0
Poznati reditelj i scenarista Zdravko Šotra preminuo je u 91. godini života, ostaviši iza sebe više od 120 filmova i serija.
Tokom višedecenijske bogate karijere imao je priliku da sarađuje sa gotovo svim našim glumcima, a pre nekoliko godina objavljena je knjiga „Mojih 500 glumaca“, koji su govorili o saradnji sa Šotrom.
PROČITAJTE JOŠ:
Među njima je i Svetlana Ceca Bojković koja je imala samo reči hvale za reditelja.
„Bog mu je podario talenat, marljivost, kreativnost i sve je utkao u svoja dela. Još uvek radi i verujem da će još raditi, jer ne može drugačije. Pošto je tako kreativan, vredan, lep, plav i drag, neka nam još dugo živi, na našu radost. I sad slušajte bombu: „On je naše kulturno dobro“. Izdržite Šotra, izdržite!“
Vojin Ćetković ocenio je da kad glumac počne da radi sa Šotrom stupa u neki vid bračne zajednice, kao da se „kunete na vernost njemu, a i on vama“.
„Ko je prvi put igrao kod Šotre, igraće ceo vek. Bogu hvala, na njegovom hercegovačkom zdravlju i monolitnom stasu, tako da su se mnogi od nas baš naigrali kod njega. Rad s njim je takav da se može sažeti u jednoj rečenici – od mržnje do potpune ljubavi, od šapata do rike. Na snimanjima smo imali uvek žučnih, glasnih rasprava, nekada uvreda, ali i prijateljstva i nežnosti. Znam samo da nikada nije dosadno“, naglasio je Ćetković, prisetivši se jednog snimanja s Ilićem i Đuričkom na kom su sebe proglasili specijalnom glumačkom formacijom za brzo delovanje:
„Mi smo Šotrine foke. Učio me je da sagledam celinu, ono što gledalac vidi, da ne zapinjem u svakoj sceni, šta je emotivni kontinuitet lika, kako da raspodelim svoju snagu. Bio mi je i otac, i brat, i drug, i neprijatelj. Pitali su me da li sam omiljeni glumac Šotre, i nisam imao odgovor, ali jesam da je on moj omiljeni reditelj!“
Sloboda Mićalović stekla je veliku popularnost u njegovom filmu „Zona Zamfirova“, a potom i u seriji „Ranjeni orao“.
„Kad sam se porodila, a deca imala između šest i deset meseci, Šotra me je nazvao i rekao da snima „Nepobedivo srce“. Rekla sam mu da sam na porodiljskom, a on meni: „Ali, srećo, neću ja još dugo, ovo je meni poslednje, nećeš me valjda odbiti“. I, šta ću, spakujem kofere i ostavim decu. U jednom trenutku smo imali snimajuće dane i u Parizu. I imala sam najboljeg vodiča na svetu, hodali smo šest sati po Parizu, bez pauze. Mene je bilo stid da kažem da ne mogu više. Kasnije sam se našla s koleginicom Tamarom Krcunović da mi pokaže Pariz iz drugog ugla. Vraćam se u hotel, zatičem hitnu pomoć, a Šotra je ljut što se ne odmaram, jer sutra snimam. I producenti mi kažu da se hitno izvinem Šotri što sam otišla da se prošetam od 19 do 22 sata. Odem kod njega i on mi kaže: „Ti si majka, moraš da se odmoriš““, ispričala je Mićalović.
Mlađi glumac Ljubomir Bulajić publiku je osvojio upravo u Šotrinim serijama „Nepobedivo srce“, „Šešir profesora Koste Vujića“, kao i „Aleksandar od Jugoslavije“, gde je tumačio naslvnu ulogu.
„Samo me je pitao: „Da li su ti dali tekst?“ Usledio je niz prelepih projekata, koje smo radili zajedno. Zbog uloge u seriji „Šešir profesora Koste Vujića“ vratio me je s crnogorske granice da uzmem tekst. Kasnije je došla „Santa Maria Della Salute“ i potom kruna naše saradnje „Aleksandar od Jugoslavije“ (produkcija United Media, prim.aut.), gde mi je, posle silnih tummbanja, samo sedam dana pre početka snimanja, javio da igram kralja Aleksandra. Šotra je zato za mene filmski otac, on je godinu dana mlađi od mog oca, i verovali ili ne ima neko stariji i od Šotre, pa sam ga oduvek emotivno doživljavao“, iskren je bio Bulajić.
