Represija za neistomišljenike, blagonaklonost za batinaše: Kako izgleda selektivna pravda u Srbiji

Maletić je ispričala da joj je policija pre nekoliko dana došla na vrata porodičnog stana i saopštila da je uhapšena po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Pre godinu dana dobila je otkaz nakon što je, radeći svoj posao, došla isuviše blizu privatnog fonda „Vista Rika“, čiju su vlasnici osobe bliske režimu, a prethodile su joj i otvorene pretnje.

„Sve vreme su se kretali za mnom po stanu, uz obrazloženje da ni u toalet ne smeju da me puste bez nadzora. Nakon što sam se spremila, brutalno su me vezali lisicima, a potom rekli da moraju da me slikaju. Verujem da su te lisice služile da komšiluk vidi kako me odvode“, ispričala je Maletićeva. Navela je da je potom odvedena u UKP, a zatim u Palatu pravde, gde joj je saopšten povod privođenja.

„Tužilac koji je trebalo da me sasluša rekao je da će moj predmet biti prosleđen JTOK, a da sam ja u tom trenutku slobodna. Ispostavilo se pak da nisam“, kazala je ona, dodajući da je uprkos tome završila u ćeliji još dva sata, dok njen advokat nije pribavio rešenje suda. Jedan od čuvara podrugljivo joj je poručio: „Niste vi nikava moja koleginica“, a Maletić je bila zaprepašćena i izjavom tužioca da „nije loše da i oni pojedinci koji su sa druge strane, malo odu u pritvor da vide kako je to“.

Štimcu produžena mera zabrane prisustvovanja javnim skupovima

Maletić je privođena zbog obavljanja svog posla, a mnogi kritičari režima i oni koji koji podržavaju studente i njihovu borbu koju su otpočeli nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, pretrpeli su pritiske upravo zbog toga. Tako je našem sportisti Vladimiru Štimcu produžena mera zabare prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanja određenih mesta, odnosno posećivanje svih javnih skupova i prijavljenih i neprijavljenih. Njemu je ova mera određena 14. novembra prošle godine, a sada mu je i prošdužena.

Košarkaš je osumnjičen da je 2. novembra pred okupljenim građanima, koji su ga snimali i to kasnije objavljivali na društvenim mrežama, "pozivao građane da dođu pred Dom Narodne skupštine, sve vreme psovao pripadnike policije i učesnike drugog skupa, pokušavajući da napravi emotivni naboj kod građana, uz tvrdnje da policija napada Dijanu Hrku, majku mladića koji je poginuo 1. novembra 2024. godine prilikom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a koja štrajkuje glađu".

Navedeno je, kako je tada sapštilo VJT u Beogradu, dovelo do okupljanja građana ispred Doma Narodne skupštine, koji su motivisani pozivima Vladimira Štimca napadali policijske službenike i učesnke drugog skupa, gađajući ih pirotehničkim sredstvima, staklenim flašama i kamenjem, usled čega je jedan policijski službenik zadobio tešku telesnu povredu u predelu potkolenice.

Takođe, profesor i pokrajinski poslanik Radivoje Jovović, priveden je 19. avgusta tokom blokade novosadskog suda, kada je pokušao da prođe do četvrtog ulaza u zgradu suda. Na teret mu se stavlja napad na službeno lice i ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti tokom, kako je naglasio, nenasilnog protesta ispred suda u Novom Sadu.

Zajedno sa aktivistkinjom Isidorom Celeketić proveo je deset dana u pritvoru Okružnog zatvora na Klisi, nakon čega mu je određen kućni pritvor, koji je više puta produžavan i pooštravan.

Profesor Jovović istakao je ranije za Novu da mu preti višegodišnja zatvorska kazna, kao i da se protiv njega vodi više postupaka koje vidi kao deo političke represije.

„Preti mi kazna od nekoliko godina zatvora i sve to doživljavam kao političku igru zastrašivanja. U redu je imati strah, ali je važno da ga prevaziđemo. Ja nisam napao službeno lice – službeno lice je napalo mene. U pitanju je policijski narednik i jedva čekam to famozno suočavanje“, rekao je.

Kako je naveo, policajac ih je vređao i govorio da „nisu ljudi“, a zatim prešao na fizičko nasilje.

Dodao je i da je isto službeno lice nedavno došlo na ročište u kancelariju suda, gde je odbilo da se razoruža i, kako tvrdi, konstantno nameštalo pištolj koji mu je bio za pojasom.

Ipak, zakoni ne važe za sve, a i ako važe, kratkog su daha. Tako su četvorica mladića koja su napala studente u Novom Sadu u noći između 27. i 28. januara prošle godine, kada je devojci sa Medicinskog fakulteta slomljena vilica, za ovakvo delo proveli neko vreme u pritvoru, ali ubrzo nakon početka suđenja predsednik Republike Srbije ih je pomilovao i na taj način oslobodio krivice. Osim toga, njima je Srpska narodna stranka (SNS) dodelila i titulu "heroja".

Otkazi i pritisak na porodicu i zaposlene

Autoprevoznici Milomir Jaćimović i njegov sin hapšeni su i puštani na slobodu, a njihova vozila koja su koristili za prevoz studenata i građana na proteste više puta su im oduzimana. Sličan pritisak doživljava i Rober Vaš, bivši vozač autobusa, koji je odbio da vozi pristalice Srpske napredne stranke na miting, a protiv koga je pokrenut sudski postupak. Vaš je, zbog pretnji i straha za bezbednost, morao da promeni adresu stanovanja.

Zaposleni u državnim firmama i fakultetima koji nisu podržavali režim takođe su dobijali otkaze ili trpeli druge sankcije. Profesorka Jelena Kleut, koja je pružala podršku studentskim protestima u Novom Sadu, neosnovano je smenjena sa Filozofskog fakulteta, dok je predsednik Srbije njen slučaj komentarisao rečima: „To je odluka profesora, nema to mnogo veze sa državom“.

Napadi na studente i novinare

Od početka protesta, studenti su više puta napadani i hapšeni, trpeli su pretnje i fizičke napade, uključujući i slučajeve teških povreda. Predsednik Srbije je u januaru 2025. godine pomilovao 13 uhapšenih kao deo jednog od studentskih zahteva. S druge strane, za počinioce nasilja nad studentima, pomilovanja su počela od pomenutih "SNS heroja", preko devojke koja je pregazila studentkinju na Novom Beogradu, a još se razmatra da li će pomilovati Gorskog Matovića koji je osumnjičen za napad na studente u Novom Sadu 16. februara ove godine.

Napadi na novinare, poput incidenta kod Ćacilenda, uglavnom nisu procesuirani, dok je Vladan Sretenović, koji je napao ekipu N1, pušten na slobodu, a optužen je samo za „sprečavanje štampanja i emitovanja programa“.

Dok studenti i građani protestuju za pravnu državu i bolje sutra, vlast primenjuje selektivnu pravdu: hapsi i ucenjuje kritičare, dok batinaši i podobni ostaju neokrznuti.