Piše Maja Uzelac: Verbalni relikt

Hej, šta smo ono imali na hitnom postupku od otpr. prekjuče? Zakon o verbalnom deliktu (ok ne zove se tako), onda zakon o referendumu...

Jedan služi da ne smeš da zineš, drugi služi da Rio Tinto može da nas ugazi i utaba, oba služe da premostimo onu suptilnu razliku koja je još preostala između Srbije i Severne Koreje – jupiiii! Živimo u državi koja se kreće i razvija.

U onom smeru koji je još odavno odabrala.

Samo smo strpljivo čekali da, malo po malo, u praksi sve to i zablista.

Ista državna zajednica, doduše, decenijama ne može da donese neke druge, relativno naivne, regulative, kao što su one o istopolnim zajednicama ili one o audiovizuelnom delu ili one o fleksibilnim oblicima rada…ali kad je stani-pani, šta im teško. Naše sudstvo je velelepno, naše institucije rade punom parom!

_

Po nacrtu prvog zakona, za koji je rok za podnođenje primedbi evo široko i demokratski produžen do 2. decembra – ko za „informaciju od javnog značaja“ kaže da je odvratno sranje, ili čak zadrži pribranost pa je nežno nazove bezočnom političkom manipulacijom, ima da bude krivično gonjen i osuđen. Po nastavku nacrta, krivično gonjenje za goreopisano delce ne bi se više preduzimalo po predlogu, već po službenoj dužnosti. Tako da „oštećeni“ ne mora da bude ni tužibaba, jer još se iz osnovne seća kako to nije bilo baš popularno. Neee, javno bi tužilaštvo imalo „obavezu“ da se samo aktivira, te da ugrožavatelja „spokojstva“ onog ko šakom i kapom deli sumnjive izveštaje na koje je lično nalepio etiketu informacija od javnog značaja – na 1 skola pa u bajbok.

Da se ovde unapred pozdravimo? Jer komentara, od 2. decembra, više neće da sme da bude.

U istom smeru, verbalnog delikta, naše se društvo već neku nedelju navikava da smelo kroči, uvođenjem telefona za poktazivanje lekara koji nisu na sva usta preporučili ono što već lično ne smatraju preporučljivim.

_

A, što se izražavanja svog mišljenja dalje tiče, Vlada nam po ubrzanom postupku evo predlaže ukidanje cenzusa pri održavanju referenduma. Zašto? Pa zato što zna da na smrt smorenim podanicima, nakon lokdaunova, bolesti, gubitka poslova, zumiranja i depre, samo treba odabrati jedan kišni ili snežni dan, pa da na D referendum izađu samo porodica i prijatelji raspisatelja.

Jeste Venecijanska komisija imala mišljenje da u periodu od godinu dana nakon usvajanja novog zakona isti ne treba sprovoditi, ili da izmene ne treba usvajati radi održavanja konkretnog referenduma – ali pa šta onda. Pokretači ovih izmena bili su drugačijeg mišljenja. A što da je njihovo mišnjenje pa manje važno.

U istoj vesti saznajemo da je: Vlada Srbije donela Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašnja T-500, čime je maloprodajna cena hleba od brašna tog tipa ograničena na maksimalnih 46 dinara u narednih šest meseci sa mogućnostima produženja.

_

Dakle, hleba i igara. I prvo i drugo će sad biti savršeno uređeni zakonom.

Kome se ne sviđa…tu su zatvori :).

Dugo i sistematično oslobađani od kriminalaca, osposobljavani za veći prihvat – biće baš za ovu priliku.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.