"Pukla mi je stomačna aorta, imala sam 15 minuta da dođem do bolnice, stavila sam dete u kola, predala je sestri i rekla - ako umrem, hoću da znam da nije na ulici pod bombama"

Voditeljka Lea Kiš Jokić gostovala je u našoj emisiji "Ispovest" u kojoj je otvorila dušu i ispričala najintimnije trenutke iz svog života.Svoje detinjstvo je provela u Iranu, Libiji, Kuvajtu i Tunisu, a potiče iz mešovite porodice, te ima jevrejsko poreklo, srpsko, italijansko i cincarsko.Lea Kiš je sa 15 počela da radi kao voditelj na radiju, a sa 18 godine je počela da radi na TV Beograd. U našoj emisiji ispričala je kako je to nekada izgledalo, ali i zbog čega je više puta bila sankcionisana.

Voditeljka se osvrnula i na najteži trenutak u svom životu, a to je gubitak bebe koji se desio nakon preživljenog stresa 1999. godine."Tada smo morali da idemo da se upisujemo da ne bismo dobili otkaz, a s obzirom da sam uvek imala sjajne kolege, gledali su mi kroz prste i pustili me samo da se upišem, da ne moram ništa fizički tamo da radim. Desilo se nešto strašno što nikada neću zaboraviti, ja sam došla na svoje dežurstvo, upisala se, otišla kući i desilo se ono što se desilo. Čini mi se najveća tragedija na našim prostorima kada je naša profesija u pitanju. 16 kolega koji su preuzeli smenu su poginuli, i od stresa i tuge da sam i ja mogla tu da budem ja sam izgubila bebu na najteži mogući način. Jedva sam preživela, posle toga su usledile operacije, različiti problemi vezani za moje zdravlje, ali sam polako uspela da isplivam iz svega toga. Jedno nerođeno dete je ništa nasprema tragedija koju je ostavio taj događaj na sve ljude i na sve nas koji smo bili deo televizije Beograd. To je trenutak koji ne treba da se zaboravi, treba da budemo svoji, držimo do sebe, ni jedna politika ne treba da nas stavi u situaciju da budemo glineni golubovi i da se ništa strašno neće desiti ako odemo i ako napustimo ovaj posao ali da nikako ne smemo da dozvolimo da nastradamo zbog tuđih interesa."

Lea nam je ispričala da je u tom trenutku bila treći mesec trudnoće."To je bio početak trudnoće, treći, četvrti mesec. Sve se iskomplikovali, pa posle i saznanje da nikada više neću moći da budem majka. To je vrlo bolan period u mom životu, ali opet sam izašla jača, shvatila sam da je Bog tako želeo, da protiv Boga ne možemo da je u tom trenutku najpametnije ozdravim, stavim sebe na noge, da sve operacije koje su bile teške i rizičke uspeju, i da budem dobra mama na dugo vremena svom detetu."

U najtežem životnom trenutku pored nje je bila njena ćerka Sara Mia koja je tada imala samo tri godine."Jeste, ja sam bila svestna da se nešto dešava sa mnom. Moj suprug je bio glavni i odgovorni urednik sportskog žurnala, a mobilni telefoni su jako loše funkcionisali, nije to bilo ovo vreme. Nisam imala vremena da ga pozovem, imala sam vremena da samo sednem u kola i odvedem dete na sigurno. Desilo se jednom u hiljadu ili milion slučajeva, kako mi je kasnije doktor Radulović koji me je operisao objasnio, da mi je pukla aorta u stomaku, tu imate 15 do 20 minuta da preživite. Ja sam u stanju šoka uspela da stavim trogodišnju Saru u kola i da se dovezem ispred bolnice i samo da je predam medicinskoj sestri i da joj kažem joj da znam i ako umrem da dete neće ostati pod bombama i na ulici i Bog me je sačuvao. Sledeće čega se sećam je buđenje, bombardovanje, sirene, ćerka i muž su bili pored kreveta, a doktor mi je rekao da su me gubili dva tri puta, da je bilo vrlo riskantno. Nisu mogli da mi nađu krvnu grupu, izgubila sam dosta krvi i oporavak je trajao dugo, što fizički, što psihološki jer gubitak nerođenog deteta ostavlja posledice na svaku ženu, pogotovo saznanje da više neće moći da postanete majka."

Lea nam je ispričala i da li je potražila pomoć stručnog lica nakon svega što se desilo."U nekom periodu nisam, trajao je rat, dolazilo je do stvari do kojih je došlo. Kasnije se sve to pretočilo u anksioznost i depresiju, ali sam radila dosta na sebi, imala sam i prijateljicu koja je psiholog, ali ko nije imao borbu sam sa sobom i ko nije uspeo sam sebe da pobedi taj ne zna šta je bitka. Lako je boriti se sa drugim, ali kada imate neprijatelja u sebi, kada imate strah koji ne možete da savladate, kada imate panične napade, to je kažu na lestvici streca i toj skali prvo ide strah od smrti, pa strah od razvoda, pa strah od gubitka, pa panični strah. Borila sam se sa tim, ali stvar je samo vežbe i upornosti. Niko me može da izađe ni iz jednog stanja ako ne uloži veliki napor, ja sam uložila veliki napor. Odlučila sam da ozdravim da bih bila dobra sebi, a onda i okruženju. Hvala Bogu evo guram, nije uvek idealno, uvek ima uspona i padova ali pokušavam da budem funkcionalna što je najvažnije", kaže voditeljka, a šta je još rekla na ovu temu pogledajte u videu iznad teksta.BONUS VIDEO: ISPOVEST "Ušla sam u zgradu, upisala se i izašla, potom je poginulo 16 kolega, a ja sam od stresa izgubila bebu": Lea Kiš o bombardovanju RTS i momentu kad je saznala da više nikad neće biti majka