10
Režim i njemu bliske službe upotrebili su nezakonito sonično oružje na najvećem protestnom skupu u istoriji Srbije i "pucali" sopstvenom narodu u leđa, dok je mirno i u tišini odavao petnaestominutnu poštu stradalima u novosadskoj tragediji. Istovremeno, huliganske falange, koje su bile raspoređene na nekoliko lokacija, sinhronizovano sa udarom, otpočele su napade na demonstrante pirotehnikom i kamenicama, a samo zahvaljujući studentskim redarima, vojnim veteranima, bajkerima, ali i žandarmeriji koja se uzdržala od reakcije, izbegnuto je još jedno, martovsko krvoproliće, a koje je režim nedeljama unazad najavljivao.
Posle sedam dana od istorijskog skupa u Beogradu, ove nesporne činjenice jedine su koje bi trebalo da uživaju status bitnih i koje će, naposleku, kao takve ostati upisane u istoriji. Sve što je iste večeri usledilo, od negiranja do polupriznanja, spinovanja, zastrašivanja, menjanja izjava zvaničnika… kao i uvek, imalo je za cilj da široke narodne mase uvuče u novi vrtlog zamajavanja i sluđivanja, a u kom učešće nisu uzeli samo oni čija su leđa prva bila na udaru.
Oni najpametniji među nama – studenti. Ko je šta rekao, pa porekao, da li je ili nije zvučni top ili megafon, imamo li ga ili nemamo… pitanja su na koja su se upecali aposlutno svi, izuzev njih.
Dok se u javnosti otvaraju bespredmetne diskusije, koje nas u okolnostima zvanim „Dolovac/Stefanović“ sigurno ne mogu dovesti do otkrivanja neupitne istine, oni najpametniji među nama, vratili su se na fakultete i svojim ispostavljenim zahtevima (koji su, između ostalog, upereni i na rešavanje spleta tragičnih okolnosti zvanih Dolovac/Stefanović).
Ćute i „dinastaju“. A da su besni, besni su. Jer se neko usudio da im puca u leđa.
U isto vreme, „matorci“ se ne mogu čudu načuditi, šta se krije iza nedostojnih skečeva ministra policije Ivice Dačića i njegovih bauljanja sa istinom o tome da li postoje zvučni topovi u MUP, da li su ili nisu upotrebljeni, kad su nabavljeni… Ako uzmemo u obzir da Dačić u osnovi nije baš najograničeniji i najgluplji u ekipi, a da u poslednje vreme, gotovo svakodnevno, takav ispada, postavlja se pitanje da li je cilj celokupne ove igranke, koja ne bi bila prva na kojoj bi bio prisiljen da učestvuje, zapravo pokušaj da se za zvučni udar indirektno optuži MUP.
Jer da su zvučni topovi nabavljeni, svedoče brojni novinski članci stari dve-tri godine, pa je celokupna javnost od starta znala da su tvrdnje da isti ne postoje bezočna i ogoljena laž. Situacija se dodatno zakuvala fotografijom oklopnog vozila Žandarmerije pred Skupštinom, a na čijoj je haubi upravo stajao ovakav uređaj. Performans sa javnim testiranjem bio je apsolutni vrhunac ludila, posle kog više niko nije imao ni promil sumnje da pred sobom vidi upravo taj uređaj koji je u subotu umalo izazvao haos na ulicama, kao i da je istim, očigledno, rukovala Žandarmerija.
Ona čiji su se pripadnici istovremeno uzdržali od reakcije na samom protestu, a potom, prema rečima jednog narodnog poslanika, našli na meti režima zbog neispunjenja sumanute zamisli za izbijanje krvavih nereda. Čiji su pripadnici, prema pisanju brojnih nezavisnih medija uoči protesta, jasno poručili da se neće obračunavati sa mirnim demonstrantima. Čiji pripadnici, prema svedočenjima studenata koji su dva dana nakon protesta pokušali da blokiraju novosadsku skupštinu, nisu tukli okupljene, za razliku od Interventne jedinice.
Sve to skupa, zvuči malo nelogično.
Sa druge strane, navodi Crte da su eksperti „Earshot-a“, organizacije koja se bavi istraživanjem zvučnih materijala, utvrdili da buka koju su građani zabeležili telefonima u trenutku zvučnog udara, odgovara onoj koju proizvodi „Vortex Ring Gun“ ili „Vortex Cannon“, ostali su u senci. Već sutradan, fokus je pomeren na „zvučnik“, čiju je upotrebu (i iscurelu bateriju) demonstrirao Dačić sa svojom svitom i to bez prisustva makar jednog novinara koji bi imao šta smisleno da pita.
Taman kad se učinilo da su svi progutali udicu, oglasio se proizvođač Dačićevog „zvučnika“, navodeći da njihov uređaj, odnosno LRAD, nije mogao da proizvede zvuk koji se jasno čuje na dostupnim snimcima. Usput su podsetili da su eksperti „Earshot-a“, na koje se poziva pola sveta, utvrdili da je onakav zvuk izvesno proizveo „Vortex“, a što je informacija koju je Crta podelila još u ponedeljak.
Ono što je najproblematičnije jeste to što smo za nabavku LRAD, znali i izveštavali godinama ranije, kao i o neuspelim pokušajima da se iz više navrata izmeni Zakon o policiji i legalizuje upotreba istog – ona koja je sa zadnje strane uređaja označena crvenom bojom, a što smo jasno videli tokom Dačićeve „prezentacije“.
Međutim, informaciju i dokaze da je bilo koja služba u Srbiji nabavila daleko opasniji i nehumaniji „Vortex“ – nemamo. Ni dokument, ni bilo čije svedočenje, apsolutno nikakav dokaz da u Srbiji postoji „Vortex“ nemamo. Ono što pak, imamo jeste informacija inostrane nezavisne institucije zvane „Earshot“ da je na protestu upotrebljen upravo „Vortex“.
Ta informacija došla je kao rezultat nekekve spoljne internacionalne istrage, za koju smo odmah bili saglasni da je jedina koja može utvrditi šta nam se desilo 15. marta. Informacija koju smo gurnuli u stranu.
Dok nam je u fokusu Dačić i njegovi uznemirujući skečevi. Po proverenom receptu. Sve dok neko drugi ne stupi na pozornicu. Recimo…Vladimir Orlić.
Do tada, imamo reč nenadležne predmetne institucije da „Vortex“ nemamo.
Mislite o tome…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
