Trpela je nasilje, doživela brojne tragedije, a nazivali su je i "prokletom": Tužna životna priča čuvene pevačice koja je sebi presudila u 55. godini

Dalida je postala jedna od najznačajnijih francuskih pevačica, a tokom karijere je dobila 55 zlatnih ploča i prvi je izvođač kome je uručena dijamantska ploča.Od rođenja je imala problema sa vidom, a da bi je spasili, roditelji su joj oči vezivali gazom. Nakon infekcije oka, ostala je trajno razroka, zbog čega je često bila predmet podsmeha u školi. I samu sebe je smatrala ružnom jer je nosila naočare.Ipak, uprkos problemu koji je imala, Jolanda je postala mis Egipta kada je imala 21 godinu.

Ljubav prema muzici gajila je od malih nogu, a nasledila ju je od oca koji je bio prva violina Opere u Kairu. Po povratku iz koncentracionog logora, gde je bio odveden početkom Drugog svetskog rata, Dalidin otac vratio se potpuno drugačiji i počeo je fizički da zlostavlja porodicu.Pevačica je kasnije izjavila da ga je mrzela, naročito kada je tukao njenu majku i braću, i u tim trenucima je želela da joj otac umre. Kada se to i dogodilo, Dalida je dugo sebe krivila za njegovu smrt.Nakon što je postala mis Egipta 1954. godine, uprkos protivljenju roditelja, otišla je u Pariz. Tada je, prema savetu svojih producenata, uzela umetničko ime Dalila koje je ubrzo promenila u Dalida. Tamo je najpre počela da se bavi glumom, što je dugo bio njen san, a kako do 1955. godine nije ostvarila zapažene uloge, prijavila se na pevačko takmičenje.

Tu je odnela pobedu, a 1956. godine snimila je svoju prvu pesmu „Madonna“. Ipak ona nije bila naročito slušana, a veliki uspeh postigla je sa prepevom šansone italijanskog pevača Marina Marinija „Bambino“. Ova numera je punih 39 nedelja bila na prvom mestu top-lista, što se tada prvi put desilo u muzičkoj industriji.Dalida nakon ovoga postaje popularna i dobija status seks-simbola. Mnoge devojke su želele da izgledaju kao ona, te su kopirale njen stil i kupovale brendove šminke koje je ona koristila.U čuvenoj pariskoj „Olimpiji“ nastupala je često, a punila ju je i po mesec i po dana svakodnevno.

Sedamdesetih je bila orijentisana na pop muziku, dok je osamdesetih izvodila disko muziku. Turneje je imala širom sveta, a između ostalog i u Srbiji. U Beogradu je pevala nekoliko puta.Dalida je pevala na čak devet jezika, među kojima su italijanski, francuski, nemački, hebrejski, španski, arapski, grčki, japanski, engleski i holandski.Na našim prostorima je naročito popularna postala nakon što su njene pesme na srpskom prepevali Đorđe Marjanović „Dirlada“, Lola Novaković „Deca Pireja“ i Ljiljana Petrović „Bikini sa žutim tačkicama“.

Objavila je 38 studijskih i 4 live albuma, 80 kompilacija pesama i nekoliko stotina singlova. Otpevala je preko 1000 pesama, a kao hitovi izdvojile su se: „Les enfants du Pirée“, „Gigi in paradisco“, „Paroles, paroles“, „Je suis malade“, „Avec le temps“, „Laissez-moi danser“, „Besame mucho“, „Helwa ya baladi“, „Mourir sur scéne“ i druge.Ostaće upamćena i kao prva francuska disko pevačica i prva dobitnica dijamantske ploče. Šarl de Gol joj je dodelio Medalju predsednika Republike, što je čini jedinom umetnicom koja je ikada dobila to odličje. U Kanadi je 1976. proglašena ženom godine, a iza nje bila je Džeki Kenedi.Tri godine nakon toga, njen bivši suprug, radijski voditelj Lusijen Moris, izvršio je samoubistvo. Ubrzo je ostala i bez majke, ali i bez dobrog prijatelja, izraelskog pevača Majkla Branta, koji se ubio.

I Dalidin partner, glumac Ričard Šanfre, „grof od Sen-Žermena“, izvršio je samoubistvo 1983. godine. Nakon ovog niza tragedija, francuski tabloidi su je nazvali „Prokleta Dalida“.Usled niza nemilih događaja, pevačiica se borila i sa depresijom i bulimijom, kao i sa insomnijom. Problem sa očima koji je imala u detinjstvu vratio joj se 1985., zbog čega nije mogla da provodi mnogo vremena pod reflektorima.To joj je onemogućavalo da nastupa uživo, a često je na sceni nosila naočare za sunce. Poslednji put se na televiziji pojavila 7. marta 1987. godine na manifestaciji „Noć Cezara“, a od 27. do 29. aprila iste godine imala je nastupe u Antaliji, koji su ujedno bili i njeni poslednji nastupi uživo.

Dalida je svoj život okončala 3. maja 1987. u 55. godini života.Policija ju je pronašla mrtvu u njenoj kući u Parizu, a kako je saopšteno, umrla je od prekomerne količine tableta za spavanje. U oproštajnom pismu koje je ostavila stoji: „Život mi je postao nepodnošljiv, oprostite mi“.Sahranjena je na groblju u Monmartru, a 1997. godine grad Pariz joj je na Monmartru dodelio i trg i postavio njenu bistu. Takođe je dobila svoju ulicu u gradu Laval u Kanadi, a takođe je dobila i poštansku markicu, novčić i brojne posthumne nagrade.Kako su njeni biografi napisali, pevačica se izuzetno bojala mraka, te nikada nije gasila lampu na noćnom stočiću, osim te poslednje noći svog života.U Gradskoj kući u Parizu 2007, kao i u Muzeju mode 2017, nalazila se postavka Dalidinih toaleta, scenskih kostima, ličnih predmeta, šminke i nakita.BONUS VIDEO: Top 5 najlepših prirodnih pevačica

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=top5najlepihprirodnihpevaicaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3752734"]