Ivan Mrđen Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Vest da je iznenada preminula Srbijanka Turajlić (1946-2022) ispraćena je uz uobičajeno navođenje biografskih podataka: penzionisani vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, od 2001. do 2004. pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta godine, dobitnica nagrade “Osvajanje slobode”, koju dodeljuje Fond Maja Maršićević Tasić za doprinos pobedi demokratije u Srbiji, članica Političkog saveta Pokreta slobodnih građana…

Za razumevanje njene političke uloge izuzetno je značajan i dokumentarni film “Druga strana svega”, koji je snimila i režirala Mila Turajlić (premijerno prikazan 2017. godine).

Nije baš uobičajeno, ali mnogi će dodati i činjenicu da je gospođa Turajlić bila jedan od arhitekata i najglasnijih promotera ideje o “belim listićima” uoči majskih izbora 2012. godine, na kojima su građani Srbije odabrali sve ovo u čemu živimo više od decenije.

“Ideja o ‘belim glasovima’ pojavila se kao posledica dubokog razočaranja glasača Demokratske stranke, ali i drugih reformskih partija, koji su prvi put shvatili da teorija ‘manje zla’, odnosno ‘glasajte za nas da ne bi došli gori’ vodi zemlju u totalnu propast. Ponovno glasanje za DS i neke druge partije značilo bi davanje ‘carte blanche” za dalji rast korupcije, razgradnju institucija, nove obmane i stvaranje još većeg haosa u zemlji”, prepisujem njenu izjavu za “Vreme”.

Dragoljub Žarković je u to vreme takve ideje objašnjavao kao “lom u ljudskim glavama, kad ideju o boljoj budućnosti i boljem životu ljudi zamene za bilo koju ideju preko koje mogu da ispolje svoje nezadovoljstvo, očajanje i gnev?”

Daleko najpogubnija posledica “belih listića” je logika “nemam za koga da glasam”, odnosno “svi su isti”. A to kao uhvati, ne pušta!

****

BONUS VIDEO: Kako je govorila Srbijanka Turajlić: Zapadna civilizacija puca zbog laganja