"Dok je Šaban bio živ, njegova porodica...": Pevač kog je Šaulić proslavio otkrio šta se dešavalo u domu legende i kakav je odnos imao sa Gocom

Habibović se prisetio prvih muzičkih koraka kada je iz rodne Crne Gore došao u Srbiju i objavio tri albuma. Iako je karijera išla uzlaznom putanjom, ključni trenutak dogodio se zahvaljujući jednom od najvećih imena narodne muzike.

Naime, posebno mesto u njegovoj priči zauzima legendarni pevač Šaban Šaulić, čije je mišljenje, kako ističe Habibović, imalo ogromnu težinu.

Šta se desilo nakon povratka kući, nakon cele te priče?

"Moji su meni uvek praštali sve ma ne znam šta da uradim. Kritika je uvek bila sa tatine strane, ozbiljna. Nikad ruku nije podigao na mene. Majka nikad, nikad ružnu reč nije rekla. Da mi je rekla: ‘Sram te bilo, šta radiš.’ Barem to da mi je rekla, jer to bi mi bila najveća uvreda. Otac ko otac, mi smo muškarci, ali majka je za mene nešto posebno. Ne bih da otkrivam neke stvari. Rano mi je još za to, realno. I ovo što sam pričao, nigde nisam rekao, ne kajem se što pričam o tome, ali želim svoju karijeru da vodim sa pesmom. Ja sam izvučen iz pakla, Bog je me izvukao. Dužnost mi je da danas pomognem drugim ljudima."

Kako je onda došlo do komunikacije sa Šabanom Šaulićem? Rekao je da ste njegov naslednik, pevali ste na njegovim poslednjem koncert u beogradskoj areni.

"Poslednji koncerti su bili u beogradskoj areni i u Bugarskoj... Kada me je najavio u toj emisiji na DM televiziji i rekao 'jedan od mojih naslednika', ja nisam shvatio tu težinu, jedva sam čekao da se emisija završi i da odem. On se mnogo naljutio na mene, a onda kad sam mu sve ispričao šta mi se sve izdešavalo počeo je da se smeje i rekao mi je: 'Ni ja nisam bio bolji, ali posao ne sme da trpi, ni ljudi koji stoje iza tebe. Nemoj to više nikada da dozvoliš.' Samo sam ga pogledao i zapamtio sam te reči. Ponovo smo počeli da sarađujemo, radili smo zajedno. Ja sam danas kao on, oprostim. Počeli smo da se družimo, ne zbog interesa, da sam hteo interes napravio ih revoluciju, društvene mreže, novine, ime - mogao sam da iskoristim sve, ali nisam. Volim tu porodicu, on je za mene uradio nešto što nije ni za koga, a ja to cenim.

"Što se tiče koncerta u Beogradu. Tada sam živeo u Beču, zvoni mi telefon i kaže: ‘Gde se ti šunjaš, bre mali?’ Ja sam se presekao, on mi kaže da dođem. U to vreme sam pio, mi sednemo u kafanu, a on i kad je bio pijan znao je šta priča. Rekao mi da ne kažem nikoga da ću biti njegov gost u areni u Beogradu. Ja sam ga poljubio, i razmišljam 'šta me sve snađe u životu'. A plašio sam se Goce, njegove supruge. Žena je, bre, zmaj. Vodila je posao. Nikad sa ženom nisam imao nikakvu komunikaciju, a slušaš svašta. Vodila je organizaciju oko Šabana, znaš kakva je to ozbivnost i kakva je to porodica? Dok je Šaban bio živ oni se nisu eksponirali koliko bi drugi to radili. To je jedna normalna porodica.“

„I da se vratim na priču, završili smo taj prvi koncert i kaže on mene: ‘Imam dve, tri pesme za tebe ako hoćeš da ih uzmeš.' Ja onda razmišljam u sebi - šta ja da radim, kako da mu se odužim? Šta je sve uradio za mene, prvo, ne postoji cena. To je pod broj jedan. Ja moram s nečim da mu se odužim. Taj čovek stoji iza mene. Kažem ja njemu da ću uzeti pesme i pitam ga koliko para koštaju. Njemu je bilo neprijatno i rekao mi je cena koja je tolika bila mala, ja sam mislio da će da lupi neku cenu, a ja sam morao da prihvatim, da mu vratim poštovanje. On mi kaže cenu još mi kaže, 'Ako ti je mnogo', ja reko 'Daj Šale'. On je najviše para trošio na žurke, pravili smo svaki ponedeljak i utorak žurke. Tačnije, počnemo u ponedeljak i završimo u sredu, odmorimo u četvrtak i onda petak, subotu i nedelju radimo. Nedelju se vratimo, ponedeljak preko dana odmorimo, i onda uveče krene žurka. To je trajalo neke četiri godine pre njegove smrti. Pevala nam je Bojana Barjaktarević, bila je tu i Marina Stankić, nju je voleo. I da skratim priču, jedno jutro kaže on meni da idemo kod njega, ja reko nema šanse da odemo kod Goce. On otvara vrata, a ja iza njega ovako. Goca otvara vrata, ljubi ga, grli ga. Kaže mi: ‘Jesam ti rekao’, kao on je gazda sad, znaš, nema problema. Ja rekoh: 'Gordana, dobro jutro, izvinite, meni neprijatno, a ona kaže: 'Sine, pa ja sam navikla', e onda mi je laknulo."

„E, u Bugarskoj kad je bio koncert, kad me najavi svojim naslednikom, tek onda sam shvatio težinu. Bio sam nemaran za svoju karijeru, nisam mislio na sebe, bio sam predebeo, nisam toliko urgirao za pesme, držao sam se ovamo gde radim, nisam shvatio da ljudi žele da budeš prezentan pred publikom. Da se publika širi."