2
"Niko ne želi da radi sa mnom u Srbiji pošto sam o određenim problemima pričala naglas. Zapravo sam imala nekoliko ponuda za posao i ti razgovori su jednostavno prestali. Iskreno me nije briga. Što se tiče moje porodice - s obzirom da je porodica moje majke sa Dobrinja i da je većina njih takođe sada u Požegi i Užicu, biće više posledica da ne govorim, pa se više bojim, kao i oni, da kao društveno ostanemo nemi", rekla je u velikom intervjuu za Nova.rs glumica i aktivistkinja Bojana Novaković.
PROČITAJTE JOŠ:
Glumica Bojana Novaković, koja već godinama živi u SAD, i aktivno učestvuje u projektima holivudske produkcije, ujedno važi i za najbolju ambasadorku Srbije, kada je reč o umetničkoj sceni.
Osim što je domaću javnost posebno zaintrigirala delivši kadar s Kijanuom Rivsom i Melom Gibsonom, Bojana se ponovo našla u centru pažnje kada je sredinom jula prošle godine predvodila proteste u Njujorku ispred zgrade Ujedinjenih nacija, pružajući na taj način podršku demonstrantima u Srbiji, koji su u to vreme protestvovali, i apelujući na to da mediji objektivno izveštavaju o dešavanjima.
Trenutno koristi svoje platforme na društvenim mrežama kako bi skrenula žanju na dramatično zagađenje vazduha u Srbiji, ali i na uništavanje doline Jadar, te aktivno podržava proteste protiv Rio Tinta. Usput uputi i koju tešku reč Zorani Mihajlović.
Šta je najviše uticalo na vašu odluku da se zalažete za zdraviju i bolju životnu sredinu u Srbiji?
„Mladi ljudi i nauka. U našoj zemlji je došlo do tačke u kojoj je potrebno da se politički uključite da biste disali čist vazduh ili pili čistu vodu. Pod političkim pojmom ne mislim na stranku, već samo treba da postanete politički aktivni. Otkad je to da neko ima pravo na čist vazduh i čistu vodu bilo kakvo političko pitanje? To ne sme biti naša budućnost. Ovo je globalni problem, to je problem koji vidite na mnogim nižim socio-ekonomskim mestima širom sveta. Nije uloga srpskih poljoprivrednika da žrtvuju svoje generacijsko plodno zemljište radi korporativne dobiti i prekomerne potrošnje u delovima sveta u kojima ni ne žive. Ovo pitanje politizacije i komodifikacije vazduha koji udišemo i vode koju pijemo je pitanje za koje ne možemo dozvoliti da se prenese drugim generacijama, već ga treba rešiti sada. Da li zaista želimo 3.800 tona otpada dnevno u dolini Jadra? Otpad koji sadrži toksine koji će neizbežno završiti u našoj vodi. Da li želimo da 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline putuje našim putevima i završava u dolini Jadar? Da li želimo da se 13 tona cementa ulije u dolinu dnevno? Da li želimo da se 5000 tona vode uzima iz Drine svakog dana kako bi poslužilo dobiti korporacije, ili tu vodu želimo za naše lokalno stanovništvo?
Što se tiče mladih u ovoj zemlji – primetila sam rađanje lokalnih organizacija – aktivizam koji rasplamsava moć ljudi. Male pobede (poput Parka na banovom Brdu, reke Stare Planine) koje generišu sami ljudi koji će imati koristi od akcija koje preduzmu. Tu leži budućnost naše zemlje i verujem da će ljudi pobediti. U stvari, moja nećakinja me je kontaktirala u julu prošle godine i zatražila od mene da govorim o policijskoj brutalnosti kojoj smo bili svedoci u Beogradu, a njena molba je ono što je ponovo rasplamsala moju želju da se ponovo aktiviram u Srbiji, što nisam bila još od 96/97. Tada me je kontaktirala još jedna mlada žena, Kristina Urošević iz Kreni Promeni, u vezi sa peticijom koju su podneli. Upoznala sam puno mladih aktivista željnijih da menjaju društvo na bolje, a ostalo je istorija.“
Vi ste jedna od najglasnijih aktivistkinja, kada je reč o javnim ličnostima. Da li se bojite da ono što izgovarate može imati posledice po vaš život i život vaše porodice?
„Već ima posledice. Niko ne želi da radi sa mnom u Srbiji pošto sam o ovim gore navedenim problemima pričala naglas. Zapravo sam imala nekoliko ponuda za posao i ti razgovori su jednostavno prestali. Iskreno me nije briga. Što se tiče moje porodice – s obzirom da je porodica moje majke sa Dobrinja i da je većina njih takođe sada u Požegi i Užicu, biće više posledica da ne govorim, pa se više bojim, kao i oni, da kao društveno ostanemo nemi.“
Da li zamerate svojim kolegama u Srbiji koji nisu glasniji, ili podjednako glasni kao Vi? Kada je reč o političkim i društvenim anomalijama…
„Ne nikako. Nije posao glumca ili poznate ličnosti (bilo da je muzičar ili sportska zvezda) da podmeće račune neispravnoj vladi. Da, mi možemo dati svoj doprinos, a neki od nas to čine. Ali imajte na umu, verovatno su se bavili poslom koji su radili jer vole glumu, umetnost, pevanje ili ples ili sport. Nisu oni krivi što je vlada kriminalna. I nije njihova ili odgovornost građana da izlažu sebe i svoju karijeru riziku kako bi ih pozvali na odgovornost. Ja to radim, kao i neki ostali građani. Ali ne možemo to očekivati od svih.
PROČITAJTE JOŠ:
Takođe imajte na umu da su se mnoge moje kolege već herojski stavile u prve redove fronta i da su iscrpljene. Ne osećaju da je njihov posao da govore našim ljudima šta da rade ili kako da se ponašaju. Posao koji su do sada radili je bio presudan. Verujem da je aktivizam ono što će promeniti našu zemlju, i mislim da nam za to nisu potrebne ni poznate ličnosti. Pisali biste o protestima za čistiji vazduh bilo da sam ja deo njega ili nisam. Ljudi su ti koji će ovu zemlju podići na noge, a zločinci moraju da odgovaraju.
Ali ja očekujem od naših institucija – državnih i akademskih… da rade u službi naroda. Tužilaštvo treba da brani žrtve i svedoke, a ne funkcionere. Policija treba da zaštiti identitet žrtava i njihovih porodica. Naučnici treba da se izjasne o ekocidu i da ne čekaju – ovo rade Dragana Đorđević i njene kolege u Institutu. Funkcija profesora je da se izjasne protiv zloupotrebe akademske zajednice – a Ljiljana Tomović i Blijana Stojković to rade. Postoji nekoliko drugih, ali, mogla bih da ih nabrojim na prstima obe ruke. To nije dovoljno. Treba nam više. Za mene je razdvajanje između osnovnih pokreta i akademske zajednice praznina koju moramo da premostima. Premošćujemo taj jaz sa kolektivom Marš sa Drine, koji ujedinjuje aktiviste, radnike, lokalno stanovništvo, građane i stručnjake. Što više ovo radimo, naši će ljudi postajati jači.“
Na Instagramu često odgovarate na izjave Zorane Mihajlović. Da li biste voleli da dobijete povratni odgovor od nje i da li biste, možda, učestvovali u javnoj debati sa njom ili bilo kim od predstavnika vlasti?
„Gledajte, volim performanse i briljantna sam u improvizaciji i komediji, kao i većina naših političara, koje smatram inspirativnim što se tiče umetnosti glume. Bila bi apsolutna čast deliti scenu sa tako briljantnim glumcima i stvarati pozorište. Ali standard dijaloga koji bi proizvela „debata“ sa bilo kojim vladinim „zvaničnicima“ standard je koji vidimo na Instagramu. Mislim da ne treba podizati dalje od toga, pa mislim da bi ovo trebalo samo držati u medijumu kojem pripada.
Ipak bih volela da vidim debatu između Dragane Đorđević i Vesne Prodanović – možemo li da se dogovorimo da se to dogodi? Zorana mi nikada neće odgovoriti. Zašto bi se dovela u poziciju da je ponovo nadmudrim?“
Bili ste prilično glasni i prilikom julskih protesta u Beogradu prethodne godine, kako ste malopre i spomenuli. Da li ste možda očekivali drugačiji ishod tih protesta i da li ste očekivali veću odgovornost vlasti i medija u Srbiji?
„Ne, ne očekujem ništa od naše vlade ili naših nacionalnih medija. Pravi novinari se ućutkuju i preti im se. Zbog toga je društveni aktivizam u porastu i zato me zanima samo rešavanje problema od temelja. Ne možemo popraviti oštećeni sistem koristeći likove koji podržavaju taj sistem.“
Dugo vremena živite u SAD i radili ste na nekim velikim holivudskim projektima. Da li sada radite na nekom?
„Ne. Radim predstavu i treba da snimam neke Indie filmove, ali sve je na čekanju zbog pandemije koronavirusa.“
Postoji li neka uloga u kojoj niste do sada, a voleli biste da se oprobate?
„Da! Volela bih da igram Zoranu Mihajlović. Oduvek sam sanjala da igram skromnog junaka koji sve žrtvuje za dobro ljudi. Takođe mislim da krzneni kaputi izgledaju fantastično na filmu, tako da će biti sjajno uzbuđenje što ću ih toliko nositi kada je budem tumačila.“
Kako izgleda Vaš život u SAD tokom pandemije i da li Vam nedostaje Srbija?
„Otprilike 20 sati nedeljno provodim čitajući o tome kako se litijum vadi iz rude i pokušavajući da otkrijem gde će 90 miliona tona deponije ići u dolinu Jadar… Srbija mi uvek nedostaje i dolazim ove godine.“
Objavili ste fotografije sa Danijelom Štajnfeld. Koliko Vam je značajna srpska zajednica u SAD i da li se družite i sa još nekim „domaćim“ građanima?
„Družim se sa našim baš puno, u komšiluku ima dosta Srba a komšije su mi Hrvati, preko puta su Bosanci – ima nas dosta iz bivše Jugoslavije u mom komšiluku – I to je sasvim slučajno. Nisam znala da je tako kad sam se ovde doselila.“
Priča Danijele Štajnfeld pokrenula je lavinu u Srbiji, nakon čega su sa sličnim pričama izašle i druge žene i glumice. Da li biste to okarakterisali kao početak MeToo pokreta u Srbiji i koliko je, prema vašem mišljenju, značajno da takav pokret zaživi?
„Da budemo jasni – pokret MeToo započeo je deceniju pre nego što je iko znao za njega. Pokrenula ga je Tarana Burke, crnkinja koja je želela da obezbedi siguran način povezivanja drugih crnkinja koje su prošle seksualne traume. Postao je popularizovan kada je Holivud od njega napravio hashtag. Dakle, na isti način, ideja MeToo kao uređaju za komunikaciju između žena (iako se tako nije zvalo) već dugo postoji kod nas – u Srbiji i svetu. Međutim, u našoj zemlji su žene koje su pokušale da govore ućutkane. MeToo, kao ideja pokreta žena koje govore, ne može se smatrati da postoji samo kada je u medijima – kao u poslednjih nekoliko godina.
Žene već dugo pokušavaju da govore ne samo o silovanju, već i o dominaciji i ratnim zločinima i stalno ih utišavaju, prekidaju, pa čak i zatvaraju. Fantastično je da glasovi žena poput Danijele dobijaju veću podršku javno, ali nisu mediji ti koji će rešiti ovo pitanje. Ponovo su to naše institucije i vladavina zakona, kao i socijalna evolucija i istinsko razumevanje feminizma kao pokreta koji nije protiv muškaraca, već protiv bilo kakve dominacije, bilo one prema ženskom telu, dečijem telu, muškom telu ili prirode i same okoline, uključujući i naše pravo da udišemo čist vazduh i pijemo čistu vodu.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
