Desetine FBI dokumenata nedostaju iz Epstinovih fajlova, uključujući intervjue sa ženom koja tvrdi da je Tramp seksualno napao

Spisak dokaza dostavljen advokatima Epstinove saradnice Gislen Maksvel sadrži serijske brojeve za oko 325 FBI zapisa o intervjuima sa svedocima, ali više od 90 tih zapisa, odnosno više od četvrtine liste, izgleda da nije dostupno na sajtu Ministarstva pravde, prema analizi CNN-a.

Među dokumentima koji nedostaju nalaze se tri intervjua u vezi sa ženom koja je agentima rekla da ju je Epstin višestruko zlostavljao počevši od njenog približno 13. rođendana, kao i da ju je Tramp seksualno napao.

Jedan demokratski zakonodavac je u utorak ukazao na dokumenta koja navodno nedostaju kako bi doveo u pitanje obim objave Ministarstva pravde i da li je Trampova administracija poštovala zakon koji nalaže agenciji da objavi svoje fajlove u vezi sa Epstinom, bogatim finansijerom koji je preminuo u saveznom zatvoru 2019. godine dok se suočavao sa optužbama za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.

„Imamo preživelu osobu koja je iznela ozbiljne optužbe protiv predsednika“, rekao je kongresmen Robert Garsija, vodeći demokrata u Odboru za nadzor Predstavničkog doma. „Ali postoji niz dokumenata, i čini se da su to verovatno intervjui koje je FBI sproveo sa preživelom osobom, koji zapravo nedostaju i kojima nemamo pristup.“

Tramp je dosledno negirao bilo kakvu povezanost sa Epstinom u kontekstu krivičnih dela. U saopštenju, Bela kuća je navode protiv Trampa nazvala „lažnim i senzacionalističkim“ i ukazala na raniju izjavu Ministarstva pravde da „neki od dokumenata sadrže neistinite i senzacionalističke tvrdnje protiv predsednika Trampa“.

Detalje o dokumentima koji nedostaju, a odnose se na Trampovu tužiteljku, prethodno su objavili NPR i nezavisni novinar Rodžer Sollenberger.

Portparol Ministarstva pravde negirao je da su bilo kakvi Epstinovi zapisi obrisani i naglasio da ministarstvo postupa u skladu sa zakonom.

„Ništa nismo obrisali i, kao što smo uvek govorili, svi relevantni dokumenti su objavljeni“, rekao je portparol. Dokumenti koji nisu uključeni bili su „duplikati, poverljivi ili deo tekuće savezne istrage“. Nije odgovorio na dodatna pitanja o konkretnim fajlovima.

Moguće je da se neki od dokumenata pomenutih u spisku dokaza u predmetu Maksvel nalaze na drugim mestima u objavljenim fajlovima, ali bez navedenih serijskih brojeva ili sa zacrnjenim brojevima.

Tokom nedelja nakon inicijalne objave, brojni dokumenti su uklanjani i ponovo postavljani na sajt Ministarstva pravde. Prošle nedelje CNN je utvrdio da je nedostajalo još oko desetak izveštaja o intervjuima, ali su oni do utorka popodne ponovo bili dostupni. Jedan od dva spiska dokaza takođe je prošle nedelje bio nedostupan, ali je sada ponovo dostupan. Portparol je naveo da je bio „privremeno uklonjen radi redakcije podataka o žrtvama“.

Nekoliko Epstinovih žrtava izjavilo je da su poslednjih nedelja pretraživale sajt Ministarstva pravde u potrazi za dokumentima koji beleže njihove intervjue sa FBI-jem — ali bez uspeha.

„Svi smo tražili naše izjave žrtava“, rekla je Džes Majkls, koju je Epstin napao kada je imala 22 godine. Prema njenim rečima, jako zacrnjeni i nedostajući izveštaji o intervjuima sugerišu da „ovo Ministarstvo pravde zapravo obmanjuje celu zemlju“.

U više od tri miliona stranica dokumenata koje je Ministarstvo pravde objavilo nalazi se i skup dokumenata koje su savezni tužioci dostavili advokatima Gislen Maksvel uoči njenog suđenja 2021. godine za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.

Ti zapisi uključuju stotine FBI memoranduma poznatih kao „302“ fajlovi, koji dokumentuju intervjue, kao i druge materijale u vezi sa desetinama svedoka, od kojih su neki svedočili na suđenju.

Stručnjaci su izrazili zabrinutost zbog navodno nestalih „302“ dokumenata, jer su oni ključni za razumevanje višegodišnje istrage FBI-ja o Epstinu i Maksvel. Obično „302“ dokumenti navode šta je sagovornik rekao agentima, ali ne uključuju dodatne dokaze ili mišljenja agenata.

„To je najosnovnija i najvažnija cigla u zidu koji postaje istraga“, rekao je Endru Mekejb, bivši zamenik direktora FBI-ja.

Detalji o većini nedostajućih „302“ dokumenata, uključujući identitet ispitanih osoba, uglavnom su zacrnjeni u spiskovima dokaza.

Međutim, izgleda da se neki od nedostajućih intervjua odnose na svedokinju koja je optužila Trampa za seksualni napad.

Žena je 10. jula 2019. godine, nekoliko dana nakon Epstinovog hapšenja, pozvala FBI telefonsku liniju i prijavila da je bila Epstinova žrtva.

Dve nedelje kasnije, agenti su je intervjuisali u kancelariji njenog advokata. Ona je rekla da ju je Epstin više puta zlostavljao u kući u Južnoj Karolini gde je boravio, nakon što je odgovorio na oglas za usluge čuvanja dece. Zlostavljanje je počelo kada je imala oko 13 godina.

Tokom intervjua, kada je agentima pokazala poznatu fotografiju Trampa i Epstina koju joj je poslao prijatelj, njen advokat je rekao da je „zabrinuta zbog uplitanja dodatnih pojedinaca, naročito poznatih, zbog straha od odmazde“.

Spisak dokaza u predmetu Maksvel navodi još tri „302“ dokumenta iz avgusta i oktobra 2019. godine u vezi sa istom žrtvom, kao i tri seta „beleški sa intervjua“. Nijedan od tih dokumenata izgleda nije prisutan u objavljenim fajlovima Ministarstva pravde, iako postoje kopije nekoliko fotografija koje je dostavila FBI-ju i zapisi o komunikaciji sa njenim advokatom.

Garsija je rekao da je, na osnovu nezacrnjenih dokumenata koje je pregledao, ista žena „iznela ozbiljne optužbe protiv predsednika“.

Neki zacrnjeni fajlovi sugerišu dodatne detalje optužbi. U FBI prezentaciji iz 2025. godine, koja navodi „istaknuta imena“ povezana sa Epstinom, navodi se tvrdnja jedne zacrnjene žene da ju je Tramp primorao na oralni seks i udario u glavu nakon što ih je Epstin upoznao. Navodni napad dogodio se između 1983. i 1985. godine.

Drugi dokument navodi da je Trampova tužiteljka imala vezu sa Južnom Karolinom i da je informacija prosleđena lokalnoj kancelariji FBI-ja radi intervjua.

Tužba protiv Epstinove zaostavštine takođe uključuje žrtvu čiji biografski podaci odgovaraju tvrdnjama koje je žena iznela u FBI intervjuu. Jedna od tužiteljki, označena kao „Džejn Dou 4“, opisuje kako ju je Epstin zlostavljao u Južnoj Karolini nakon što je ponudila usluge čuvanja dece. Njeni advokati naveli su da ju je Epstin tri ili četiri puta prevezao u Njujork i „dovodio na intimna okupljanja sa drugim istaknutim, bogatim muškarcima“ koji su je seksualno napali.

Jedan od tih „istaknutih muškaraca“ primorao ju je na oralni seks, ošamario i silovao, navodi se u tužbi. U tom delu tužbe ne navodi se ime tog muškarca niti drugih osoba koje su je navodno zlostavljale.

Prema sudskom zapisu iz maja 2021. godine, žena je proglašena „nepodobnom za naknadu“ u okviru Programa za obeštećenje Epstinovih žrtava. Nije jasno zbog čega. Ona je u decembru 2021. godine dobrovoljno povukla tužbu, a njen advokat je prošlog meseca izjavio za novine The Post and Courier da je dobila finansijsku nagodbu od zaostavštine. Advokat je odbio da komentariše za CNN.

Nije jasno šta se dogodilo sa FBI istragom njenih tvrdnji. U jednom mejlu između agenata prošlog leta navodi se da je „jedna identifikovana žrtva tvrdila da ju je Tramp zlostavljao, ali je na kraju odbila saradnju“, iako nije precizirano da li je reč o istoj osobi kao „Džejn Dou 4“.

Najmanje jedna Epstinova žrtva požalila se sudu da Ministarstvo pravde nije ispunilo obavezu potpune transparentnosti i odgovornosti prilikom objave fajlova.

Žrtva, Hejli Robson, prošlog meseca je pisala saveznom sudiji pitajući zašto izveštaji o intervjuima sa žrtvama i druga dokumenta nisu objavljeni uz zacrnjena imena žrtava.

„Kao preživele, ovaj propust nije samo proceduralan — on je duboko ličan“, napisala je Robson. „Kontinuirano nepoštovanje obaveza produžava istu tajnovitost koja je omogućila da se ovi zločini godinama nastavljaju bez kontrole.“