Svet je tražio objašnjenje – Tramp ponudio neizvesnost: Evo šta je rekao o Iranu tokom govora o stanju nacije

Bilo mu je potrebno skoro 90 minuta da se uopšte dotakne te teme, a zatim joj je posvetio svega tri minuta, uglavnom ponavljajući neodređene izjave koje je iznosio prethodnih dana.

Do kraja svog najvažnijeg godišnjeg obraćanja, Tramp nije objasnio zašto je na Bliskom istoku rasporedio najveću američku vojnu silu još od invazije na Irak 2003. godine, pišeNjujork Tajms.

Nejasne poruke i iranska obećanja

Tramp je naveo da Iran „ponovo sledi svoje zlokobne ambicije“ i da je nastavio rad na razvoju nuklearnog oružja nakon američkog bombardovanja njegovih nuklearnih postrojenja prošlog juna.

„Pregovaramo s njima. Žele da postignu dogovor“, rekao je predsednik, ne iznoseći detalje o tome kakav sporazum želi. „Ali nismo čuli te magične reči: ‘Nikada nećemo imati nuklearno oružje’“.

U stvarnosti, Iran je takvo obećanje dao više puta, iako su tokom godina prikupljeni dokazi ukazivali na to da je zemlja povremeno testirala komponente koje bi mogle biti korišćene za izradu nuklearnog oružja.

Uoči Trampovog govora, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči poručio je na društvenim mrežama da Iran „ni pod kakvim okolnostima nikada neće razviti nuklearno oružje“.

Za razliku od Trampa, predsednik Džordž V. Buš je mesecima pre invazije na Irak 2003. godine u nizu govora pokušavao da opravda rat pred američkom i svetskom javnošću.

Ti argumenti su se kasnije pokazali kao netačni, a rat koji je usledio mnogi istoričari smatraju teškom strateškom greškom. Trampovo usputno pominjanje Irana ukazuje na to da nije uložio poseban napor da ubedi javnost da ta zemlja predstavlja pretnju zbog koje bi vredelo rizikovati američke živote.

Opširniji o Venecueli nego o Iranu

Dok je o Iranu govorio kratko, Tramp je bio znatno rečitiji kada je reč o njegovoj poslednjoj velikoj vojnoj intervenciji u Venecueli. Detaljno je opisao akciju Erika Slovera, pilota helikoptera ranjenog tokom januarskog napada čiji je cilj bio hvatanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Tramp je slikovito opisao kako se pilotova krv „slivala po podu“ helikoptera dok je letelica sletala „pod oštrim uglom“.

To je još jedan pokazatelj predsednikove fascinacije američkom vojskom, sopstvenim ovlašćenjima vrhovnog komandanta i utiskom koji, kako veruje, demonstracije sile ostavljaju širom sveta.

Uprkos čestim vojnim intervencijama, suočio se sa vrlo malo kritika među svojim pristalicama, iako pojedini republikanci izražavaju zabrinutost da je previše usmeren na spoljnu politiku. Strani lideri su mu, kako je naveo u utorak, tokom telefonskih razgovora rekli da je napad na Venecuelu bio „veoma impresivan“.

„Svi su gledali. Videli su šta se dogodilo“, zaključio je Tramp.