0
Glumac Miloš Timotijević govorio je o mladosti, porodičnom okruženju, ali i karijeri, pristupu poslu i umetnosti, kao i drugim interesovanjima pored glume.
Miloš Timotijević ispričao je da je njegov otac, koji je po zanimanju bio modni fotograf, umnogome uticao na to kojom profesijom će se baviti.
PROČITAJTE JOŠ:
„Verujem da je uticao, kada ste od prvog meseca rođenja ispred objektiva verovatno to nekako utiče na vas. Ja sam ispred očevog objektiva proveo bukvalno 40 godina. Otac je svojim savetima i fotoaparatom uticao na moju odluku. On je taj koji mi je prvi rekao: ‘Pa, možda bi trebalo da se baviš glumom, to je nešto u čemu bi ti bio dobar.’ Strepeo je, upravo zato što me je on gurnuo u tu priču, da li ću uspeti“, ispričao je glumac i istakao da mu smeta što se na glumce gleda kao na zabavljače:
„Umetnost je uvek bila neka strast prema istini i životu. Umetnost me je vodila ka tome da objedinjujem istinu i u životu. Oduvek sam voleo i muziku i film, a pozorište sam kasnije otkrio. Sve sam to kanalisao kroz ovaj poziv, mislim da film i pozorište objedinjavaju gomilu umetnosti. Gluma je dosta zanimljiva disciplina u celoj toj priči, prilično nedefinisana i na nas još uvek gledaju kao na zabavljače, a ne umetnike. Kako godine prolaze, ja sam svakako ubeđen da nisam promašio profesiju.“
„Svaki umetnik, kao i svaki pravi čovek se preispituje svakog dana oko svojih izbora. Svaki put kada radim neki posao se preispitujem da li je to prava stvar. Nikada nisam prestao da se preispitujem i možda je u tome ključ“, rekao je Timotijević, pa je otkrio koja je njegova druga ljubav pored glume:
„Oduvek sam voleo da slikam. Tanka je linija bila da li ću probati na Fakultetu dramskih umetnosti ili likovnih. Obožavam muziku, ali nisam nešto preterano talentovan i to je neka moja najveća žal. Takođe mi je žal što se nisam bavio i slikarstvom. Ali, za to nije nikad kasno, dan danas se bavim na nekom amaterskom nivou.“
Glumac je objasnio kako ga je svaka uloga promenila, makar to bilo i minimalno, te da je dug proces vratiti se u prvobitno stanje.
„Ostaje mukotrpan povratak u svoje ja jer vas svaka uloga na neki način promeni, ako ne psihički onda fizički. Ostaju ožiljci, da li na duši ili na telu. Nikada nisam uspeo do kraja da se vratim posle neke uloge u svoje ja pre te uloge. To je ono što je zanimljivo kod našeg posla“, rekao Miloš u razgovoru za crnogorsku televiziju „E“, prenosi „Blic„, i otkrio kako reaguje na negativne komentare i kritike:
„Nosim se, u tom nekom prvom udaru vas zaboli i povredi vas, a u drugom kada to splasne, shvatite ko je ta osoba koja vam to šalje. Nije bitno šta vam se kaže, već ko vam kaže negativan komentar. Ne postoji veći kritičar mog rada od mene samog. Tačno znam kada sam nešto dobro uradio ili kada sam mogao bolje. Retko kad mislim da nisam mogao nešto bolje.“
Publika je za glumca veoma bitan faktor, ali joj se uprkos tome ne daje na dlanu:
„Svestan sam da bez publike ne postojimo, samim tim je publika nešto što uvažavam i poštujem. Privatan život čuvam ozbiljno jer smatram da se zato i zove privatan život. Nikada nisam odbio da se slika sa nekim i uvek sam saslušao bilo koga ko je imao bilo šta da mi kaže. Publiku treba poštovati jer ako poštujete publiku i ona će poštovati vas. Prvenstveno ovo radimo, ne zbog svog samozadovoljenja već da bismo to podelili upravo sa publikom.“
BONUS VIDEO: Miloš Timotijević o sadizmu Mike Aleksića
