Vučićev sistem je dvoličan, ocenjuje za DW Mihael Galer, poslanik nemačke CDU u Evropskom parlamentu. Na jednoj strani, kaže, predsednik Srbije formira telo čiji je zadatak ubrzavanje pregovora sa Evropskom unijom, a na drugoj istovremeno vrši pritisak na mirne demonstrante, pravosuđe i slobodne medije:

„To je klasično Janusovo lice. Nama se pokazuje lepo lice i govore nam da je Srbija na putu u EU, da se sprovode reforme i ispunjavaju preduslovi – a kod kuće se koristi represija. Mediji koji su mu (Vučiću, prim.red.) naklonjeni, raspiruju antievropsko raspoloženje. Dakle, ne radi to on sam, tu postoji podela posla.“

„Ljudi imaju osećaj da se tu nešto mulja“

CDU-ovac Galer, jedan od najglasnijih kritičara aktuelne vlasti u Srbiji u redovima Evropske narodna partije (EPP), tokom nedavno održanog kongresa nemačkih konzervativaca u Štutgartu, za DW je naglasio da Beograd mora da se odluči gde želi da pripada:

„Ili će se posećivati gospodin Maduru, kao gospođa Brnabić, ili ćete kao gospodin Vulin položiti venac na Staljinovom grobu – to jednostavno nije to. Osim toga, mora se u potpunosti razjasniti šta se dogodilo u Novom Sadu. A ljudi imaju osećaj da se tu nešto mulja.“

Zbog te sumnje, ali i represije vlasti prema pobunjenom (mirnom) delu srpskog društva, EPP je u jesen prošle godine pokrenula postupak interne provere rada Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) – partije koja je pridruženi član evropskih narodnjaka.

Kako je na kongresu CDU potvrđeno za DW iz više izvora, taj postupak bi uskoro trebalo da bude okončan. EPP planira da održi još najmanje jednu sednicu na kojoj će se saslušati relevantni akteri i čuti procene određenih organizacija. Mihael Galer je učestvovao na svim dosadašnjim sastancima.

O detaljima postupka koji još traje ne može da govori javno, ali za DW kaže da će EPP „u prvoj polovini ove godine morati o tome da donese zaključak“. I dodaje: „Nedavno je u Beogradu bila delegacija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, i kolege koje su bile na licu mesta kažu da je njihova percepcija relativno negativna. To će sigurno uticati na ishod postupka.“

Galer je dugogodišnji poslanik CDU u parlamentu Evropske unije i naglašava da EPP „ne može više da odugovlači s donošenjem odluke“. Ujedno podseća: „Mi smo pre nekoliko godina u Evropskoj narodnoj partiji imali takođe jednu stranku iz Srbije – to je bila stranka gospodina Koštunice, koju smo onda izbacili, i to zbog manjih prekršaja (od SNS-a, prim.red).“

Studenti su „prilično raznolika grupa“

Tilman Kuban, poslanik CDU u Bundestagu, u intervjuu za DW poslao je jasnu poruku SNS-ovom rukovodstvu i predsedniku Vučiću: „Ko želi da bude deo našeg kluba u EPP, mora da ispuni određene preduslove. To smo jasno rekli našim prijateljima u Srbiji. Ja se u svakom slučaju nadam i za zemlju, ali i za ljude u Srbiji, da će u tome i uspeti.“

Mihael Galer je, međutim, skeptičan: „Reči i dela moraju da se podudaraju. Što se tiče aktuelne vlade u Srbiji, odnosno aktuelne pravne situacije i demokratskih standarda, to prema mom mišljenju nažalost nije slučaj.“

A što se studentskog pokreta u Srbiji tiče, taj član CDU-a ocenjuje da se radi o „prilično raznolikoj grupi“ po pitanju njihovih političkih stavova:

„Među njima ima i onih koji žele više Evrope i koji žele prema Evropi. Ali ima i onih koji kritikuju Vučića zbog toga što nije dovoljno oštar po pitanju Kosova i smatraju da bi trebalo da bude još više prijateljski nastrojen prema Moskvi. Tu moramo jasno da pravimo razliku.“

Elmar Brok, bivši predsednik Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu, osvrnuo se na ideju o ulasku novih članica u EU, ali bez prava veta. Za DW kaže da bi to stvarno mogla da bude ozbiljna ideja koja bi omogućila proširenje Unije. I to, kaže funkcionalne EU:

„Prihvatiti deset novih članica i onda s 37 zemalja biti u situaciji da niste sposobni da delujete – to nije rešenje, to niko ne želi. Najbolje rešenje bi, po meni, bilo ukidanje prava veta za sve članice – kako se ne bi pravila razlika između starih i novih članica.“

To je stara debata, kaže Mihael Galer, koji se seća i vremena u kojima su neki državnici sa Balkana poručivali Briselu: „Ne treba mi komesar, ne treba mi ni pravo veta, treba mi samo članstvo u EU“.

„Debata koju mi vodimo unutar EU vezana je uz većinsko donošenje odluka u oblastima spoljne ili bezbednosne politike. Moguće je da se tu poklapaju naši i interesi zemalja Balkana. Da nove članicu kažu da žele da budu za stolom, da žele da glasaju, ali da ne žele pravo veta. Moguće je i da stare članice priključe toj ideji. Ali s obzirom na to da je i po tom pitanju potrebno jednoglasno doneti odluku unutar EU, ja mislim da do toga nažalost neće doći“, ocenio je Galer za DW.

„Lajt članstvo“ u Evropskoj uniji

Tilman Kuban napominje da postoji dosta različita situacija u zemljama Zapadnog Balkana, Ukrajine ili Moldavije u pogledu tempa ispunjenja kriterijuma za ulazak u EU, i da bi trebalo razmisliti o alternativnim modelima pristupanja Uniji:

„Ako mi želimo te zemlje tešnje da vežemo uz EU, pogotovo iz geostrateških razloga, moramo eventualno da razmislimo i o nekoj vrsti ’lajt članstva’ za one zemlje koje nisu blizu EU. Dakle o članstvu s manje prava, ali i sa manje obveza. Ja jesam pristalica te ideje, zato što mislim da se zemljama Zapadnog Balkana konačno mora ponuditi EU-perspektivu.“

Poslanik CDU u Bundestagu Kuban kaže da ipak ni to „lajt članstvo“ ne dolazi besplatno i da postoje stvari koje se moraju ispuniti: „To su stvari koje su sama srž Evropske unije – od vladavine prava i slobode mišljenja, slobode medija do antikorupcije i funkcionalne državne uprave, na koju investitori i preduzeća mogu da se oslone. To važi i za Srbiju, kao i za sve druge zemlje.“

A o tome je, kako za DW kaže Kuban, nemački kancelar Fridrih Merc, takođe iz redova CDU, i razgovarao sa Aleksandrom Vučićem: „Kancelar mu je jasno rekao da su vrata otvorena za sve zemlje Zapadnog Balkana, a posebno za Srbiju kao najveću i ekonomski najjaču zemlju regiona. Ali kroz ta vrata treba proći. Naš je zadatak da ta vrata držimo otvorenim. A hoće li ljudi u Srbiji ili vlada Srbije proći kroz ta vrata – to je njihova odluka.“

Pozicija CDU u pogledu Zapadnog Balkana je jasna, ponavlja Kuban: „Mi imamo zajedničke interese, mi želimo geostrateški da sarađujemo i nije nam u interesu da na Zapadnom Balkanu postoje države kojima se možda upravlja iz Kine ili Rusije. Mi želimo da im pokažemo put u smeru Evropske unije. Ali to je onda odluka ljudi na licu mesta – oni bi trebalo da odluče kojim putem žele da krenu.“

Vučić mogao da „uđe u istoriju“

Da li je predsednik Vučić shvatio tu poruku i da li je spreman da zakorači kroz vrata o kojima govori CDU-ovac Kuban? Elmar Brok, koji je u jednom ranijem intervjuu za DW rekao da Vučić svojom politikom nanosi štetu sopstvenoj zemlji, mišljenja je da ulazak u EU nije prioritet predsednika Srbije:

„On želi da zadrži vlast, a opozicija nema nikakvih šansi. Delimično je opozicija za to i sama kriva, jer se ne ujedinjuje. Problem je pokušaj trajnog osiguravanja vlasti. Takve zemlje nisu ni demokratske, a nema ni vladavine prava.“

„Ja sam u kontaktu s Vučićem. On bi morao da bude spreman da služi interesima svoje zemlje, odnosno da omogući napredak u samoj Srbiji, kako bi svoju zemlju odveo u EU. Time bi ušao u istoriju. Njegova ambicija bi trebalo da bude promena Srbije na bolje, a ne njegov mandat“, poručio je Brok u intervjuu za DW.