Tokom ove godine u Srbiji je potražnja za vozilima na čistiji pogon skočila za čak 50%. Međutim, koja su to vozila i šta je blagi hibrid, a šta plug-in, koji od njih se puni na punjaču, a koji u vožnji, koliki im je domet i koji to modeli ne zahtevaju održavanje? U ovom tekstu na jednostavan način iznosimo najbitnije razlike.
Ekspanzija automobila na čistiji pogon koji zahtevaju punjenje baterije nas svakako čeka, pa se otvaraju mnoga pitanja. Ona se tiču kako pogona, punjenja baterija, održavanja vozila, pa i guma kakve gume treba da imaju.
Godina za nama bila je izuzetno burna za globalno tržište automobila, posebno u Evropi. Registracija novih automobila opala je za 26 odsto tokom prvih devet meseci, međutim to nije sprečilo da se dogodi možda i prva električna revolucija na našem kontinentu. Prema podacima JATO Dynamics, kompanije za analizu tržišta, tokom oktobra 2020. godine u Evropskoj uniji hibridi i električni automobili činili su čak 27 odsto tržišta novih motornih vozila, odnosno čak za procenat više od dizelaša, o čemu je naš portal detaljno pisao.
I na lokalu brojka hibrida i električnih automobila raste, tako je prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u Srbiji ukupno registrovano nešto više od 100 putničkih vozila na električni pogon i oko 1.500 hibridnih putničkih vozila. Zvuči malo u poređenju sa EU, ali opet se krećemo ka negde. Štaviše, da interesovanje za vozila na ove vrste pogona raste pokazuje i podatak da je samo tokom 2020. taj broj uvećan za više od 50 odsto.
Saznajte još:
Ovde ćemo ukratko dati osnovne informacije koje se tiču razlika u pogonima, jer primećujemo da ljudi masovno brkaju električne i plug-in modele, očekujući od ovih drugih da imaju domet poput automobila na struju.
Blagi hibridi nemaju domet na struju
Vozila sa oznakom MHEV (mild hybrid electric vehicle) koriste blagi hibridni sistem, što znači da ih pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS), dakle na benzin ili dizel, ali da u svom sklopu imaju i elektromotor. Taj električni motor kod blagih hibrida samo pomaže glavnom motoru, na primer pri ubrzanju, ili tako što preuzima na sebe funkcionisanje pojedinih potrošača poput klima-uređaja, start-stop sistema i slično, a sve kako bi se rasteretio „glavni“ motor, što dovodi do manje potrošnja goriva i samim tim Co2 emisije (zbog čega se ekspanzija hibrida i električnih automobila i dešava).
Od svih hibridnih pogona, jedino blagi hibrid ne može da obezbedi vožnju na struju, niti se puni tokom vožnje ili na punjaču. Danas se većina novih modela isporučuje sa blagom hibridnom tehnologijom, od nemačke premijum trojke (Mercedes, BMW, Audi), pa do japanskog Suzukija.
Klasični hibridi pune bateriju u toku vožnje
Klasičan hibrid je vozilo kog pokreće konvencionalni SUS motor, ali i elektromotor koji koristi energiju koja se čuva u bateriji. Ova baterija se ne puni na punjaču, već se automatski dopunjava u toku vožnje rekuperacijom energije dobijene kočenjem, usporavanjem ili ravnomernom vožnjom.
Klasični hibridi mogu da se voze samo na struju, a u potpuno električnom režimu imaju domet od oko 30-80 km (zavisno od modela), što je za uslove gradske vožnje sasvim optimalno. Ipak, čim se pritisne gas snažnije, primat preuzima motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Najbolji primeri klasičnih hibrida su Tojotini modeli, poput Corolle, Rav4 i ostalih.
Plug-in hibridi se pune na elektropunjaču
Plug-in hibridi (PHEV: plug-in electric vehicle) imaju motor SUS i elektromotor. Za napajanje elektromotora koriste baterije, a drugo gorivo, poput benzina za pokretanje motora SUS. Između ostalog, od klasičnih hibrida, plug-in se razlikuju po tome što imaju snažniju i veću bateriju koja se dopunjava na elektropunjaču. Zato obezbeđuju veći domet na struju od klasičnih, preko 50 km, mada se to gotovo svakodnevno menja i unapređuje kako se ova vrsta tehnologije ubrzano razvija, pa su u ponudi plug-in modeli koji prelaze i oko 100 km samo na struju.
Danas skoro na dnevnom nivou klasični modeli dobijaju svoje plug-in verzije, bilo da govorimo o VW Golfu, Seat Leonu, Škodi Octaviji, Hyundai Tucsonu i tako dalje.
Električni automobili pružaju najveći domet na struju
Automobili na struju (EV) nemaju konvencionalni motor (mada ima par izuzetaka), već samo elektromotor ili elektromotore i, naravno, baterije velikog kapaciteta koje se pune na punjaču, ali donekle i tokom vožnje (kočenje, usporavanje, ravnomerna vožnja).
Domet na struju je najveći kod električnih automobila i kreće se od 100 pa do 700 i više kilometara u najsavremenijim modelima, poput Mercedes EQS, i sličnih. Ova vozila ne emituju CO2 pri upotrebi, niti imaju tipične delove kao obična vozila, poput pumpe za gorivo, motornog ulja, rezervoara i slično.
Zato je i održavanje kod električnih automobila jeftino i obavlja se mnogo ređe. O cenama održavanja vozila na struju ekipa Nova.rs je pisala tokom testa električnog Minija, pa detalje šta se servisira i koliko košta, možete saznati ovde.
Vodonik kao alternativa baterijama
Kao i svi električni automobili, tako i modeli na gorive ćelije (FCEV) koriste struju za napajanje elektromotora. Za razliku od drugih električnih modela, FCEV ne koriste energiju iz baterije već iz vodonične gorivne ćelije. U njoj se odvija hemijska reakcija između vodonika i kiseonika, i tako nastaje struja koja pokreće motor.
Ovi modeli kao nusprodukt izbacuju samo vodenu paru, a smatra se da su praktičniji za upotrebu od električnih jer punjenje rezervoara vodonikom traje svega 3 minuta (većina električnih se puni najmanje 30 minuta), dok je domet u rangu sa dizelašima, dakle preko 500, 600 km. Većina ovakvih modela ima i bateriju, ali se ona puni rekuperacijom energije tokom vožnje, a ne na punjaču.
Da li „čistiji“ automobili zahtevaju drugačije gume?
Ono što je specifično za vozila sa električnim i hibridnim pogonom jeste to da su teža od svojih konvencionalnih modela, a tome doprinosi baterija, odnosno motor, elektromotor i rezervoar za gorivo kod hibrida. Zato je poželjno da imaju gume prilagođene njihovim karakteristikama. Neke od njih su sigurnost na mokrim i suvim putevima, precizno upravljanje, kratak put kočenja i posebno važno za električne automobile, vrlo nizak otpor kotrljanja.
Saznajte još:
Proizvođači guma uveliko su se uhvatili su se u koštac sa ovim izazovom i dizajnirali pneumatike posebno za električne automobile, autobuse i kamione. To su uglavnom premijum proizvođači, poput Kontinentala.
Dodatna težina vozila nadoknađuje se povećanjem nosivosti karkase odnosno tela gume, i najčešće je označena simbolom XL na bočnoj strani. Veoma nizak otpor kotrljanja gume postiže se adekvatnom mešavinom smeše, zatim posebnom šarom gazećeg sloja i konstrukcijom gume, a posebno bočne strane, kao i održavanjem ukupne težine na minimumu.
Tokom vožnje električnih automobila sve što se čuje su gume, jer motora nema, pa da bi bile i tiše to se postiže dodavanjem posebne vrste umetka od pene. Osim toga, uveliko se najavljuje i sistem praćenje istrošenosti šare i kvaliteta gume putem senzora, pa će vozači imati informaciju u realnom vremenu u kakvom su im stanju gume, da li je šara istrošena i slično.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare