1
“Novembar 2004. godine, Banja Luka, vraćam se sa svog prvog kolokvijuma, zove me tata i kaže: ‘Imam iznenađenje za tebe kad dođeš kući, jedan lepi auto te čeka u dvorištu’. Ja sam znala da pre Nove godine neću moći da odem kući i tata je morao da mi kaže koji je auto u pitanju - Buba 1300 iz 1971. godine. Ne mogu da opišem koliko sam bila srećna zbog te vesti, a ni koliko mi je bilo preteško da čekam taj dan kada ću je videti” ovako Marina iz Spuža započinje svoju emotivnu priču o Bubi koja je za nju i njenu porodicu mnogo više od samog auta, praktično član porodice.
„Već sa 12 godina sam počela pomalo da učim da vozim i dok nisam mogla dohvatiti pedale sedela bih tati u krilu i taj kilometer vožnje od kuće do škole je bio moj omiljeni deo dana. Kad bismo tata i ja pričali o kolima, uvek sam govorila da ću jednom sama kupiti Bubu, koju ću da sredim po svom meraku. Pošto se kod nas znalo da sve ide po zaslugama, škola na prvom mestu pa sve ostalo, znala sam da ću ako budem dobar student dobiti neki auto, kao i moje dve starije sestre, jer je to bila potreba budući da smo živeli 10 kilometara od grada. Ali, da ću već sa osamnaest godina imati Bubu, svoj auto iz snova, to nisam mogla ni da zamislim.“
Marinina Buba je kupljena na Cetinju od prve vlasnice koja ju je besprekorno pazila bezmalo četrdeset godina. Bila je neverovatno očuvana, bela sa plavom unutrašnjošću, imala je tek 40.000 pređenih kilometara i sve je na njoj funkcionisalo perfektno. A od samog trenutka kupovine je počelo sa zgodama i nezgodama:
„Kad je tata video bubu u oglasima, odmah je nazvao da će doći da je pogleda, jer mu se cena učinila baš jeftina za takvo stanje auta. Otišao je, pogledao, oduševio se i na kraju pitao u čemu je onda stvar sa cenom. Znate, rekao je prodavac, stvar je u tome da fali jedna nula u oglasu. Iako je to jako menjalo stvari, nakon samo jednog provozanog kruga, tata je, budući da je bio veliki ljubitelj Bube, jer je i sam vozio u mladosti kada se zabavljao sa mamom, znao da je to to i da mora da je kupi.“
Marina je kasnije izrazila želju za restauracijom Bube i promenom boje u crvenu, na šta se njen tata vrlo teško odlučio, jer je auto bio u odličnom fabričkom stanju. Ipak, njeno insistiranje je urodilo plodom i tata je kao veliki zaljubljenik i poznavalac automobila odlučio da sam krene u taj proces. Kako je to prošlo i šta je sve urađeno na Bubi, ali i šta se i Marini desilo tokom prve vožnje, saznajte ovde.
Izvor: Autoslavia
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
