0
U novom izdanju emisije "Ispovest", svoju životnu priču je ispričala pevačica Aleksandra Bursać.
Aleksandra se na estradi pojavila pre 15 godine, nakon završenog učešća u takmičenju „Zvezde Granda“, kada je objavila svoju prvu pesmu „Padale su kiše“ koja je postala veliki hit.
U emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, Aleksandra je progovorila o teškom detinjstvu, odrastanju bez oca koji je 1995. godine poginuo u „Oluji“, periodu kada je sa majkom i polusestrom živela u Sigurnoj kući i mnogim drugim temema.
Pevačica je iz svake teške situacije izašla kao pobednik, a i pored velikih iskušenja koja sa sobom donosi estrada, ona nikada nije poklekla.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
Kako je izgledalo tvoje odrastanje u Beogradu?
„Meni je ostalo u lepom sećanju, živela sam na Galenici, to je naselje blizu Zemuna, dok smo se svi družili, ja sam pravila mini koncerte, dečije, organizovala sam to i za vreme bombardovanja. Svirala sam violinu, išla sam u nižu muzičku, bila sam u horu ‘Kolibri’ neke dve godine i tu su moji počeci. Moja majka je otkrila talenat za muziku, ona je takođe talentovala ali nema taj triler, ona ravnije peva ali ima sluha.“
Rano si ostala bez oca, on je poginuo 1991. godine u Oluji, koliko si ti godina imala tada?
„Imala sam dve i po godine, pričala sam sa sestrom skoro i mislim da je lakše što ga ne poznajem“, rekla je Alekandra, a celu emisiji pogledajte u videu iznad teksta.
Da li imaš njegove slike, da li si nasledila nešto od njega?
„Imam njegove slike, kažu da sam ista on, fizički, a mama kaže i da sam tvrdoglava kao on, može da trpi dosta ali kada precrta onda ne postojiš više, takva sam i ja. Visina, naravno ne, ali lice, oči i osmeh kažu da su isti. Ja sam ponosna na njega jer je on u mojim očima heroj ispao jer je on otišao da se bori za svoju zemlju.“
Kako je tvoja majka reagovala kada su joj javili da je poginuo?
„Ja se toga ne sećam, ali mama mi je pričala da sam joj bila velika podrška u tom momentu.“
Sigurno ti je nedostajao u detinjstvu.
„Nedostaje mi i danas, mi smo odrasle uz maminog supruga, mi njega volimo, ali nisam imala koga da nazovem ocem i to će uvek da bude bolna rana.“
Šta bi mu rekla danas?
„Ne znam, prosto nemam taj osećam i onda bih pokušala bar da ga vidim i to je to.“
Da li su njegovo telo doneli ovde nakon što je poginuo?
„Sahranjen je u Hrvatskoj, ja sam imala skoro tamo, otišla sam kada je deda preminuo. Tada sam otišla prvi put na njegov grob, tada sam smogla snage, njegova želja je bila da bude sahranjen tamo.“
Kako si prihvatila onda očuha, koliko si imala godina?
„Imala sam 10 godina, sa Vladom smo super, on je velika podrška mami, od svoje 16 godine sam počela da živim sama i budem samostalna. On ima dete iz prvog braka, ali nas uopšte ne razdvaja, stvarno smo skladna porodica.“
Imaš sestru Milicu, čime se ona bavi?
„Ona je balerina, završila je akademiju, bavi se baletom i otvorile smo sada salon, tako da će ona biti tu kao i naša kuma koja će nam biti menadžer.“
U jednom periodu ste živele u Sigurnoj kući?
„To pamtim kao fenomenalan period, tu se rodilo veliko prijateljstvo između moje mama i naše kume Mirjane, mama je krstila njenog sina Aleksandra i mi smo kao porodica. Taj period je bio fenomenalan, puno dečice i svi smo se družili, bili smo zaštićeni kao beli medvedi.“
Kada ste izašli iz Sigurne kuće?
„Ne sećam se, bili smo par godina tada, u Surčinu je to bilo.“
Da li ste onda iznajmile neki stan, gde ste bile?
„Dobile smo pomoć, postoji jedna organizacija – Borba protiv nasilja i naša kuma sadašnja je nama ustupila svoj deo kući i pustila nas je da živimo kod nje par godina, bez ikakve nadoknade. Ona je nama ostavila tu kuću i otišla za Ameriku i mi smo živeli tu dok se mama nije skućila i onda je kupila kuću. Radila je tri posla i ništa joj nije bio problem, nas dve smo se same čuvale.“
Kako si gledala na muziku pre nego što si počela da radiš?
„Bila sam zakleti protivnik narodnjaka, svirala sam violinu, slušala sam neke pesme koje sada ne mogu da zamislim. Mene je Marina Visković pozvala, ona je tada već radila sa 15 godina, mi smo zajedno išle u srednju školu. Trebala joj je pevačica koja će da je zameni, ona je pevala u jednom kafiću u Zemunu. Ja joj kažem da ne znam ni pet pesama, od straha sam pevala iza klavijature i tako je sve krenulo. Tada sam upoznala Adila, on je tada počeo da peva i napravili smo bend. Imali smo Gavrila pevača, Adil i ja. To je funkcionisalo dve tri godine i onda je Adili odlučio da snimi album, pa se izdvojio. Mene su uzeli Blizanci i niko se nije ljutio, bili smo srećni kada vidimo da Adil ima poster svoj i danas smo jako dobri.“
Koliko si zarađivala kada si tek počela da pevaš?
„To je bila neka sića koju sam trošila na odeću i još mi mama doda, pa me majka pita što ja pevam ako nema zaradu, a ja sam joj rekla ‘mama, ja volim da pevam’, kaže mi da sam je kupila tom rečenicom. Oni su dolazili na moje nastupe, čak su me i špijunirali. Bili su u kolima i čekali da vide šta se dešava, očuh je bio kao Nikola Kojo, mama bude budna kada ja dođem i čeka da vidi da li sam pila. Meni novac tada nije bio prioritet.“
Kakav je bio osećaj kada si prvi put stala na scenu Granda?
„Bojala sam se, imala sam 16 godina, nisam ni želela da idem jer mi je to bilo stresno, ali mama i očuh su me naterali. U Grandu su nas svi prihvatili kao svoju decu, a sada kada bih trebala da se prijavim ne znam šta bih uradila jer je sada žiri strog.“
Kako si se osećala kada si objavila prvu pesmu koja je postala veliki hit?
„Ne, ja i Sloba Vasić jedini nismo imali pesmu. Išla sam od studija do studija i ništa mi se nije svidelo, bila sam zadrta i nisam hteo da snimim nešto što mi se ne sviđa. Desilo se to da je Rada Manojlović odustala do CD i počela da traži druge pesme, i sve pesme koje su bile planirate za njen CD su ostale, a obe smo bile su studiju kod Hani i ja sam ih čula. Meni je trebala da se da neka pesma za koju sam ja bila nezadovoljna i samo sam molila Boga da se nađe neka i zove mene Popović i kaže mi ‘samo ti nemaš pesmu, stvaraš mi muke’, ja mu kažem da se ne ljuti, a on kaže ima pesma prst na obaraču, ja mu kažem jer stvarno to i onda sam otišla i snimila. Posle toga smo imali turneje, pevali, ovacija publike, i sve.“
Da li se kaješ što si neke veze javno pokazivala?
„Da, ne treba da se srlja, devojke moraju da procene dobro i pre nego što upoznaju roditelje i pre nego što se upuste u nešto ozbiljnije. Moraš dobro da proceniš i slušaš ljude oko sebe, ja sam bila kao bik, samo sam videla pravo. Kupe me pažnjoj jer mi to fali, ja dobro zarađujem, ne treba meni novac.“
Doživela si nasilje u vezi i odmah si stavila tačku na tu priču, nisi podlegla manipulaciji.
„Treba prekinuti čim podigne glas na tebe, ja sam tako vaspitana. To što mi se desilo je bila javna prevara, ne znam da li su bili intimni, videla sam poruke i sve ono što se pisalo. Ja da mogu to da obrišem, obrisala bih ali to je životno iskustvo i njegova sramota, nije moja.“
Jesi razmišljala o tome sa kim te prevario?
„Meni je to fascinantno, mi smo dva sveta, ona je dala sve to u novine i hvala njoj. Ja se nikada nisam čula sa njom, ona je izjavila da nije znala je on sa mnom, mi smo tek kasnije kačili slike na mreže. Oni su se dopisivali na početk naše veze, mi smo izbacili slike na mreže posle šest meseci, to su bile slike sa mora i ona je to videla i dala novinama. Spasila me.“
Kada si ti saznala za to?
„Bila sam kod knjigovođe, zvao me je jedan novinar i bio je jako ljubazan, rekao mi je da mu je žao što mora da mi saopšti. Ja sam mu rekla da me ne zeza, reko šta treba, nije prvi april i tražim ja njima skrinšot i videla sam njegov broj. Ja sam izašla od knjigovođe, nazvala ga i on kaže da su majstori u kući ne može da priča, mi smo tada počeli da živimo zajedno, ja reko dolazim i onda mi je priznao sve. Izdaš osobu na najgori mogući način, to je bila tabu tema tada, mogao je da me obruka najgore moguće i da se osećam poniženo i odvratno, to je izdaja najniže vrste.“
Moram da te pitam za pesmu ‘Cipele’, šta se tu desilo?
„Krivo mi je što nisu saslušali i moju stranu, dosta se pričalo o nekim drugim stvarima, prvo su mene osudili pojedinci, a da me nisu pitali šta i kako. Pesma je sklonjena sa Jutjuba, koliko ja znam Andreana je sklonila, mene je pozvao Saša Lazić kompozitor i autor te pesme da budem gost na toj pesmi da bi se ta pesma vratila na digitalne platforme i ostala u narodu. Ne ulazim u to njihovo šta je bilo jer ne vodim tuđe ratove, a ispala sam ja koleteralna pesma. Mogla je neka druga pevačica da bude na mom mestu, neki ljudi su stali na njenu stranu kao njeni prijatelji i smatram da su se ogrešili. Ja bih stala na stranu prijatelja, ali ne bih pljuvala nekoga javno. Ona je ugrozila Emira, on je trebao da skače i da pravi dramu. Mi smo samo želeli da vratimo pesmu, da pesma bude na Jutjubu, ta pesma je bila velika hit, sjajna pesma, niko ne osporava ni pevanje, ni izvedbu. Ja sam samo prepevala, Emir je sve to finansirao, Andrijana je bila gost.“
Što je ona sklonila tu pesmu?
„U to ne ulazim, da li je to bio neki privatni problem, ja to nikada nisam pitala. Samo sam pitala da li je to pravno okej, pitala sam čelnike Granda i moje tadašnje menažere. Po tome sam znala da ne grešim, 15 godina sam tu i nisam se ogrešila i sad zamisli ja otela pesmu. Doživela sam to da se po novinama i po svakojakim emisija priča o meni.“
To je Emirova prva pesma?
„Prva pesma i lična karta, za njega se znalo, ali to ga je probilo. Zamisli kolika je nepravda to što su mu uradili, obrisali pesmu. On i ja smo bili zajedno u jednoj emisiji i tako su i izabrali da ja to otpevam. Tu je bilo dosta pevačica u opticaju i ozbiljnih zvezda. Lazić, Emir i ja samo bili u emisiji i jedan kompozitor je Laziću predložio da ja otpevam, to je bilo pred moj rođendan.“
Da li si srela Andreanu negde od tada?
„Ne, nikada i to je baš čudno. Ja sam javno rekla da nema problem sa tim da me ona pozove. Sa druge strane, da je to pevao neko je meni blizak, ja bih ga pozvala, a i nisam htela da se mešam u te stvari jer tu su Emir i Lazić da to rešavaju.“
Da li je iskoristila trenutak marketinga i zbog toga nije htela da stavi tačnu?
„Iskreno, ja mislim da jeste. Mogla je javno da kaže, a ne da dopusti da me blati mnogo ljudi i novinara koji su njoj bliski. Doživela sam velika klevete. Kao da je ona bila na čelu, a oko nje ljudi koji to rade. Rešila sam nesuglasicu sa Aleksandrom Mladenović i ona je rekla da ja nisam kriva i da je malo prenaglila, jedna drugoj smo se izvinile što smo skočile odmah, a nismo nazvale jedna drugu. Ona je rekla da nije rekla da sam ja loš čovek, to je bila totalna laž.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Iz Koktel benda sam otišla sa 100 maraka u džepu, a kao gradska funkcionerka sam sebi poslednjoj isplaćivala platu“: Neobična životna sudbina pevačice Jellene