0
U Vaskršnjem specijalu emisije "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, donosimo vam priču pevačice Anje Anđelić koja se ove godine takmičila u muzičkom programu "Zvezde Granda".
Pored pevanja, Anja Anđelić je vlasnica dva salona u Beogradu koja se bave tretmanima tela, a takođe je i licencirani edukator u toj oblasti. Uspela je da smrša 60 kilograma o čemu je detaljno govorila u emisiji „Ispovest“ kao i posledicama koje su je vodele do prekomerne gojaznosti.
PROČITAJTE JOŠ:
Mladoj pevačici je u „Zvezdama Granda“ Ana Bekuta bila mentor, takmičila se u prva tri kruga, a svaki njen nastup bio je viralan na društvenim mrežama zbog čega su se i srpski mediji zaintresovali za njen život koji do ove emisije nije otkrivala.
Smršala si 60 kilograma, da li si imala nekih zdravstvenih problema?
„Imala sam perioda kada sam se gojila, pa mršavila. Nisam imala nikakvih bolesti, samo sam volela da jedem, a volim i danas. Gojaznost je sama po sebi bolest i porok o kom se ne priča dovoljno. Odlučila sam da govorim o tome jer znam kako je meni bilo, znam koliko njih nas gleda i želim da im pomognem motivaciono ili na bilo koji drugi način.“
Kada si ti rekla sebi – okrećem drugi list?
„Mnogo puta sam to rekla i okretala i vraćala se na stari i to se vrtelo u krug. Na kraju sam operisala želudac, ali trebalo je dosta vremena da do toga dođe. Prirodno sam mršavila dosta puta, tako to ide najviše kod žena. Inače se dosta bavim ženama, smršavljenjem i ženskom lepotom, pa znam da kada dođe zima volimo da preteramo, dođu slave, praznici i sve to ispoštujemo, a kada prođu onda mi govorimo ‘evo sad ću da krenem na trening, sad ću’ i u tom opraštanju se najviše i gojimo. Kada čekam ponedeljak, obično taj vikend pred ponedeljak jedem od jutra do mraka, ali je problem kad ne kreneš od ponedeljka.“
Voliš da kuvaš ili je brza hrana doprinela tome? Kada je počela gojaznost?
„Kao mala sam baš bila mršava, terali su me da jedem. Nisam volela hranu, ali u pubertetu, posle 15. godine sam počela da se gojim i od 18. su kilogrami samo krenuli na gore. Najviše sam imala 120 kilograma, to je bilo dan pre operacije koja je bila pre dve godine.“
Jesi imala problem sa pritiskom?
„Nisam imala visok pritisak konstantno. Moram da kažem da sam imala sreće u toj baladi gojenja jer nisam bila zdravstveno ugrožena, ali to ne znači da ne bih bila. Presekla sam to na vreme… Na svim poljima imate po neki problem zbog viška kilograma, u poslu su me recimo gledali kroz moje sposobnosti i veštine ali vidite vi pogledete – ne može to da se promeni. Niko sem porodice mi nije govorio ništa loše o tome, samo oni jer su želeli da smršam.“
Više puta si se gojila, pa mršavila. Kada si odlučila da to rešiš operacijom? Zar nije postojao neki prirodan način?
„Trudila sam se da to bude na prirodan način. Kada pričam javno, osećam neku vrstu odgovornosti, uvek je bolje prirodno, a operacija dolazi kada ste probali 1000 drugih stvari, pa ništa nije uspelo. Ja sam mršavila, gojila sam se, to je bio period od nekoliko godina, stalno sam razmišlja o hrani i to je bio veliki problem, iskreno, jako veliki problem jer ljudi koji su gojazni su duboko nesrećni. Kada sam bila gojazna, posao mi je išao lepo, ali sam u dubini duše bila nesrećna i tu prazninu ništa nije moglo da popuni. Kada se pogledam u ogledalo i nisam lepa sebi, menjala bih sve to da mogu da popravim svoje fizičko stanje. Ta želja da smršam ne može da se opiše.“
Šta je bio korek tog nezadovoljstva?
„Svesno nisam imala problema, imala sam normalan život, ništa mi nije falilo, ali to su neke posvesne stvari kojima treba da se bavim konkretnije i duže, na terapijama. Ja sam zagrebala tu površinu, pa se vraćala, pa opet zagrebem i tako. Gledam da radim na sebi i na tom delu. Kada smršate, ono što vam ostaje je vaša glava, kako ćete se ponašati. Išla sam na psiho terapije pred operaciju i terapeutkinja nije bila za operaciju, smatrala je da prvo treba da radim na uzroku, a ne na rešenju. Međutim, nisam mogla da čekam, rekla sam da ću raditi na rešenju, pa onda tek na uzroku i tako je i bilo. Nikome nisam rekla, otišla sam da se operišem.“
Da li se sećaš trenutka kada si zakazala operaciju?
„Dosta sam razmišljala, ništa nisam uradila preko noći. Istina je da vas podržati neće mnogo ljudi. Možda vas niko neće podržati. Prvo zbog straha, a drugo zbog toga što je kod nas ta operacija ozloglašena, kod nas se zna samo za negativne primere, a o pozitivnim niko ne priča. Ništa nije tako crno, svi koji smo kroz to prošli sada živimo normalne živote. Desilo se i nekim javnim ličnostima i medijski je to ostalo kao nešto negativno. Ja sam vrlo temeljno pričala sa mojima, informisala sam se svakog dana. U porodici sam poznata kao brzopleta, smislila sam celu taktiku i u martu sam im rekla da ću do septembra razmišljati o operaciji, pa da se ne iznenade, ali sam ih opet iznenadila jer su mislili da ću odustati.“
Kako izgledaju pripreme za operaciju želuca?
„Treba da se obave svi pregledi, pripreme, ako doktor smatra da niste za tu operaciju, neće vas ni operisati. Doktor vam prvo kaže najgore stvari, iznenadila sam se baš, došla sam sa mamom i mislila da ćemo on i ja zajedno ubediti moju mamu da je to dobro. Međutim, on je meni počeo da nabraja sve negativne stvari, pitala sam ga što to, on mi kaže da svako ko ide na operaciju mora da bude svestan svega, 90 odsta bude sve u redu, ali moraju svi biti svesni svega. Kada se obave pregledi srca, pluća i svi ostali, onda se tek ide na operaciju.“
Da li se sećaš noći pred operaciju?
„Sećam se. Imam snimke, znala sam da ću sve ovo deliti u nekom momentu života i imam snimke kada sam se snimala, razmišljala o operaciji, pričala o strahu i imam snimak noć pred odlazak na operaciju i baš sam ga pre neki dan videla i potresao me je, uplašila sam se, ali ta moja želja je bila veća od svega. Strah je bio ogroman, on i sputava sve ljude, teško mi je bilo, htela sam da odustanem. Kada su došli da me vode, želela sam da odustanem, ali nikome nisam smela da kažem jer su moji svi bili dole u hodniku i čekali su da odustanem, oni su već bili spremni. Tako da nisam smela nikome da se požalim i sama sa sobom sam sela i rekla ‘možeš ti to, biće sve dobro’ i hvala Bogu bilo je.“
U medijima pričaju o operaciji želuca, ali ne govore detaljno o svemu, pa onda narod i nije upućen u sve. Postoji i opcija ugrađivanje balona?
„Postoji, ali meni nije bila opcija zato što se on ubrzo i vadi, služi da neko vreme pomogne da skinete kilograma, a kada se izvadi ponovo možete da jedete… Što se tiče javnih ličnosti koji su operacili želudac, mnogi su dobro prošli ali kriju to, neće da kažu, sramota ih je, to je veliki problem zašto se o tome ne priča. Ljudi ih onda gledaju kao „ne možeš da probušiš kašiku“, pa ne mogu. Recimo ja ne pušim i ne razumem ljude koji puše…“
Koliko traje oporavak posle operacije?
„Ne dugo, operisala sam se kod nas u Beogradu, posle dva dana sam izašla iz bolnice, nisam imala nikakve komplikacije. Postoji jedna grupa na viberu, preko 1000 ljudi koji su se operisali ili žele da se operišu i tu ljudi dele svoja iskustva, ta grupa mi je dosta značila pred samu operaciju. Oni su mi dali dodatni podstrek za sve to, saznala sam dosta toga tu, to je zajednica koja te podržava i ima isti problem kao i ti. Mislim da sam 50 ljudi pitala isto pitanje – ‘da li si se pokajao’? Svi su mi rekli da nisu i da se kaju što nisu ranije to uradili… Kada sam ja završila svoju operaciju, prvih deset dana mi je bilo toliko teško da sam se pokajala, ne možete vodu da pijete, boli vas, pa jedan gutljaj, pa drugi. Ni danas ne mogu da popijem celu čašu vode odjednom, to je ljudima čudno. Bila sam žedna, a nisam mogla da se napijem vode. U toj grupi sam napisala da niko o tome nije pričao i da mi kažu otvoreno da li su se pokajali i onda su mi se svi smejali, pitali su me koji mi je dan od operacije, ja kažem sedmi, oni mi kažu ‘svi smo kroz to prošli, to je prve dve nedelje dok se ne adaptiraš’ i stvarno je tako.“
Kad si počela da treniraš?
„Smeš da treniraš već posle dva i po, tri meseca. Doktor kaže da može i ranije, ali imate strah, ja imam salone lepote koji se bave mršavljenjem, bavim se time ceo život, tretmanima tela i posle mesec i po dana sam počela da radim te tretmane svakodnevno. Obično ko mnogo smrša mora da ide na skidanje kože, ja hvala Bogu nisam zahvaljujući tretmanima u svom salonu, posle sam uvela i trening i sve to zajedno je dalo ovaj rezultat.“
Da li ožiljak postoji?
„Vrlo mali, to se radi laparaskopski, to je par rupica malih na stomaku koji se i ne primete.“
Kažeš mi da imaš dva salona lepote u Beogradu?
„Da, dva salona koja se bave tretmanima tela i edukativni centar, inače sam lincencirani edukator za određene tretmane tela, jedna sam od prvih u Srbiji za to. U tom posla sam dosta poznata, dosta žena me zna, srećna sam što to radim… Ceo život radim sa ženama, mnogi me pitaju kako izlazim na kraj sa ženama – super, dnevno se čujem sa 50 do 100 žena. Trudila sam se da napravim kućnu atmosferu – znamo ko je s kim, gde je ko išao, ko je šta kuvao i tako dalje. Baš smo kao porodica, lepa je energija, nema ništa lepše od toga da budeš srećan zbog onoga što radiš.“
Anja je u nastavku emisije pričala o ocu za koga zna samo kako se zove i kako izgleda, a kog nikada nije upoznala. Takođe je govorila o takmičenju u „Zvezdama Granda“, mentorki Ani Bekuti ali i ljubavnim iskustvima. Celu emisiju pogledajte u videu iznad teksta ili klikom OVDE.