio vojvoda Mišić ili Pupin, ne može biti nepogrešiv i ne može znati sve. A kamoli neko ko protivnike naziva fašistima, ko novinarima drži lekcije, ko menja mišljenje kao čarape, neko ko je non-stop u izbornoj kampanji, a zazire od fer izbora.
Naopako stanje do koga je stiglo srpsko društvo uvođeno je mic po mic. Jednom je to bio lex specialis o „Beogradu na vodi“, drugi put rušenje u Savamali, treći put „Ne dam Gašića“, četvrti „Radojičić nije ubio Olivera“, peti „Babić nije vozio, video sam snimak“, šesti…
Zar je normalno da poligraf zamenjuje istragu i rad Tužilaštva. Kojim zakonom je dozvoljena ucena birača i kupovina glasova? Šta je nego vanredno stanje nekažnjeno prebijanje političkih protivnika, paljenje kuće novinaru, hapšenje Aleksandra Obradovića umesto pljačkaša Krušika.
Kako se zove kada rad Narodne skupštine obesmislite stotinama nepotrebnih, stupidnih amandmana i tako naterate opoziciju da izađe iz parlamenta. Da li je to normalno stanje?
Javnost je za vanredno stanje pripremana dugotrajnim „kuvanjem“. Taj gnusni posao odradili su tabloidi najavljujući desetinama puta da „Srbiji preti rat“, da je „spremljen najgori scenario“, da će biti onoliko mrtvih, da su se udružili taj i taj -svi protiv nas.
Ti i takvi tabloidi koji šire mržnju i paniku umesto da budu kažnjavani, pretvorili su se u „sudije“ poštenom svetu koji se usuđuje da ukažu na laž i prevare. Ti i takvi tabloidi dobijaju nesebičnu pomoć iz budžeta, jedan je čak indirektno u vlasništvu države.
Televizije sa nacionalnom frekvencijom (dve su kupljene novcem državne firme), zatvorene su za opoziciju i jedino čime se bave je propaganda u korist režima. Nezavisnim medijima se otežava posao na bezbroj načina, a pojedinim novinarima se preti smrću.
Sve je to slika vanrednog stanja koje Srbija živi godinama i bez da je formalno proglašeno. Najava ukidanja policijskog časa značiće samo slobodu kretanja.
Ima još nešto. Moraćemo, uz sve pomenuto, da istrpimo i hvalisanje vlasti koja je u „herojskoj borbi pobedila“ koronavirus, uprkos neposlušnim građanima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare