0
Na današnji dan 2016. godine preminula je naša legendarna glumica Mira Stupica, koja je, pored blistave karijere, doživela nekoliko tragedija bližnjih.
Mira Stupica rođena je kao Miroslava Todorović 17. avgusta 1923, a u pozorištu je debitovala 1941.
Odrastala je u siromašnoj porodici, a po želji roditewlja je upisala Trgovačku akademiju u Beogradu. Međutim, to je nije nimalo interesovalo i počela je da beži iz škole i sve češće odlazi u pozorište.
PROČITAJTE JOŠ:
Mira je sa samo devet godina ostala bez oca, a njena dva brata su preminula kao deca. Porodica se nekoliko puta selila, a nakon očeve smrti, odlaze u Aranđelovac gde se Mirina majka zaposlila.
Miroslava nije bila jedina u porodici koja je talentovana za glumu, budući da je njen mlađi brat legendarni glumac Bora Todorović. I Borin sin Srđan Žika Todorović krenuo je stopama oca i tetke i danas se bavi glumom.
„Kada sam ja bila dete, bilo je vreme tišine, nije bilo rata. Bilo je to vreme strašne skromnosti. Ja se sećam svake svoje šetnje s mamom i tatom. Za mene je bila divna stvar to što nisam ostala kod kuće sa ženom nego sa mamom i tatom išla u prirodu. Pa srećemo neke ljude, pa me ti ljudi pomiluju po kosi, a ja sam znala ko su ti ljudi. Tako se polako otvarao svet preda mnom. I tako sam znala gde mi je mesto. Znala sam da sam mala, da sam niko. I da ću jednog dana postati neko, prema nekom uzoru od tih maminih i tatinih prijatelja, ili njihove već odrasle dece“, pričala je Mira.
Iako su teško živeli, njen brat Bora preuzeo je ulogu glave porodice.
„Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani. Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umuzganog i išamaranog. Bora je uopšte postao inventivan. Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao. Krao je gde je i šta je stigao i, ne jednom, imao glavu u torbi. Jednom ga Nemci uhvate s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu, poređaju ih uza zid, repetiraju šmajsere i na komandu ‘pali’ dobro svakog čizmom opale po guzici“, napisala je Mira u svojim memoarima „Šaka soli“.
Njen dar za glumu je primetio glumac Viktor Starčić i prve uloge imala je u pozorištima u Nišu i Šapcu. Kasnije je igrala i u JDP-u i Ateljeu 212, gde je došla na poziv Bojana Stupice.
Mira se udavala tri puta. Prvi put je u brak uplovila kada je imala 19 godina, a udala se za glumca Milivoja Mavida Pavlovića. Sa njim je dobila ćerku Minu, ali su se razveli nakon četiri godine.
Njeno srce potom je osvojio Bojan Stupica koji je bio njena najveća ljubav. Nažalost, Bojan je preminuo 1970. u 60. godini života. Tri godine nakon njegove smrti, Mira se udala za Cvijetina Mijatovića koji je kasnije postao predsednik Predsedništva SFRJ.
„On je bio jedini, najveći, najbolji, najdublji, najinteresantniji. Brak s Cvijetinom bio je moj beg… Znala sam da moram da radim mnogo i da nemam vremena za ljubav. Ali, on je bio gospodin čovek, jedno divno biće. On je voleo Bojana, bili su prijatelji. Njegova žena je mene volela. Kada je ona umrla, mi smo bili prijatelji koji su se sastavili u istoj boli. Oboje smo bili u istom psihološkom stanju zbog gubitka voljenog bića“, pričala je Mira.
Kada je govorila o braku sa Cvijetinom, Mira se osvrtala i na činjenicu da je njen brat Bora oduvek maštao o tome da mu se sestra uda za kralja, a da je Cvijetin bio najbliže tome.
„U socijalizmu, nažalost, nema kralja, ali ja sam se udala za predsednika države. Shvati, uradila sam najviše što sam mogla, u datim okolnostima“, rekla je Mira svom bratu.
Nažalost, ovaj brak doneo joj je nekoliko tragedija. Cvijetinove ćerke Mira i Maja preminule su nakon borbe sa porocima, a nakon toga je i Cvijetin umro 1993. godine.
Maja i Mira bile su poznate kao „princeze sa Dedinja“, budući da su u svojoj vili na Dedinju često pravile žurke na koje su dolazile brojne značajne ličnosti. O njihovom burnom načinu života dosta se pričalo, a oni koji su bili bliski sa njima otvoreno su govorili o njihovim problemima sa drogom.
Prva je, 1991. godine, preminula Mira, a nekoliko meseci kasnije i Maja, a obe su umrle od preterane doze heroina.
Mira Stupica je početkom 2016. godine doživela moždani udar, nakon čega je smeštena u bolnicu. Pre toga je boravila u domu za stara lica.
U poslednjem intervjuu koji je dala za „Novosti“ Mira je tada rekla:
„Vreme brzo prolazi. Imam pažnju, ali i želju za samoćom. Dovoljno imam i potrebe da pozovem u posetu one koje želim, a dovoljno je i onih koji će na poziv odgovoriti. Sve biram sama. Poslednjih godina sam, i inače, morala da suzim krug kontakata. Počelo je da me zamara… Tokom života bilo je za mene i previše zainteresovanosti. Ipak, ne preko mere, nikada me ta radoznalost nije uvredila. Valjda sam za prijatelje birala ljude takvog dara.“
Preminula je 19. avgusta 2016, dva dana nakon svog 93. rođendana. Godine 1981. uručena joj je nagrada Dobričin prsten za životno delo i doprinos umetnosti pozorišne glume. Nagradu Pavle Vuisić za životno delo i doprinos umetnosti filmske glume dobila je 2007. godine na 42. Filmskim susretima u Nišu.
BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših jugoslovenskih glumica
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
