0
Jedan od trenutno najpopularnijih muških izvođača na našim prostorima, Emir Đulović nedavno je izdao četiri nove pesme koje su naišle na velike ovacije publike, a za kratko vreme dostigle su milionske pregleda na javnim platformama.
Dvadeset godina je prošlo otkako je kao šesnaestogodišnjak pobegao iz škole da bi otišao na audiciju za jedno muzičko takmičenje, a danas iza sebe ima šest albuma, turneje po svetu i hitove koje zna ceo region. Iako je estrada često nemilosrdna, Emir Đulović se nije odrekao svojih principa – ni kad je bilo najteže.
U iskrenom intervjuu u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, pevač govori o počecima, veri, hitovima, saradnji sa velikim imenima i zašto nikada nije pristao na kompromise koji bi ga udaljili od sebe samog.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Od 2004. godine si deo muzičke industrije, kako bi opisao ovih 20 godina karijere?
„Mnogo godina je iza mene, šest albuma sam izdao. Trudio sam se da gazim pošteno, snimao sam pesme, radio, čekao svoj momenat, upoznavao ljude i saradnike. Najlepši momenat kad vratim sećanja je stvaranje tih albuma, druženje sa saradnicima sa kojima delim radost i uspeh. Bogat si koliko imaš prijatelja iza sebe. U ovom našem poslu moraš biti oprezan i pametan, kažu mi da ne idem srcem, a kako drugačije da idem?“
Jesi pogrešio kada si išao srcem?
„Nisam nikada u životu, svaki moj korak je bio iskren. U svakom čoveku tražim ono najbolje. Gledam da idealizujem svakoga, idelanost je sam dragi Bog, ali gledam ono najbolje u ljudima. Ne mogu da se zamaram spletkama, gubim vreme na te stvari. Život je suviše kratak, da bi ga trošili na to…“
Kako si 20 godina uspeo da držiš fokus na lepim stvarima s obzirom da si na estradi koja je veoma burna…
„Okruženjem. Sam sam birao put, niko nije mogao da utiče na mene, u startu sam znao šta želim, a šta ne. Taj cilj sam zadao sebi kad sam odlučio da se bavim ovim poslom. 2004. godine kad se završilo takmičenje u kom sam pobedio, tada sam imao 16 godina i tada sam sebi rekao da ne želim uspeh preko tuđe nesreće.“
Bio si jako mlad tada, 16 godina…
„Tada se većalo da li smem da se takmičim jer sam bio maloletan, ali me publika nije dala, puno su glasali. To je taj momenat, mi možemo bilo šta u životu da gradimo, ali kada te ljudi biraju, kada te narod hoće, to ide dobro.“
Govorimo o takmičenju OBN Folk Talents, kako je to izgledalo?
„Nedavno sam govorio o tome da sam morao da pobegnem iz škole da bih išao na takmičenje. Imao sam nastavu, pa sam pobegao da bih stigao i na audiciju. Bio sam 700 i neki kandidat, bio je neki problem sa brojevima, ali sam tamo sreo jednog čoveka koji poštuje moje roditelje i zna da smo muzička porodica, pa mi je obezbedio broj. Sećam se da je to bio jako težak period, pogotovo za mene u tim godinama. Bio je jedan tim ljudi koji nam je tražio mnogo toga da bi samo mogli da izađemo pred kamere, samo to edukovanje kroz celi period tokom takmičenja koje je trajalo godinu dana… Znam da je na pola naše sezone počela prva sezona ‘Zvezde Granda’.“
Pevao si Šabanovu pesmu na toj audiciji, zašto si izabrao tešku pesmu?
„U momentu kad izlazim na audiciju se pojavljuje moj amidža, pita me šta ću da pevam, ja kažem ‘Lepi dani mog detinjstva’ i ‘Kraj tanana šaldrvana’ i on mi kaže ‘kakvi Haldrvani, pevaj tu Šabanovu pesmu da pokažeš mogućnosti, a drugu pevaj za publiku onu arapsku što stalno pevaš’, tako je i bilo, druga pesma je bila ‘Habibi’. Inače, znam arapsko pismo i čitam Kuran. Generalno mi idu dobro strani jezici. Na toj audiciji, čim sam krenuo da pevam tu pesmu ‘Habibi’ ostavio sam utisak i izdvojio se, gde god da smo išli na turneju sam pevao taj hit, čak su me u početku karijere zvali Habibi… U finalu tog takmičenja sam dobio pesmu, a nakon toga sam snimio i prvi album. Išao sam u školu još uvek, pa posle časova sam išao u Sarajevo u muzički studio, imao sam momente da sam pravo iz studija išao u školu sutradan jer nisam imao vremena da odem kući…“
Ko je vodio tvoju karijeru tada, bio si jako mlad, jesi imao producente?
„Nazif Gljiva mi je bio producent, on je čovek koji je mega giga u svom svetu. To je bila sreća imati takvog čoveka pored sebe na početku karijere, on je uradio velike stvari za velike zvezde… Što se tiče nastupa nakon takmičenja, to je krenulo nenormalno, za moje godine je bilo to neizdrživ tempo. Imali smo neka pojavljivanja gde sam trebao da budem na dva tri mesta u jednom danu. Snimanja i nastupi svaki dan, zdravstveno mi je bilo teško, ali to je ta škola koju čovek mora da prođe. Mnogi ljudi gledaju moju karijeru od hita ‘Cipele’, to je hit za sva vremena, ali pre tih ‘Cipela’ sam se ja mnogo naradio. Imao sam pesme koje su baš bile ispraćene, imao sam turneju u Australiji, Americi, to su turneje na koje sam išao sam kao ime i prezime. Mediji nisu možda upućeni bili tada u moju karijeru, ali evo sada mi to mnogo znači kada novinari znaju dosta o meni, pa ne moram da se ponavljam…“
„Odabrao sam teži put u svom životu i ne bih to dao ni za jedan novac ni za jednu karijeru, da mi neko dođe i ponudi nešto da uradim za karijeru, ne bih to prihvatio po cenu da se ne bavim tim poslom. Evo i sada ću javno da kažem, da me niko ne zove za reklame za kladionice, za alkohol. Ne želim da reklamiram te stvari, ne želim da imam veze sa tim…“
Nemaš mrlju u biografiji, to nije lako… Od dueta „Cipele“ je krenulo ludilo, tada si se i preselio u Beograd?
„Stupio sam u kontakt sa Sašom Lazićem, odradio sam u studiju neka ispevavanja, a on mi je u znak zahvalnosti poklonio pesmu ‘Zemljotres’, nakon toga smo uradili duet sa Sašom Kaporom. Posle samo snimali kavere neke koji su doživeli veliki uspeh. Desila se pesma ‘Cipele’ 2018. godine i tada kreće ludilo.“
Šta se desilo nakon te pesme? Jesi povećao cenu nastupa?
„Sve je počelo da raste, ali mi nismo stajali posle toga. Kada se desi takav hit, razmišljali smo da li ćemo moći da nadmašimo tu pesmu. Sećam se da smo napravili pesmu ‘Merlin’ koju je publika odmah zavolela, tada smo shvatili da smo prešli na naredni nivo. Nakon toga je došao duet sa Radom Manojlović ‘Svadba’. Bio sam na odmoru u Turskoj i za 24 sata ta pesma je ušla u trending u pet zemalja. Imao sam turneju u Americi, publici sam rekao da sam snimio novi duet, neočekujući da je ta pesma tamo već mega hit. Kad sam krenuo prve reči video sam da cela sala peva. Jedino što mi je žao što Rada i ja zajedno nismo imali turneju u Americi. Mnogi su nas pitali za tu pesmu, ne znam da li je tada bila veći hit ili sad?“
Pesma „Živi moje milo“ je takođe ogroman hit…
„Sa tom pesmom smo oborili rekorde, doživeo sam da budem na trending listi u Austriji nekoliko nedelja i njihovi mediji su pisali da je balkanski pevač ispred Lejdi Gage i Majli Sajrus, to su njihovi mediji pisali. To je za mene velika stvar.“
Ti si 2014. godine spremio jedan album, uložio velike pare, krenuo sa medijskom kampanjom i šta se desilo?
„To je bio momenat kada su nas zadesile poplave, nesreća. Ne možeš protiv Božije volje. Ostavio sam sve po strani i sa prijateljem sam krenuo zajedno, izašli samo na teren, sve što sam mogao ja sam pomagao, humanitarno, nosio šta sam trebao. Išao sam na teren, prikupljao novac, pomagao sam… Ušao sam u to bez kalkulacije… U tom momentu sam stopirao promociju albuma, tako je i trebalo da bude, zato su mi stigle neke nagrade kasnije. Bog me je stavio u iskušenje – kada ti ide loše, da li si zavhalan? Da li si spreman da to podneseš?“
Na poslednjem albumu si objavio pesmu „Ljubavnice“, čak si snimio dva aranžamana, dva spota. Da li postoji neki poseban razlog?
„To je trebala da bude balada, ali je Aca Krsmanović koji je radio aranžman pesmu odveo u drugom pravcu, nama se to dopalo i upravo tako je nastala i akustična verzija, pa i dva spota. Jedan smo snimali u Budvi, a drugi na Salašu koji je snimljen iz jednog tejka.“
Šta misliš o ženama koje pristaju da budu ljubavnice?
„Nemam mišljenje. Danas šta god da se desi ništa nije bombastično, svima je sve dostupno, previše je sve dostupno, svi sve gledamo, imamo rijaliti programe gde gledamo celu sliku kroz 24 sata i ljubav i pretnje. Imaju neke teme o kojima nemam mišljenje, ne pratim to, nekada mi usput nešto iskoči, ali pored toliko obaveza koliko imam, putovanja, nastupi, stresovi i sad moram da se zamaram ko je koga prevario…“
Pitam te jer si otpevao pesmu „Ljubavnice“, a obično pevači moraju da osete ono što pevaju…
„Ima tih autorskih pesama. Pesma ‘Volim te do bola’ je moje delo, pisao sam i tekst i muziku. Snimio sam je 2008. godine, među 50 demo snimaka koje smo imali, nisam hteo da kažem da je to moja pesma. Producent Hari Varešanović je tada uradio pesmu sa kojom sam trebao da idem na Evroviziju i kad smo od 50 demo snimaka usnimili numeru ‘Volim te do bola’, jedan saradnik mi kaže da je to najbolja, tek tada sam im rekao da sam je ja radio.“
