Životna priča Zdravka Šotre: Od skromnog detinjstva do slave odveo ga je ogroman rad - stvarao je i sa 90 godina

Reditelj i scenarista Zdravko Šotra koji je potpisao preko 120 televizijskih i filmskih ostvarenja velike gledanosti kako na televiziji, tako i u bioskopima, preminuo je noćas u 93. godini.

Ko je bio Zdravko Šotra?

Zdravko Šotra rođen je 14. februara 1933. u Stocu. Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1954. u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Na Televiziji Beograd bio je zaposlen od njenog osnivanja, 1958. do 2001. godine.

Diplomirao je režiji na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Rediteljsku karijeru počinje u Televiziji Beograd, praktično od njenog osnivanja gde je kao asistent Radivoja Lole Đukića radio prvu humorističku seriju "Servisna stanica" još 1959. godine, odnosno tokom sedamesetih godina prošlog veka šou emisiju "Obraz uz obraz" sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem.

Kada se osvrtao na detinjstvo, najviše se sećao rodnih Dubrava.

- Od svega što ću ovde reći, mogu da garantujem samo za nekoliko sledećih činjenica: rođen sam kao sedmo dete Mare i Đorđe Šotre. I čega se prvo sećam? Dubrava, naravno, rodnih Dubrava. To je predeo u trouglu između Stoca, Čapljine i Mostara. Kraj je obrastao niskim hrastom, dubom, kako su govorili naši stari, i otuda Dubrave - govorio je Šotra za Kurir.

- U Dubravama je Trijebanj, u njemu selo Kozice, u Kozicama mahala Dudovine, a u Dudovinama naša dva čardaka, gornji i donji. U prizemlju gornjeg čardaka kuvalo se i obedovalo, a tu se često čula singerica moje majke Mare. Spavali smo svi zajedno u ovećoj sobi na gornjem boju. Roditelji u krevetu, deca na podu, naravno. Donji čardak je malo niže, na donjoj strani nevelikog dvorišta. U prizemlju je đedo držao dućan. Kad njega više nije bilo, otac se vratio iz Metkovića gde je učio mesarski zanat i održavao dućan od dvadeset prve do velike krize. U sobi na gornjem boju spavali su samo gosti. Tu je spavao i „filanc“, to jest finans, činovnik državnog monopola koji strogo kontroliše uzgoj duvana - govorio je čuveni reditelj o svom odrastanju.

Iako nisu bila laka vremena, detinjstvo pamti po lepim stvarima.

- Kažu da sam bio bolešljiv, pa sam kasno prohodao. Sećam se kad je sa Poplata došao đed po majci Mitar i dao mi štap da se pridržavam i napravim prve korake. Sećam se da su me moji stavljali u sepet na tovarnom konju kad bi išli u berbu smokava ili grožđa. O tome da postoji neki svet dalje od naše kuće, zaključivao sam po udaljenim brdima na obzorju - isticao je reditelj.

Karijera sa preko 120 ostvarenja

Karijeru je započeo još kasnih 50-ih godina prošlog veka, a veliki glumci rado su se odazivali njegovom pozivu, pa tako on potpisuje kultna ostvarenja kao što su: Više od igre, Braća po materi, Boj na Kosovu, Gospođa ministarka, Lajanje na zvezde, Zona Zamfirova, Pljačka Trećeg rajha, Ivkova slava, Ranjeni orao, Greh njene majke, Šešir profesora Koste Vujića, Santa Maria della Salute, Aleksandar od Jugoslavije i mnoge druge.

Dobitnik je nagrade Zlatna antena za doprinos TV produkciji 2019. godine. Godine 2024. objavio je knjigu „Mojih 500 glumaca”.

Do 1980. je bio u braku sa Nikicom Marinović sa kojom je dobio sina Marka.