Uspešna poslovna žena vraća se iz Španije i zatiče porodicu u rasulu. Niko ne zna njenu tajnu - da je transrodna osoba: Frljić, Dukovski i ekipa pred premijeru "Crnog zlata"

U pitanju je praizvedba komada cenjenog makedonskog dramskog pisca, koji je ovdašnjoj teatarskoj publici dobro znan još od polovine devedesetih i čuvene drame "Bure baruta", koja je izvođena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. I poput Dukovskog, koji se vraća na beogradsku teatarsku scenu posle šest godina i komada "Mamu mu jebem ko je prvi počeo", ovaj novi iz pera makedonskog dramskog pisca označava i povratak reditelja Olivera Frljića u Beograd. I to posle 13 godina od kontroverzne predstave Ateljea 212 "Zoran Đinđić" koja je osvojila Gran pri 47. Bitefa.

Povratnicima na beogradsku teatarsku scenu ovo je, zanimljivo, prva saradnja i to na drami koja u fokus stavlja porodicu. Ta porodica koja je centar "Crnog zlata" zahvaćena je višestrukim tranzicijama - društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim.

"Obećani prelaz iz jednog u drugi politički sistem nije se nikada dovršio. Dominantne vrednosti našle su se u vakuumu između onoga što je bilo i onoga što je trebalo da dođe. Umesto tog obećanog sutra, u ovu dramu dolazi neznanka Angela - uspešna poslovna žena, naše gore list - koja sada živi u Španiji. I dok ulazi u zapletenu mrežu porodičnih odnosa koji su opterećeni odlaskom sina Angela, postupno se razotkriva da je ona zapravo taj ‘izgubljeni sin‘".

Tako u najkraćem Frljić opisuje predstavu, na kojoj je rađeno čitave dve godine. U komadu igraju: Anja Ćurčić, Milutin Milošević, Nataša Marković, Jana Milosavljević, Milan Zarić, Amar Ćorović, Bojana Stojković, Ljubomir Bulajić i Ana Janković.

Posveta Stefanovskom

Uoči premijernog izvođenja Dejan Dukovski je na današnjem susretu s medijima u Beogradskom dramskom pozorištu izrazio zadovoljstvo što mu se komad igra u teatru na Crvenom krstu i objasnio da je drama koncipirana tako da spaja više stvari:

- Iako je inicijalno o jednom transvestitu na Balkanu, zapravo je to priča o porodici koja je disfunkcionalna. Ta porodica se raspada, što savršeno oslikava vreme u kom živimo. Ne znam da li bih je mogao nazvati komedijom ili pak tragikomedijom - iskren je bio Dukovski koji je komad posvetio svom profesoru, makedonskom dramskom piscu Goranu Stefanovskom koji je preminuo još 2018. godine:

- Od Gorana sam puno naučio o drami, ali i o životu. Srećan sam što sam u Beogradu i biće ovo legendarna predstava - ako ni po čemu drugom, a ono po godinama - našalio se Dukovski.

Glave te disfunkcionalne porodice, Dimitrija i Maru, roditelje igraju glumci Nataša Marković i Milutin Milošević. Markovićeva je istakla da je proces rada na predstavi bio izuzetno dug, trajao čak dve godine, no da će se pred publikom, kao što se i pred njima glumcima, naći uzbudljiv i zanimljiv tekst:

- Komade Dejana Dukovskog gledala sam dok sam još bila student, i to mi je bilo tako uzbudljivo. A kasnije i mnoge Oliverove predstave. I zato je ovaj spoj Dejana i Olivera izuzetno zanimljiv. A tema je interesantna, jer Dejan jako dobro razume Balkan, naše odnose, nešto što ne može da se opiše - a to je emocija koju Balkan ima. I sve to opisano je u ovoj predstavi. Čini mi se da je ova kombinacija Dejanovog poznavanja Balkana i Oliverova lucidnost jako uzbudljiva - ocenila je Nataša Marković, dodavši da je i glumačka ekipa predivna i da, iako je komad veoma zahtevan, potrudili su se da rade najbolje što su mogli.

Glumac Milutin Milošević, koji gostuje na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, našalio se kako je s koleginicom Marković "zašao" već u godine da igra roditelja.

- Osećam se posebno ovde na Krstu, zbog cele ekipe i autorskog i glumačkog tima. Imali smo dug, ali plodonosan proces, koji je nosio i neku lakoću, iako je predstava satkana od dramatičnih trenutaka. Retkost je danas da imate ovakav komad - napomenuo je Milošević, prisetivši se da je s Natašom Marković poslednji put sarađivao pre dvadesetak godina.

- Kada su me zvali da igram oca u "Crnom zlatu" mislilo sam da nije još vreme, ali (smeh)… Sad jedva čekam da igram i dede. Mislim da ću tad biti u svom glumačkom piku. Drago mi je da je ova predstava divno odmorište u toj etapi.

Glavnu junakinju, Angelu, tu transrodnu osobu, zapravo dvostruku ličnost u jednom telu igra Anja Čurčić, koja je naglasila kako je bilo izazovno doneti takav lik na scenu:

- Bila je to i velika odgovornost. Izazov je bio ne zanositi se i ne preigrati se, zato što tumačim transrodnu ženu. A sledeći, još ozbiljniji korak bio je pronaći najranjivije elemente te moje Angele, koji se odnose na tog nikad prežaljenog sina. Mislim da je ova predstava veoma aktuelna, ne samo u našem društvu. Jer, borba za identitet i autentičnost jeste nešto što se tiče svih nas na planeti i to u svakom trenutku - istakla je Anja Čurčić, dok je njena koleginica Jana Milosavljević, koja u komadu igra Dimitrijevu ćerku Katu, otkrila da se njena junakinja vraća kući i pokušava da reši stvari:

- Trudi se da ponovo uspostavi red u toj porodici, vidi budućnost u tome da reši stvari. Međutim, situacija se komlikuje dolaskom brata koji se vraća kao žena, da bi se tek kasnije otkrio njegov identitet. I moja Kata ima problem s identitetom, jer nije sigurna da li je žena kojoj se dopadaju muškarci, ili se i kod nje krije neka vrsta homoseksualnog opredeljenja. Najzanimljiviji deo odnosa jeste onaj koji nosi seksualnu konotaciju s obzirom da Kata shvata da je to, u stvari, njen brat - kazala je Milosavljević, ukazujući da predstava otvara dosta tema, a da je transrodni odnos samo jedna od njih.

- Bilo mi je zanimljivo kako se jedna osoba, koja se vraća iz Evrope, gde su takve stvari normalne, i dolazi na Balkan, u malo mesto, susreće sa izazovima i nerazumevanjem u svojoj sredini.

Sa izazovima i komplikacijama pokušava da se nosi i Milan Zarić kroz lik Kira, bivšeg Angelinog dečka, dok je još bio - Angel:

- U međuvremenu sam stvorio novi život koji je van homoseksualnog opredeljenja, i postao jedan od nosioca sistema. I to onog društvenog sistema i okoline koja svakog uporno pokušava da ukalupi i ne da ti da izađeš van okvira. Otuda moj lik simboliše i svu tragičnostu u nemogućnosti razrešenja nekih prošlih situacija - objasnio je Zarić, relavši i kako misli da će se pred publikom naći odlična predstava.

Ne može se na Balkanu bez predstavnika vlasti, a upravo jednog od njih, i to ženskog na sceni će ovaplotiti Bojana Stojković u ulozi Izvršiteljke:

- Igrati nekog ko simboliše vlasti je samo po sebi zanimljivo. A još ako se zovete Goca Gomboca…

Barabu, još jednog lika koji je simbol nefunkcionisanja društvenog sistema na ovom tlu, igra Ljubomir Bulajić:

- Moj junak je čovek koji predstavlja sve ono što danas ne valja u ovom društvu, onu osobinu od koje bi trebalo krenuti da bi se to društvo popravilo, da bi ozdravilo. Zanimljivo je bilo graditi lik jer trebalo je krenuti od sebe. Zapravo, trebalo je da u sebi pronađem zrno onoga lošeg, čak zla koji lik nosi. I uvek je izazov dočarati takve likove koji su u očima publike negativci - priznao je Bulajić, kazavši i kako ga je Oliver Frljić na prvu loptu "privoleo" da pristane da igra ovu rolu kao i da je rad s rediteljem i Dukovskim bio istinsko zadovoljstvo.

O uživanju u procesu rada govorio je i glumac Amar Ćorović, koji igra Semira:

- Moj lik je advokat, koji je pragmatičan i spreman na sve samo da ostvari svoje ciljeve.

Traume iz prošlosti

A iako je "Crno zlato" prva saradnja hrvatskog reditelja, rođenog u BiH, Olivera Frljića i Dejana Dukovskog, posle ove praizvedbe u Beogradskom dramskom pozorištu, komad će 2027. zaživeti i u Zagrebu. Frljić je, pričajući o prvoj saradnji s Dukovskim, ocenio da dramski pisac ima "neku vrstu kontinuiteta u analizi našeg prostora i svih njegovih anomalija":

- Pošto sam radio desetak godina u Nemačkoj, svi tamo znaju njegovo ime. Često bi me pitali šta Dukovski radi sad. A kada su čuli da radim s njim, nailazio sam na oduševljene reakcije. Možda i nije loše što se ranije nismo sreli. Sad sam malo manje ljut na svet i na sebe - kazao je Frljić.

Naglasio je da je proces rada na predstavi trajao dugo, što mu je dalo vremena i prostora da promisli o svemu:

- Iako sam se plašio da će se zbog pauzi u radi izgubiti energija, nisam dugo video ovakvu posvećenost. A Dejan je uspeo da napravi u ovom komadu jednu vrstu tragedije, iza svih tih žanrovskih maski. Likovi igraju s tragičnim neznanjem i u tome je drama. Fokus je na porodici i postupno se kroz predstavu otkriva njen identitet. Ali, otkrivaju se i različite traume iz prošlosti.

Frljić je napomenuo da se i sam može identifikovati s glavnom ličnošću "Crnog zlata":

- Kada sam zbog karijere otišao odavde, na neki način sam pobegao od sebe i od ovog društva. I sada sam, kroz proces rada i glavnog lika, na neki način ponovo otkrio sebe. Naravno, svako se može identifikovati i s tom porodicom koja se, kao i mnoge na ovim prostorima, izgubila u tranziciji, nakon raspada nekadašnje države. Ta porodica živi u disfunkcionalnosti, kao i većina u svim našim postjugoslovenskim društvima. Ona je i metafora za sva naša društva - ukazao je Frljić.

Već sam početak komada odlikuje se, kako je naveo reditelj, beketovskom dramaturgijom, kad majka i otac čekaju nešto:

- To neko čekanje nečega, to čekanje Godaoa koji nikad ne dolazi, situacija je iz koje predstava kreće, ali se može primeniti i na sva ova balkanska društva. Komad je poput lakmus papira koji pokazuje gde su nam društva danas kao posledica devedesetih, i simbol našeg stanja. Nadam se da će ovde doći vreme kada ćemo moći malo više da se smejemo, ali ne iz očaja. Možda sutra nekim čudom izbije mir, i sve bude super - poručio je Oliver Frljić.