Piše Ivan Mrđen: Pošta kao Pandorin paket

Iako je lik koji iksuje (ili tvituje, kako god vam drago) pod firmom "lupus.ex.machina" na svom profilu napisao "ništa ozbiljno", njegov zapis o stanju u javnom preduzeću sa kojim većina građana ima nekakav odnos (penzije, računi, paketi, novčane doznake...) više je nego ozbiljan prikaz situacije u jednom od sve manjeg broja državnih resursa.
To je na svoj način pokazalo i više od stotinu komentara, iz kojih je jasno da takvo stanje stvari nije od juče, te da su sve klasične bolesti najvećih javnih preduzeća u zemlji Srbiji pristigle u istom paketu, kome se samo s vremena na vreme promeni ambalaža, odnosno “primalac” u liku generalnog direktora.
A šta kaže narod? “Kolaps”, “neka Branko Kockica raznosi Temu pakete, on je zvanično radnik pošte”, “tu su i Ekstra Nena, i Željko Samardžić, i Neda Ukraden, i Jami…”, “neka povećaju poštarine, pa će imati para za novozaposlene”, “neka smanje davanja za svoje kvazizapsolene profuknjače i ispumpavanje para iz pošte”…

“I ranije su imali manjak radnika, plus sad pogođen posao sa Temu. Ne da im fale radnici nego će od blata da ih prave. Vidim da neke nove koje su primili baš i nisu ‘tačni u glavu’. Sa poslednjim računima pogodili stanove i brojeve zgrada, ali promašili ulicu.”

U najvećem broju komentara na meti je omiljena naprednjačka zamisao da svako može da radi sve i to bez minuta obuke i bez prethodnog znanja. Od poštonoše na ulici do generalnog direktora…

“A i direktor je jači stručnjak, ne znaju sada gde će sa njim”, “bio Đorđević, sada Anđelković, sjaši kurta da uzjaši murta, visoke plate rukovodećem sloju neradnika, ostali rade za siću”, “pretpostavljam da je cilj potpuna devastacija pošte i privatizacija , a lokacije da se preuzmu budzašto”...

Javljaju se i “glasovi iznutra”: “Ja ne znam da je ikad ikom od kolega plaćen prekovremeni rad”, “postoji opcija da se paket podigne u najbližem paketomatu, ali neko treba da puni te paketomate”, “zato Temu sad radi preko M-One, što je ‘Milšpedova’ kurirska služba”, “prvo su zatrpali poštu, a onda da li oni, da li pošta, prebacili na ‘Milšped’, čime se opet izlivaju sredstva ‘njihovom’ privatniku”…

“Moj brat posle dvadeset godina rada dao otkaz. Više nije mogao da podnese duple smene, bio je kontrolor, ali morao i da razvrstava pošiljke i radi na šalteru… puno radnika daje otkaze zbog haosa koji tamo vlada”, “pošta je postala leglo naprednjačkih parazita, njih četvoro prima apanažu a peti radi”, “grešni su ćutolozi, zato tako i prolaze, a korisnici usluga ispaštaju”…

Izvesni “Bata Raka” je poručio: “Neka štrajkuju, imaju moju podršku. Nek mi kasni paket, preživeću. Al’ mora da se štrajkuje. Ako ne, neka kose trave na Nacionalnom stadionu.” Odgovorio mu, imenom i prezimenom, Branko Zeković: “Radio sam u pošti dve godine, dali mi otkaz, meni i još trideset ljudi po čitavoj Srbiji, jer smo štrajkovali i tražili veću platu, ima nas koji ne mislimo ćuti, može i gore”…

Mada, s druge strane, ima i mišljenja da je “i tako razjebana pošta i dalje deset puta bolja od bilo koje ovdašnje kurirske službe”. Neki bi opet i da se našale: “Ništa ne brinite, predsednik je već obavio razgovore sa svim relevantnim ljudima po ovom pitanju”.

Okreni, obrni… svaka iole ozbiljnija rasprava u zemlji Srbiji mora da stigne na isto mesto. Nije važno šta narod misli, makar onaj deo koji je sačuvao nešto mozga od ružičaste magle sa naci-frekvencija, više nije važno ni što se sve vidi i zna, ovde više ništa nije sramota i ništa nije skandal…

A to je odmah pokazao i ovaj poštanski “Pandorin paket”, čim je malo otškrinut.