Zamerili mi neki da sam juče na ovom mestu širio defetizam u pogledu mogućnosti da se, makar u Beogradu, neke stvari promene. Prvenstveno kad je reč o delovanju opozicionog konglomerata, koji je, bar za sada, ostao na broju. Minus jedan, tek da odmah vidimo i stvarno i moguće…
Toliko smo željni kakvog takvog uspeha opozicije da se i to prividno (i providno) jedinstvo iskazano u subotu na konstitutivnoj sednici gradske skupštine nepotrebno podiže na nivo koji ne zaslužuje. I sa koga će pad biti sa još većim treskom…
Jedinstvo nije broj glasova protiv nekog praktično izglasanog imenovanja. Jedinstvo je ono što je nedostajalo da u mandate bude pretvoren ukupan zbir glasova opoziciji naklonjenih građana, za koji sad tvrde da je i za sedamdeset hiljada premašio broj pristalica vlasti. Zbog čega, iako su se time dičili pre izbora, ni u Beogradu nije bilo dovoljno kontrolora i ljudi koji će iste te glasove sačuvati tamo gde treba. Na biračkom mestu i u izveštajima biračkih odbora…
Nemojmo se zavaravati, niti je u subotu bilo prave prilike za nadmetanje na njihovu omiljenu temu ko je “jedina prava opozicija”, niti je vlastima bilo potrebno da bude više od jednog “preletača”. Pa je, tamo gde treba, odlučeno da ih puste da se još neko vreme “prave da su opozicija”…
Kad bude nešto ozbiljnije, doći će na naplatu i kirije za prostorije i logistiku što su neki dobili početkom godine, i poklonjeni bilbordi i minuti u strogo kontrolisanim medijima, a počeće da deluju i sve “krtice”, tako da do novih izbora, ako ih uopšte bude, svi mogući protivnici režima sami sebi postanu najveća opozicija.
Zato mi je iskreno žao svih koji su trećeg aprila, upravo u Beogradu, na mnogim biračkim mestima čekali u redovima do duboko u noć. Koja još traje…
****
BONUS VIDEO: Skupština grada Beograda: Novi saziv, oročenog mandata
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram