INTERVJU Raša Nedeljkov o lažnim SNS listama na lokalnim izborima i kriterijumima na osnovu kojih se mogu prepoznati

“Neke opcije se samo niotkuda pojave na izborima i, po pravilu, uzmu manji broj glasova nego što su ‘prikupile’ potpisa podrške za kandidaturu. Videćete i liste određenih nacionalnih manjina u sredinama u kojima nema pripadnika tih naroda”, navodi Nedeljkov i razotkriva i druge mehanizme pomoću kojih vlast, sad već tradicionalno, pokušava da osigura pobedu na izborima.

Rekli ste da je CRTA za sad otkrila čak 12 lažnih listi vladajuće stranke na lokalnim izborima, koji će 29. marta biti održani u 10 mesta, te da sumnjate na još četiri. O kojim listama je reč? Na osnovu čega ste utvrdii da je reč o lažnim listama?

Za više od četvrtine proglašenih lista postoje osnovane sumnje da su tzv. fantomske. Po sredi je hroničan problem izbornog procesa u Srbiji. Mi tu sumnju ne izražavamo na osnovu nekakvog osećaja, nego po više jasnih kriterijuma. Preporučujem Vama i Vašim čitaocima da na osnovu tih kriterijuma pogledaju zbrine izborne liste i videćete crvene zastavice.

Procenjujemo, dakle, na osnovu izbornog istorijata. Neke opcije se samo niotkuda pojave na izborima i, po pravilu, uzmu manji broj glasova nego što su “prikupile” potpisa podrške za kandidaturu.

Kad kažem da se stvore niotkuda, to znači da nije zabeleženo da su sprovodile bilo kakve političke aktivnosti, nema ih u javnosti u periodu između izbora, nemaju infrastrukturu ili mrežu aktivista, a i njihovo skupljanje potpisa prođe neprimećeno, što ukazuje na mogućnost da je taj posao za njih odradila vladajuća stranka. Na nekim listama se i pojavljuju ljudi koji su povezani sa SNS.

Indikativne su i manipulacije u nazivima takvih lista, usmerene na zbunjivanje birača i pravljenje štete autentičnim akterima. Npr, na ovim izborima reč je o korišćenju reči “studenti” u nazivu lista koje nemaju nikakve veze sa studentskim pokretom. Videćete i liste određenih nacionalnih manjina u sredinama u kojima nema pripadnika tih naroda.

Građanima je neophodno objasniti šta režim tačno postiže kandidovanjem tzv. fantomskih listi. Kako biste vi to najjednostavnije uradili?

Na ovim izborima posebno je upadljivo to što režim, s jedne strane, pokušava da onemogući stvarnu političku konkurenciju da se uopšte kandiduje - najdrastičniji primer je nezakonito odlučivanje Opštinske izborne komisije u Knjaževcu - a s druge, fantomskim listama stvara privid pluralizma. Kao što sam već rekao, računa se sigurno i na nešto glasova koje će takve liste da otkinu od autentičnih suparnika vlasti dovođenjem birača u zabludu. Zahvaljujući fantomskim listama vlast sebi osigurava i većinu za odlučivanje u izbornim komisijama i biračkim odborima.

Je li to faktički uvod u izboru krađu?

Mi posmatrači nerado koristimo izraz “izborna krađa” jer on više proizvodi konfuziju nego što pomaže da građani razumeju kompleksnost mehanizama kojima se ruši integritet izbora i koji su na delu i tokom izbornog dana, ali i znatno pre njega. Mnogi ljudi, i pod manipulativnim uticajem nekih političara, i dalje “krađu” percipiraju kao neku fizičku radnju, usmerenu na materijalni plen, a stvari su obično znatno “suptilnije”. Podsetiću na cirkus koji su svojevremeno, dok su bili u opoziciji, pravili bivši i sadašnji predsednik države, Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, pokazujući nekakve džakove s navodnim glasačkim listićima kao dokaz da su “pokradeni”.

Profesorka Marijana Pajvančić je upozorila na mehanizam krađe preko glasanja van biračkog mesta. Da li ste i vi to primetili i na koji način i u kojoj meri se ova mogućnost glasanja zloupotrebljava?

Kao što i profesorka Pajvančić kaže u analizi, glasanje van biračkog mesta zakon omogućava kao izuzetak, koji ne bi trebalo da se pretvara u pravilo, pa uvek treba shvatiti kao mali alarm podatak da je na nekim biračkim mestima relativno visok procenat zahteva za glasanje od kuće.

I u domu birača, kao i na biračkom mestu, glasanje je tajno i nije moguće utvrditi koliki udeo koja politička opcija uzima u takvim glasovima. Mogućnost zloupotrebe svakako postoji, ali postoji i mogućnost da se takve zloupotrebe spreče, a ona je apsolutno u rukama članova biračkih odbora.

To je, znači, još jedan razlog da ponovimo važnost dobre pripreme za kontrolu izbora, odnosno neophodnost da alternativa režimu ima dobro obučene i pouzdane članove biračkih odbora (popularno nazvane kontrolorima) na svim biračkim mestima u Srbiji. Potrebno je više od 16 hiljada takvih ljudi za izbore na nacionalnom nivou.

Kako izgleda situacija na terenu trenutno u ovih 10 gradova i opština u kojima se održavaju lokalni izbori. Da li je CRTA zabeležila zloupotrebu državnih resursa u izbornoj kampanji SNS? Upozoravali ste i na funkcionersku kampanju. Šta ste po tom pitanju zabeležili?

Zloupotreba javnih resursa i zloupotreba javne funkcije, koju kolokvijalno nazivamo funkcionerskom kampanjom, iz izbornog ciklusa u ciklus se ponavljaju kao jedno od glavnih, negativnih obeležja izbora. Predizborne kampanje na lokalu se pretvaraju u “festivale asfaltiranja”, pri čemu se ulaganja javnog novca, dakle novca građana, promoviše maltene kao dobročinstvo stranke.

Samo u prvoj nedelji marta zabeležili smo više od 70 poseta visokih republičkih funkcionera, uključujući i premijera, mestima u kojima se održavaju izbori. Dolaze u kapacitetu državnih funkcija, a učestvuju u predizbornim promotivnim aktivnostima stranke, posredno šaljući i otužnu poruku da je za rešavanje problema građana “na lokalu” najvažnije da postoje čvrste veze s vrhom državne vlasti. Uostalom, i na ovim lokalnim izborima vladajuća koalicija svuda nastupa pod imenom predsednika Srbije.

Ključna primedba koju i ODIHR ponavlja u vezi s izborima u Srbiji jeste brisanje granice između države i partije. Opravdanost te primedbe potvrđuje se i na ovim izborima.