Naša glumica otvoreno govorila o teškoj borbi sa kancerom: Trudila sam se da uveseljavam pacijentkinje na odeljenju

Nađa je jedna od hrabrih žena koja nije gubila nadu i snagu, te je pre 11 godina uspešno operisana, o čemu je jednom prilikom pričala za naš portal.

Tokom razgovora glumica se prisetila svoje borbe i poslala motivacionu poruku svim ženama koje se s ovom bolešću bore.

„Šta god da nam se desi u životu, moramo to hrabro privatiti. Nisam odustajala, znala sam da ću da pobedim tu golgotu kroz koju sam prošla. Ima leka, ako čovek veruje da će da ozdravi, ako je veseo, a ja sam uvek takva. Prošlo je sedam i po godina od operacije, ja sam, Bogu hvala, živa i super se osećam. Opet te neke stvari su u moj život donele neke novine jer sam iz glumačkih voda ušla u književne vode, počela da pišem. Napisala sam roman i zbirku pesama i prosto tako mi je to nekako krenulo. Roman koji se zove ‘Život na dlanu’ nije zastrašujuć, a bez obzira da li je neka žena bolesna ili ne, čitajući taj roman, naučiće nešto. Videće taj moj proces izlečenja, prestala sam da glumim, zapala u neki očaj, ali sam se opet trgnula i počela da živim – tada je i krenula moja pobeda. Napisala sam monodramu ‘Nit s njime, nit bez njega'“, kaže Nađa i dodaje da je tokom boravka u bolnici pokušavala da uveseljava i ostale žene koje su tada bile sa njom na odeljenu Onkologije.

„Trudila sam se dok sam bila u bolnici da uveseljavam i pacijentkinje koje su bile tu na odeljenju, Teške su te hemotepraije koja je svaka od njih, prošla, a isto ptošla i ja. Kao žena koja je prošla sve to moram da apelujem na sve druge, moje prijateljice, poznanice i sve osale žene da se redovno kontrolišu. Nemarnost je najgora stvar, posvetite se sebi i pazite na zdravlje.“

Tokom svoje karijere glumila je u poznatim serijama, poput "Vrućeg vetra" i komedije "Seljaci", ali je oduvek najviše volela daske koje život znače. Skoro tri decenije provela je u pozorištima "Vuk Karadžić" i "Duško Radović", a osim toga uspešno se bavila i pisanjem.

„Meni je ostalo u secanje uopste to vreme, te godine. Vise sam uvek radila u pozorištu jer je u to vreme moralo mnogo da se radi, bilo je bas strogo. Mnogo sam volela pozoriste, ali naravno posle sam dobila i glavnu ulogu u TV seriji „Kud si pošla s cvetom u kosi“ što je meni bilo interesantno jer sam zahvaljujući serijama stekla veliku popularnost, ali sam svakako više radila u pozorištu. Naravno uz to sam i pevala, uvek sam volela da pevam. Obožavala sam da pevam staroradske pesme.“

Bila je i velika prijateljica s Desankom Maksimović, koja ju je obožavala.

„Često sam putovala sa njom kada je imala svoj promocije. Uvek mi je tepala tako ‘mala, mala’. Često je dolazila u pozorište „Vuk Karadžić“ gde se održavao fest. Tu smo provodile dosta vremena zajedno i prosto bile bliske, što je meni drago i naravno velika čast.

Njen suprug bio je prijatelj Bate Živojinovića još iz detinjstva, te su se porodično često družili, pa se Nađa prisetila jedne anegdote sa legendarnim glumcem.

„Moj muž je bio prijatelj sa Batom Živojinovićem još iz detinjstva i Lula i ja smo bile osta bliske, dobre prijateljice. Sećam se jedne anegdote sa snimanja serije „Seljaci“, gde sam igrala zajedno sa Batom. On je tada već bio bolestan i dobro se sećam reči njegove žene Lule koja nam je naredila da pazimo na Batu i da mu ne dozvoljavamo da puši i jede slatko. Naravno sve to je bilo okej, sve do jednog dana kada je neko sa seta slavio rođendan i svima nama doneo ogromnu tortu i naravno svako je dobio po parče. Bata je sve vreme stajao sa strane i sve nas gledao sve do trenutka kada na stolu nije ostalo jos jedno veće parče. On je u jednom trenutku samo pritrčao stolu, zgrabio ono parče i pobegao u garderobu i zaključao se da bi na miru pojeo to parče koje bilo sigurno trećina torte. Bata je bio stavrno divan čovek i vanserijski glumac“, rekla je Nađa pre nekoliko godina za Nova.rs.