ISPOVEST "Najmanji pampers bio je do pola njega, bio je crn i kao neki pauk, pomislila sam - šta sam ja to rodila": Nadežda Biljić o prevremenom porođaju i agoniji koju je prošla u Narodnom frontu

Nadežda Biljić je svoju karijeru započela sa 18 godina u prestižnom muzičkom takmičenju "Zvezde Granda". Odmah nakon završene srednje Poljoprivredne škole u Valjevu, pevačica se preselila u Beograd i kroz takmičenje doživela veliku popularnost, a njen prvi hit bio je "Ljubavnica".

Pevačica se u jednom periodu životu povukla iz medija, a onda je ušla u rijaliti program Zadruga.

U emisiji Ispovest autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, Nadežda je progovorila o svom detinjstvu tokom teškim devedesetih godina, nemaštini, roditeljima koji su zdravstveni radnici i svom početku karijere.

Biljićeva je otvoreno govorila i o najtežem periodu svog života, tačnije rizičnoj trudnoći i teškom porođaju u sedmom mesecu, kao i odgajanju sina koji je prvih 11 meseci svog života morao da se hrani na sondu.

Spremaš album sa Mirkom Ćajićem, kako je došlo do saradnje?

"U ovom svetu svi znamo jedni za druge, ali se retko viđamo, a do saradnje je došlo slučajno. Spremamo svašta nešto novo, drago mi je što je izabrao baš mene da mi radi album, on je pozvao mog supruga nevezano za pesme i onda mi je pustio jednu pesmu i eto, tako je to krenulo...

Album je velika investicija.

"Ogromna, nije lako, ali kada imate prave ljude oko sebe, ne može vam niko ništa."

Po čemu pamtiš odrastanje?

"Rođena sam u Beogradu, odrastala sam u Valjevu. Ja sam dete devedesetih, roditelji su mi zdravstveni radnici, plata je bila pet maraka, ali smo bili složniji, detinjstvo mi je prošlo ispred i iza zgrade sa društvom, sa poderanim kolenima, imala sam nestašno i lepo detinjstvo."

Otac je otišao u rat kada si se rodila?

"Jeste, bio je u Osijeku, ali je tada stiglo pismo da svi koji imaju malu decu mogu da se vrate, ja sam imala godinu i po dana kada se vratio kući. To je bilo 1991. godine."

Da li si bila svesna situacija u zemlji, ratovanja, nemaštine?

"Nisam to gledala tako, ali kada sam odrastala, postajala sam svesna. Bilo je teško u smislu finansija, nisam prošla rat i ne mogu da pričam o tome, ali sam prošla devedesete i inflaciju. Sećam se 1995. godine mi je tetka kupila patike sa svetlećim đonom, to je tolika bila radost. Plašim se da moje dete neće znati da ceni to danas, mi smo toliko bili siromašni, a složni da jednu čokoladicu kada ti kupi to je kao da ti je kupio ceo svet."

Gde roditelji rade?

"Majka radi u operacionoj sali kao anestetičar, prvo je radila u Beogradu, na Zvezdari gde je mene rodila. Tata radi u Zavodu za javno zdravlje, a devedesetih je radio u Domu zdravlja."

Kakva si bila kao đak?

"Bila sam nestašna, borila sam se za svoja prava, nisam baš učila, ali sam pazila na času, pa kada god me profesor nešto pita, ja sam znala."

Kada kreće pevanje?

"22. jula 2006. godine, svadba je bila u pitanju. Kolega mog oca je svirao bas gitaru u jednom bendu i njihova pevačica je htela da da otkaz, bili su u problemu i moj tata je rekao kolegi da ako želi, može da čuje kako ja pevam. Oni kada su me čuli, pitali su da li mogu da dođem i tako je sve krenulo."

Kako je došlo do "Zvezda Granda"?

"Mi smo to gledali, pričali smo da li da se prijavim i tatin kolega je sedeo kod nas, a na TV su bili Grandovi šampioni i mi smo umirali od smeha. Tata mi je tada rekao da se prijavim, videli smo da je za dva dana audicija u Šapcu, taj kolega nas je vozio i ja tako odem. Ne sećam se šta sam pevala, ali znam da je Popović bio oduševljen i 15 dana posle toga je bila audicija u Valjevu i ja odem i tamo i mene Popović pita da li može ta pesma koju sam pevala u Šapcu i tada sam znala da sam prošla."

Bila si plava, imala si kraću kosu, izgledala si drugačije...

"I imala sam mnogo više kilograma nego sada, imala sam problem sa kilažom, ali sam znala da se kamufliram."

Bila si favorit publike.

"Sećam se euforije oko mene, nisam znala da se snađem. Moji su organizovali autobuse iz Valjeva, plakate, štampali majice na kojima je pisalo - Nada Valjevo, jer nije moglo da stane Nadežda. Bilo je ludilo."

Dobila si pesmu "Ljubavnica" koja je bila jako slušana tada.

"Braja je radio pesmu i Neša Blizanac. Ja sam tada prvi put pevala u studiju, Braja mi je stalno govorio da ne valja, ponovo, ništa nisam znala. Meni se pesma nije svidela, ja sam htela neku baladu, moji roditelji su bili skeptični malo, ali sam rekla da ljudi slušaju ritam, nije važno ko peva. Sloba Vasić i Darko Lazić su imali mega hitove, i ja. Moja pesma je u Bosni odmah prošla."

Što si se povukla nakon toga iz medija?

"Nisam se povukla, kada u životu ne postaviš prioritete na pravo mesto, onda budeš u zapećku. Bila sam klinka, iz Valjeva došla u velegrad. Nije me progutao Beograd, ali mi je bilo bitnije da kupim krpice i idem sa društvom u kafanu, nego da štedim za pesmu i spot. Bila sam mlada i nisam shvatala da će da me košta."

Jesi li potpisala ugovor sa Grandom?

"Jesam, na pet godina. Imala sam nastupe, sećam se da u jednom periodu uopšte nisam imala posla, a u tom periodu me je jedan bend iz Valjeva zvao da radimo i ja sam okrenula Sašu Popovića i pitala ga da li možemo da se vidimo, on me je pozvao u kancelariju i rekla mu da ne mogu da sedim kući, a on me zove Nađa i rekao mi je 'Nađa, nema nikakvih problema, šta god da ti treba vrata Granda su ti otvorena'. Mi nismo u svađi, samo nismo našli zajednički poslovni jezik. Nakon toga sam se vratila u Valjevo i tri četiri godine sam radila sa tim bendom."

Tvoj muž je sada tvoj menadžer?

"On je meni sve, otac mog deteta, menadžer, prijatelj, sve. Niko ne može tako da ti se posveti kao partner."

Imali ste i dobre i loše trenutke...

"Ko ih nije imao, mladost i ludost, nezreo si, pa ne znaš šta hoćeš i tako dalje."

Rekao bih da si malo svojeglava?

"Jesam, da sam na njegovom mestu otišla bih sto puta do sada, mnogo sam teška. Razmažena sam, tražim pažnju, sto puta ga pitam da li me voli, ako mi jednom ne kaže, ja hoću razvod."

U jednom periodu života si ušla u rijaliti, da li se kaješ?

"Ne kajem što sam ušla, kajem se što na vreme nisam ukapirala kako treba da se ponašam da bi to bilo za mene dobro. To je bio period sazrevanja, upoznala sam sebe."

Sin se rodio kada si bila sedni mesec trudnoće, šta ti je doktor rekao, zbog čega si se tada porodila?

"Nemamo pojma. Zanimljivo je što smo moja majka i ja imale slične porođaje. Ona je mene rodila u 39 nedelji trudnoće, to je sam ulazak u deveti mesec, bila sam u inkubatoru. Mislim da je u tom momentu mog života bilo previše stresa, prouzrokovano raznim stvarima. Doktorka mi je rekla da šećer nije kriv, neke druge stvari su bile u pitanju."

Da li si dobila šećer tokom trudnoće ili pre?

"Imala sam šećer na granici i nisam jela slatko celu trudnoću, i noć pred porođaj sam imala 26,4 i tada sam prvi put primila hormonsku terapiju, insulin, katastrofalno sam odreagovala. Taj dan kada sam otišla kući i izašla iz bolnice, predsednik države je proglasio vanredno stanje, počela je korona. Ja sam se porodila 12 marta, a kući sam došla 16. marta 2020. godine. Više me je bolelo to što ne mogu da vidim dete, nego što bolujem od dijabetesa, ja sam to vukla tri meseca dok me nije satro, bilo mi je toliko loše, rođeni brat mi je takođe dijabetičar, pa sam uzela aparat od njega da proverim i vidim da je 29,8 i onda sam otišla kod lekara i počela sam terapijom."

"Što se tiče trudnoće i prevremenog porođaja - ja sam hitno iz Valjeva prebačena za Beograd, ja nisam ni bila svesna. Sećam se kako je majka pričala kako se porodila sa mnom, identična priča. Došla sam u Narodni front, uzela sam kafu sa aparata i izvadili su mi krv, glikemija mi je bila visoka i prebacili su me u intezivnu negu da primim insulin. Ujutru je trebalo da radim test amniocenteze, ali pošto nisam imala ni novčanik kod sebe, zovem ga i kažem mu da dođe hitno da radim taj test, on je krenuo, a u međuvremenu sve trudnice čekaju u redu da predaju papir kod doktora da vide šta treba da se uradi od pregleda, ideš na CTG posle i na ultra zvuk, to je normalan pregled svake trudnice. Ja sam došla, dajem papir, CTG nije bio dobar, a kada to nije dobro znači da dete nije dobro, načelnica Narodnog fronta me je preglada na ultra zvuku, skupilo se deset doktora i svi ćute i gledaju. Ja sam tražila da mi puste da čujem da li kuca srce, oni su mi dali i rekli su mi da moraju odmah da me porode. Dete je izgubilo plodovu vodu i pupčana vrpca više nema funkciju, dete spontano diše u stomaku. Meni se samo vratio film i rečenica moje majka koja mi je rekla da se isto tako porodila sa mnom."

"Došao je pedijatar kada sam probudila iz anestezije da me pita da li je muško ili žensko. Ne znam šta da kažem... Ja sam se porodila hitno carskim rezom, ali kada su muška deca pod stresom onda im se povlači polni organ i sećam se da sam taj dan sa sve kateterom i ranom krenula da ustanem. Tada je bila ekspanzija korone, nisam smela da ga uhvatim za ruke. Imao je kilogram i trideset grama, pampers najmanji je bio do pola njega, bio je crn, on je bio kao pauk. Ja nisam smela da ga pipnem, pomislila sam šta sam ja rodila, bio je premali, kao pivska flaša. Taj dan sam ga videla i taj dan su ga odveli sa Narodnog fronta na Institut za neonatologiju i tu je bio od marta do jula meseca. Doktorke na Institutu i sestre, svaka im čast, svaki dan smo zvali u određeno vreme, slali su nam slike deteta."

Koliko ti je bilo teško u tim trenucima?

"Samo ja znam. Nisam ni bila svesna šta se dešava, možda bi mi bilo teže da sam mogla da ga vidim. Možda bi mi bilo teže kada bi ga uzela na grudi ili kada bi imala priliku da ga dojim, možda bi mi bilo teže da se rastajem od njega svaki put."

Imao je nezreo jednjak?

"Da, hranio se na sondu 11 meseci. To je bio poseban pakao."

Kako je on reagovao tako mali?

"Ne znam šta da ti kažem, on danas ima četiri godine i kad god mu priđem nosiću nikako ne da. Najteže je bilo njemu, najteže mi je palo kada sam gledala svoje dete i razmišljala da se on nikada neće osloboditi sonde i to što ja svoje dete ne mogu da uzmem normalno. Desilo se dva puta da mu se sonda izvukla i da su mu se pluća napunila vodom, pa smo morali da idemo u bolnicu da ležimo dva tri dana, da se ponovo vrati sonda pa kući, ali hvala Bogu sve je to iza nas."

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Posle Parova sam imao infarkt, psihički sam puk’o, čačkalicama sam crtao obezglavljene anđele“: Nemanja Nikolić svedoči o jezivim posledicama učešća u rijalitiju