Pevačica Milena Plavšić je osamdesetih godina ređala hitove i bila jedna od najvećih zvezda narodne muzike.
Ona je karijeru gradila isključivo talentom, nije imala nijedan skandal, a publika je umela da prepozna njen kvalitet što je za rezultat imalo to da je Milena održala brojne koncerte i turneje.
PROČITAJTE JOŠ
Kako je uvek isticala, verovala je u sebe i nije želela da ide nijednim drugim putem, već da uspeh postigne isključivo talentom koji poseduje. Ne pojavljuje se često u medijima, a to objašnjava time da ne želi da dosadi publici, te da izjave daje isključivo onda kada ima šta da kaže.
“Sa 15 godina sam snimila prvu ploču sa dve pesme koje sam sama pisala, bilo je to 1971. Ali ja to smatram amaterskim pevanjem, profesionalnu karijeru računam tek od 1977. Rođena sam u Banja Luci, u uglednoj radničkoj porodici gde se bavljenje pevanjem nije baš smatralo ozbiljnim zanimanjem, nego više kao dodatni posao. Da bih pokazala ocu da je pevanje ozbiljna profesija, ja sam svoj prvi honorar koji sam zaradila sa 14 godina dala njemu. Bila je to povelika svota novca”, ispričala je Milena jednom prilikom za Kurir.
Od tada je počela da niže hitove i postigla je ogroman uspeh.
“Meni uvek zameraju da sam skromna prema sebi, ali zaista nisam. Samo pokušavam da budem realna. Ne mogu da kažem da sam bila najpopularnija, ali jesam bila odmah iza onih pevača koji su bili najveće zvezde. Tiraži mojih albuma jesu bili veliki, preko 100.000 primeraka, mnoge ploče bile su zlatne, platinaste, dijamantske. Skoro dve decenije sam bila ekskluzivac Jugotona, izdavačke kuće za koju nije mogao baš svaki narodnjak da objavi album, već samo provereni i kvalitetni izvođači. Jugoton je prema meni imao jedan pošten i profesionalan odnos, a u prilog tome govori i telegram koji sam 1992. od njih dobila. Iako je već tada uveliko bio rat u Hrvatskoj, oni su meni napisali “Zahvaljujemo vam se što ste nam bili verni sve ove godine. Prezadovoljni smo saradnjom sa vama i time da nas nikada niste razočarali. Naša vrata su uvek otvorena za vas, ako vam bilo šta zatreba”. Međutim, meni tada nije bilo ni do čega”, rekla je pevačica za pomenuti medij.
Naime, tokom devedesetih godina, nju su zadesile brojne tragedije. Ona je o tome retko govorila jer joj je, kako kaže, previše bolno.
“To je za mene veoma bolno i teško… Najpre 1989. godine u saobraćajnoj nesreći poginio mi je sestrić, sin moje sestre. Potom je dve godine kasnije moj rođeni brat tragično nastradao. Pregazio ga kamion u ulici gde je živeo, takoreći ispred kuće. Nisam stigla ni da se oporavim od tog šoka i bola, a već sledeće godine 1992, 40 dana pre nego što je trebalo da obeležimo godišnjicu bratu, ubijen je njegov sin od 15 godina i to na istom mestu gde je poginuo i moj brat. Ubio ga ja školski drug, druge nacionalnosti. Tada je rat u Bosni već buktao, međuetnički odnosi su bili vrlo napeti. Sud je u presudi zaključio da je to bila dečija igra i da niko nije kriv. Bratu dajem godišnjicu, bratancu četrdesetodnevni pomen u isti dan”, ispričala je ona.
“Niko od mojih u to vreme nije imao posao, rat je već uveliko trajao. Ja sam prodala stan neposredno posle pogibije brata, da bih mogla od tog novca da mu podignem spomenik i da sa ostatkom para kupim manji stan. Međutim, pošto sam pare ostavila u banke kod Dafine i Jezde, sve je to propalo, oko 100 hiljada današnjih evra, i ja sam ostala i bez para i bez stana. Kad mi je ubijen bratanac morala sam da idem da pevam da bih zaradila novac za spomenik. Tad mi je bilo najgore, zamislite kako sam se ja tada osećala”, otkrila je Milena u potresnoj ispovesti.
Ipak, tu njenim tragedijama nije bio kraj, jer su joj ubrzo umrli i roditelji.
“Oni su od tuge umrli. Otac je preminuo 1994, a majka dve i po godine kasnije. Tada sam sebi rekla “Ima li kraja mojim tragedijama”? Ali, nekako sam i pored svega toga uvek ponavljala reči “budi jaka, izdrži” Tako sam i napisala stihove “svaku buru i oluju koju život sprema srce moje izdržace, ja sam jaka žena”. To je moja autobiografska pesma. Ne bih volela da neko shvati da ja na ovaj način želim medijski prostor, da sam to htela do sad bih već ispričala sve ovo sto puta. Ja sam iz svega ovoga izašla jača, ožiljci su ostali, ali se ne predajem”, zaključila je ona.
Kako je jednom prilikom rekla medijima, najviše žali za time što nema dece.
“To je moja najveća rana. Dok sam gledala “Velikog brata” stalno sam plakala pronalazeći se u priči Lepe Lukić. Bog ne da sve. Imala sam dve vanmaterične trudnoće, a u braku sa Duletom izgubila sam blizance. Evo, i sada plačem kada se toga setim. Tešim se mišlju da je Bog imao dobar razlog da mi nije dao decu. Što kaže naš narod, bolje želeti, nego žaliti. Ako je trebalo da imam dete, pa da ga žalim kao neke moje kolege, bolje je što ga nemam jer ne bih mogla da živim sa tim. Celog života sam želela da imam dete, a Bog mi je tu lepotu uskratio. Mnogo sam patila zbog toga, pokušavala, a onda se pomirila sa sudbinom. Bog nikad ne daje sve”, poverila se Plavšićeva medijima svojevremeno.
Nakon svega ovoga, Milena je najpre ostala bez dugogodišnjeg bliskog prijatelja Bore Drljače, a samo dva dana posle toga, preminuo je i njen suprug, Duško Knežević.
Duško se borio s opakom bolešću, a Milena mu je pružala svu ljubav i podršku, ali ipak nije izdržao.
“Nažalost, danas je moj suprug Duško izgubio životnu bitku! Jako mi je teško i u ovom trenutku nisam u mogućnosti da više pričam o tome, molim vas za razumevanje. Ovo je veliki udarac za mene”, potvrdila je pevačica tužnu vest Kuriru.
BONUS VIDEO: Top 5 propalih biznisa domaćih zvezda
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar