Osim njega, poznati par je dobio i sina Luku.
Elena Karaman objavila je na Instagramu da se navršilo 14 godina od smrti njenog sina Andreja, koga je dobila u braku sa fudbalerom Peđom Mijatovićem.
Sin dizajnerke i fudbalera bio je rođen sa celebralnom paralizom, a onda je oboleo od hidrocefalitisa.
PROČITAJTE JOŠ:
Bol ne jenjava, a Elena je objavila fotografiju iz doma na kojoj se vidi uramljena slika malog Andreja, pored koje je stajala upaljena sveća.
„Neka ti vetar uvek širi krila, neka ti sunce isijava toplotu na lice, neka ti kiša pada nežno po poljima, neka te boginja drži u svojoj ruci“, napisala je Elena.
Podsetimo, Elena se za Peđu udala sa samo 19 godina, a ubrzo su zajednički život nastavili u Valensiji gde je Peđa tada imao angažman.
Međutim, i pored ogromnog bogatstva, Elena je osećala ogromnu nostalgiju zbog koje joj Valensija nije ostala u lepom sećanju.
„Najmračniji period mog života je period Valensije. Prva asocijacija je samoća, a potom tuga. Užasno sam patila za Beogradom, nedostajao mi je onaj osećaj sigurnosti i bezbrižnosti koji mi moj grad uvek nudi. Nedostajale su mi mnoge stvari, od jutarnjeg kafenisanja do mirisa rascvetalog kestenja koji je dopirao direktno sa ulice Kneza Miloša i šunjao mi se po stanu s proleća. U Valensiji sam imala svog frizera, svog pedijatra, svog kozmetičara, svoje juvelire… a kad malo bolje razmislim, osim Luke i Peđe nisam imala ništa. Sve u svemu, ne znam koji mi je ćošak Valensije odvratniji. Tu sam, ubrzo po dolasku, ostala trudna sa drugim detetom i kao svaka dokona žena pomislila da će bavljenje još jednim detetom rešiti sve moje probleme. Šta su problemi, shvatila sam tek nekoliko meseci kasnije“, rekla je svojevremeno Elena u intervjuu za magazin „Dama“.
Elena je tada objasnila kako je došlo do komplikacija koje su uzrokovale njegovo oboljenje. Ipak, ona je morala da prihvati okolnosti i nauči da živi sa tim.
„Od samog Andreinog rođenja sam primetila da nešto nije u redu, i kasnije da hidrocefalus nije njegov osnovni problem. Dete koje je hipertonično, koje nema instikt za sisanje, hrani se najmanje sat i po. Pri ruci sam uvek imala sondu za koju su mi objasnili kako se stavlja, kroz nosić u želudac. U bolnici su rekli da on može da živi sa nama jedino ako ne prestane da dobija na težini. Činila sam sve da se tamo ne vrati, naučila nekako da ga hranim i čak da mu radim terapije, misleći u svoj svojoj histeriji da to niko bolje od mene neće uraditi. Lekari su nam govorili da moramo da se priviknemo i da je to krst koji ćemo ubuduće nositi na čelu. Bile su potrebne godine da svoj krst premestim na neki drugi deo mog tela i da shvatim da ako je, potpuno van svih moći prirode, Boga, kosmosa, religije – u startu uništen jedan ljudski život, da treba spasiti preostala tri“, dodala je tada.
Zbog cele situacije imala je probleme sa depresijom, a nakon što je usledio razvod vratila se u Beograd. Njen pokojni sin Andrea ostao je u Valensiji gde mu je bila omogućena potpuna nega.
„Peđa je, očito, imao svoju unutrašnju bitku, ali nije voleo da se o našem problemu govori. Kao da ćutanje donosi olakšanje. On je ipak imao posao, karijeru, ljude oko njega koji su mu se divili. Postajao je mega zvezda. Kada se nešto slično ljudima desi, oni se ili još više zbliže i sjedine, ili se raziđu. Mi smo se razišli, bez ružnih reči, suza, prebacivanja. Lekari su primetili da je moje stanje prilično ozbiljno i da se moja bolest ne može nazvati depresijom. Luka me je stalno pitao zašto plačem. Bilo je momenata kada sam mislila da ću umreti od tuge. Tuga, sati i sati ništavila i praznine, depresija, patnja… Ništa nije moglo da promeni tok bolesti mog deteta. Međutim, Svevišnji nas očito ne stavlja na iskušenja veća od onih koje možemo podneti, pa sam se nekako, uz pomoć lekara i Luleta, moju zvezdu vodilju, uhvatila u koštac sa definisanjem problema. Zapravo prihvatanjem činjeničnog stanja“, pričala je tada ćerka Verice Rakočević čiji je bolesni sin živeo u Valensiji kod prijatelja koji su izgubili sina u sedamnaestoj godini.
BONUS VIDEO: TOP 5 glumica koje su uspele u inostranstvu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar